Народно благостање

Страна 642

последње две године добила 6 пута повећање царинске заштите — поред многобројних субвенција у готовом новцу. Цене пољопривредних производа су ва 50—150% веће но на светском тржишту. Шшеница на пр. кошта 24 марке а на светском тржишту 14—16 марака. Радници су дакле потпуно у праву када тврде да су животне намирнице веома скупе. Али, за последње две године су пољопривредни производи нешто попустили у дени, док су наднице остале на истој висини. Постоје макаве у корист надница; другим речима наднице су у Немачкој релативно високе. То је дело професионалне и политичке организације немачког радништва. Најјача, политичка, странка у Немачкој, социјално-демократска, успела, је наравно да немачким радницима, ортанизованим у синдикатима, и у већини социјалнодемократског политичког припадништва, обезбеди успех у борби за што већом надницом.

Индустрија је само извукла конзеквенце из

тог стања, и то двама средствима : заштитним царинама и картелима. Прве су јој обевбедиле монопол домаћег тржишта а картели су уклонили међусобну конкуренцију капиталистичком рационализацијом, т. ј. избацивањем из погона свију т. зв. граничних подузећа, оних, која не рентирају. Тако је индустрији омогућена, зарада и при стално смањеном волумену производње.

Све је то пак проузроковало силан скок цена.

Високе цене нису неподношљиве за оне привредне редове, који су организовани и који споразумно одређују цене. Али су високе цене воденично камење, које немилосрдно размрскава све оно, што није организовано. Пре свега оне, који су упућени на извоз, а немају монопола на светском тржишту. Затим беспослено радништво, а нарочито цео средњи произвођачки ред : трговце на мало, занатлије и посредништво у опште, Њих ждеру трошкови при малој заради и малом обрту. Они једу свој капитал или су га већ појели. И намештеници почињу да осећају високе цене и они почињу да спуштају свој стандард. А то изазива злу вољу и песимизам. Нарочито треба истаћи да је незапослено радништво незадовољно, јер помоћ не стиже за одржавање ранијег ниво-а живота — а овај је у Немачкој врло ВИСОК.

Под тим околностима је биран нов Рајхстаг.

Ш. Узрок успеха националних социјалиста.

Крајње опозиционе странке каналишу редовно при изборима гласове најневадовољнијих у земљи. То је било пре рата са социјализмом, а после рата са комунизмом. То знамо и из наше послератне историје. Комунизам је одлучна негација капитализма и то је довољно да привуче сиромаха. Немачка, сопијално-демократска странка није имала згодне пароле за беднике и због тога је један део отишао комунистима. Успех надионал.-социјалистичке странке није тако проста ствар. Свакако да ту има много

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр, 41

демагогтије бар за малота буржуа. Њезин програм у том погледу показује врло велику сличност са оним радикалне странке под непосредним утицајем Оветозара, Марковића, као на пр.: смањење броја министара, смањење основне министарске плате од 18 на 12 хиљада марака, укидање министарских пензија, отпуштањем из службе свију чиновника, који су напредовали захваљујући партији, и T. JL.

Много важнији је његов бруталан антисемитизам. У Немачкој није постојала антисемитска политичка, странка, и ако је центрум најјача клерикална политичка, организација у Европи. Далеко би нас одвело објашњење те необичне појаве. Довољно је да напоменемо да, је пентрум у борби за опстанак са протестантском Прајском, постао временом толико толерантним, да је и овога пута на његовим изборним листама било и — Јевреја. Антисемитска парола је увек имала шанса међ примитивнијим хришћанским живљем. Кад се има у виду и то да је велики део немачке индустрије и банкарства у рукама, Јевреја, онда се може разумети и то да је антисемитска парола имала врбујућу снагу.

Али главни узрок успеха, национално-социјалистичке странке лежи у области међународне политине, Она, је наступила, на изборе са, паролом, која се може кратко карактерисати: повраћај у стање пре 1914. године, Уговори о миру имају се укинути; следствено престају плаћати репарације (,трибута) и границе се васпостављају у стање од пре 1914 год. Ако је демагогија, нашла, одзива, код једног дела немачког народа, ако је антисемитизам прихватио један део бирача, ипак је ван сваке сумње да, то није гледиште већине немачког народа. Али је за, то ноторно да џео немачки народ сматра промене граница (сем можпа Алзас-Лореча) за крајњу неправду, а репарације за неправду и немогућност, Нема ниједне пароле на прошлим изботима, која, је била приближно популарна. као ова. Напионалносопиалистичка, странка имала је најпопуларнију паролу. Ако би само она била решавајућа, онда би 90% тласача пришло националним социјалистима.

До последњих избора у Немачкој питање уговера о миру заташкавано је од свију странака. Успевало је да се најважније политичко питање одржи по страни. О тим је стањем прекинула национално-сопијалистичка странка, појавивши се са паролом да је економска криза, последица, репарација. да, је ропство плаћати 2700 милиона годишње и да ће то пео немачки народ направити просјаком.

Шта је могла опозиција ла стави на супрот тако једној неодољивој пароли 2 Свакако не да је добро и корисно плаћати репарације! Она се само могла позивати на тактичне обзире, на међународну ситуацију и на наду ла ће некада у будућности и то питање да се ликвидиђа. За, широке масе то нису аргументи. Силна је сугестивна моћ посланичког кандидата. који категорички обећава да ће његова странка скинути са дневнога реда репарационо питање. ванпаошвишачоваиша висњљивевниокотинитониниошпио њи опипишивциавивцниннквомим намени нимамкцим и запао штити и уејајо ји отима ти ин ејо ње

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА" У МБАРЛУЈЕ "Заловољнини У БЕОГРАДУ И ЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ У УМУ АВЕЋА рђе ФЕ4 СЛОВИМА Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селиштман 7%,)

Доларске 7'%/, и 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (Блеров) 2'ј» 0, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГ ОСЛАВИЈЕ)

а хправванонинванплининвуивпининпнинцанниш ипо имицнинницдивинвининишинннинрнининннннинвнинннвинниваванивнинннннни» пвинининпвиваи