Народно благостање

| Страна 664

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

Државни приходи од непосредних пореза у септембру 1930.

— Наставља се повољно притицање државних прихода —

У септембру ове године наплаћено је 209.9 милиона, 31 милион више но у септембру прошле“ го-

дине, а 42,3 милиона више но што буџетом: отпада“ на месец септембар. Ипак овогодишњи август је

остао рекордни месец. Док је септембар за 53.8 милиона јачи до јула ове године.

Према, прошлој години, и буџетској и календарској, приходи у овој години, и апсолутно и релативно, јаче притичу.

У периоди јануар—еептембар 1980. наплаћено је у готовом више 302 милиона (више 520 милиона рачунајући и наплаљу у боновима, нето у истом периоду 1929. године, У периоди пак април—ееитембар 1980., у првих шест месеци буџетске 1980./81. године, наплаћено је 183,4 милиона више него у истој периоди прошле године.

И релативно ова буџетска година показује боље и брже остварење предвиђених прихода него прошле године. Док је у периоду јанугр—еептембар 1929. разлика између предвиђених и остваре-

них прихода износила. 261,1 милион динара, дотле у истом периоду. ове године та је разлика у корист 1930. године много мања: она износи само 80,3. милиона, односно. разлика је 3:06 пута мања. Ако се пак рачунају и наплате пореза у боновима, онда. је у јануару— септембру. 1980. г. наплаћено 137,5: милиона' више него што буџетом отпада на тај период времена,

Тај је однос још повољнији по ову буџетску годину; ако поредимо период. април— септембар. Док. је у том времену 1929. године наплаћено 134 милиона мање. нето што је буџетом било предвиђено, дотле је у истом раздобљу. 1930. године наплаћено свега, 24:2. милиона мање него што је буџетом ва то време предвиђено. То значи да је за: првих шест месеци ове буџетске године разлика. између предвиђених и остварених прихода скоро шест пута мања него прошле године. Као што смо на: овом месту (бр. 39) предвидели, мањак се знатно смањио п. извесно ће у идућем месецу потпуно ишчевнути.

Наплата. пореза: тече, дакле, повољно. ·

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Савез металних индустријалаца Берлина поднео је Савезу металних радника. пре

и месец дана предлог смањења пи - надница. за 15%, како би се

Пред штрајком 126.000“ радника у Берлину.

могло приступити смањењу цена металних производа. Радништво тај предлог није усвојило и ствар је дошла пред за-

коном предвиђеног изборног судију, који је пре неколико дана“

одлучио да се наднице имају смањити за 7%. Радничка организација ту одлуку није усвојила, већ је одлучила да из врши плебисцит. Велика већина берлинског радништва изјаснила се против сваког смањења надница. Радништво пристаје да смањи наднице за 15% али под условом да се у тој мери смањи и радно време. Тиме би се, веле радници, створила могућност да се запосли један део незапосленог радништва и помогне лечењу кризе беспосличарства. Индустријалци су на то одговорили, да проблем лежи баш. у томе, да се наднице смање без смањења часова рада, како би се појефтинила производња, спустиле цене, јер криза металне индустрије долази специјално отуда, што су цене производа и сувише високе за успешан извоз у иностранство. Запослење једног броја радника у размери смањења надница за 15% не би могао да појача куповну. снагу домаћег тржишта за металне производе у. одговарајућој мери.

Постоји дакле опасност да: 126.000 "радника берлинске металне индустрије ступи у штрајк, ако индустријалци у последњем моменту не буду попустили или ако се у последњем моменту не постигне споразум.

То Берлину и Немачкој није било потребно не само из економских разлога већ нарочито из политичких.

Највећи део мелалног радништва Берлина припада

социјално-демократској странци, ова је пак странка примила

на себе дужност: да спасава буржоаско-капиталистичко друштво Немачке и демократски парламентаризам, како је то

|

већ она небројено пута изјавила преко својих службених органа. Штрајк радништва само ће да пооштри однос између социјално демократске странке с једне-и немачке пучкг странке и осталих странака којима припадају послодавци, с друге, а то су странке, које у овом случају; треба- да образују већину владе д-р Брининга. Штрајк ће имати. за дејство да се створи још већи бездан међу оним странкама, које са великом муком могу, да се прикупе заједно; ради подржавања једне и иначе лабилне већине владе, која. стоји не становишту постојећег социјалног поретка у Немачкој. Погрешили су пре свега послодавци што су у овом; моменту учинили питање смањења надница: Није требало одузимати вођству социјално-демократске: странке пуну; слободу: у помагању једног буржоаског. режима, а то је неизбежно, кад се један велики.део њихових припадника гура у штрајк. Али исто су тако погрешили и радници с обзиром на то да су касе радничких организација празне и да је врло сумњиво, да: ће штрајк моћи да. се финансира до момента потребног да се добије. битка.

Пре двадесет година сматран је раднички штрајк. као револуционарно средство не само за обезбеђење. права. радништва већ и као средство за демонстрације против постојећег. социјалног поретка и. оруђе револуције. Општи генерални штрајк је сматран као мера. којом се има да приступи у згодном моменту да би се извршио јуриш, на. каџи-. талистичко-буржоаско: друштвено. уређење. После рата је штрајк у Немачкој добио сасвим други значај. Штрајк се показао као најбоље сретство за одржавање постојећег политичког поретка. Да нису радници прогласили генерални. штрајк 1920. године приликом пуча генерала. Капа, ко зна; шта би било од Немачке републике. И сад; после избора у. септембру месецу сматрало се, да би се сваки покушај јуриша на:постојећи поредак од стране националних социјалиста. и комуниста имао да се лечи путем: организованог штрајка. ог стране социјално-демократских радника. Ето како се раз-