Народно благостање

Страна 666

тичке борбе, али смо склони веровати да сухи режим има сигурну будућност у Америци. Потпуно је нетачно тврђење изнесено у поменутој глоси у „Народном Благостању“, да се данас у Америци пије више но пре забране алкохолног пића. На против потрошња је силно мања. Ма колико да је велики број тих прекршаја, — а ми смо о томе већ раније писали, — ма колика да је количина алкохола, која се попије тајно, ипак је као што рекосмо то незнатно према оној количини, која се пила пре забране. Сви познаваоци Америке тврде, да је сухи режим у Америци потпуно успео.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 42

Ми смо имали прилике пре неколико дана, да разговарамо са неколицином немачких научника, који су последње две године путовали по Америци, од којих је један пуну годину дана живео тамо. Сви се потпуно слажу у гледишту, да је сухи режим потпуно успео.

Не може се порећи да је успех сухог режима у Америци један од знатних узрока винске кризе у Европи. Али је врло слаба нада, да ће сухи режим у Америци да пропадне и да ће Американци постати понова купцима европских вина.

__ОБАВЕШЏ

— Министарски Савет у својој седници од 16. т. M. закључио је да се проведе ревизија Закона о шумама.

Министар шума и рудника наредиће да се одмах право дрварења врши у крајевима у којима је народ раније имо право на то.

Одложиће се наплата шумских казна и отштета. Смањиће се таксе за исплату на половину данашњих. Укинуће члан 33 новог Закона о шумама (о држању коза) и стављају се на снагу прописи и наредбе, које су биле пре њега.

Осим тога је решено да се у крајевима, где има дужне и заостале доходарине и пореза на имовину, дозволи стплата дуга у току пет година, према поднетим жалбама.

НОВЧАРСТВО

—- Њујоршка берза намерава завести строге мере за сузбијање контремине. Сваки маклер, који буде продавао ефекте у намери да деморалише ефектно тржиште казниће се безобзирно. Ове мере су у главном управљене против бланко продаја. Исто тако ће се дисциплински осудити и ширење лажних вести.

— Државна Хипотекарна банка основаће главну филијалу у Бањалуци и агенцију у Пријепољу.

__ Са сломом Бонифиче ферарези отворен је у Италији читав низ великих стечајева. Ових дана је пао у финансијске тешкоће један од највећих талијанских спекуланата Рикардо Гуалино, а с њиме и његова банка Банка агрикола Италиана у Турину (акц. капитал 75 мил. лира) Гуалинове обавезе према овој банци износе око 300 мил. лира. Банка д' Италиа је преузела да санира овај завод, при чему Гуалино мора помоћи свим силама. Овај финансијски магнат произашао је пре рата из цементне индустрије и за кратко врем= разгранао своје интересе по целој Европи. Он спада међу осниваче „Сниа Вискоза“ (сочиета национале индустриа апликационе — Вискоза) чији је председник до скора био. Међутим пре пола године почели су му послови ићи рђаво, те је био приморан да отступи с претседничког места. Вероватно је, да би још тада био потпуно брисан из управног одбора, кад то не би учинило рђав утисак и изазвало сумњу у здраво стање самог друштва. Осим тога он је био претседник фабрике чоколаде „Уника' у Турину, претседник Грест-Холдинга, Италиана, у Турину, претседник „Асикурациони Алта Италиа Торино“ и „Унионе цементи, Торино“ цементног предузећа из којег се подигао, и у којем његови интереси остају и даље недирнути. У иностранству спадају у његову интересну сферу Банк Устрик у Паризу, Холдинг франсез и „Салпа“ фабрика уметне коже. Он се налазио у управном одбору Маџарско-талијанске банке, Будимпешта и друштва „Нитроген уметно ђубре и кемијска индустрија д. д. у Будимпешти. Разуме се, да ће бити тешко ликвидирати

овако разгранате интересе.

ТАЈНА СЛУЖБА

— Poljska Državna agrarna banka je emitovala u prva 3 kvartala ov. god. za 10.9 nuiona ZIOU (OKO 104 пшопа ап.) таломиса, а ха 1! пипопа шепогасоша opbligacija. lime Sc ukupna emisija kod zaloznica popela na Z2US.D шшопа, а kod тепогасошп обисасја па 96 шшопа 200. Сеокирпа угесnost emisije Zalozmica ı mulioracioOmnih obiigacija bila је !. јап. оу. под. 206 шшопа, док зада 1108! 299.0 шшопа 201.

— U Spamii ce ovih вапа ош оојауџјепа поуа oaredba o devizama. i ekst je nepoznat, ali se pronose glasovi da vlada – namerava da koniskuje sve swanc devize, koje se nalaze u posedu зрапозкћ banaka i indusirijskin poduzeca, u korist novćanične banke i državne kase. Saaanjim imaocima 51 Se isplatilo u pezetama po dnevnom kursu. U slučaju skakanja kursa pezete gubitci, koje Dude radi toga pretrpela novćanicna banka, pokrice se iz posebnin rezerva, koje su u tu SsVrhu stvorene. |

— Južno-američke države su 1928. god. zaključile u Sjedinjenim državama miz zajmova. le godine je iZ sSjedujenilh država izvezeno 103 miliona dolara (o/08 miliona diara) u država južne Amerike. U poslednje vreme su SYe ređi južnoamerički zajmovi u Sjedinjenim drzavama, te izgleda da se uloženi kapital vraća natrag. Lako je u prvoj polovici ove godine u Sjedinjene države uvezeno 72 miliona dolara u zlatu iz Južne Amerike. 10 i povlačenje kapitala iz Nemačke uzrok je, da je bogatstvo u kapitalu veoma poraslo. Pre nekoliko dana 11 najvećih njujorških banaka snizilo je svoj kamatnjak od |, na 4%. A sada je veliki deo njujorških banaka bio prinuđen uslovima na novcanom tržištu, da Snizi SVOJ kamatnjak.

— lndeks Pariske berze, koji je iskazan za 300 francuskih vrednosnih papira, bio je za mesec septembar 425, prema 424 za mesec avgust, a 440 za mesec juli t. g. Skočili su vrednosni

_ papiri banaka, topionica, mehaničke konstrukcije, proizvodnje

plina, elektriciteta i t. d.

— у мшталији индекс индустријских вредносних папира, (35 папира, који представљају капитал од 11 милијарди и 47 милиона лира), према податцима талијанског Министарства финансија пао је у септембру ов. г. према прошлој години за 13%.

— Nemačke štedionice ne nameravaju povisiti diskontnu stopu, i ako je to Rajhsbanka učinila.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ

— Министарство финансија одредило је да се на територији Вардарске бановине наплаћује бановинска трошарина од стране органа финансијске контроле преко Поштанске штедионице.

— Државни дугови Шпаније, према последњим службеним податцима, износе 20,170 милиона пезета, док су 1924. износили 16.344 милиона.

— Велика депресија у индустрији цинка и каучука из ражава се и у буџету малајских држава. Приходи ових др-