Народно благостање

Страна 670 НАРОДНО

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42

ЛИЦИТАЦИЈЕ

— Кр. банска управа Савске бановине у Загребу 24. Х. за реконструкцију коловоза на путу Загреб—Шестине. — Градско начелство у Загребу 21.Х. за уређај кланице у Лашћиншћаку — Државна [. гимназија у Загребу 23. Х., за добаву 25—40 вагона комадног угља — Суд општине града Смедерева 31. Х. за увођење електричног осветлења и звонца у згради царинаре. — Општина у Бос. Крупи, 8. ХГ., за градњу грађевног дела —Равнатељство закладне болнице у Загребу, 20. Х., за набавку хлеба — Технички одељак у Госпићу, 26. октобра за градњу цистерна. — Градско начелство у Загребу 22. октобра, за набавку степеница од камена.

ГОДИШЊЕ СКУПШТИНЕ

— „Хелиос“ индустријско и трговачко д. д. у Карловцу, 18. Х. — Адвокатска комора у Скопљу 26. Х. — Банка „Ново Брдо“ у Гњилану 9. Х!. — Привредна штедионица у Гроцкој 15. ХЕ. — „Обнова“ југославенско накладно д. д. у Загребу 26. Х. — Свеопћа вјересијска задруга у Загребу 28. Х. — Новинарска задруга Р. 3. С. 0. 0., 26. Х. — Хрватско господарско друштво као средишња задруга у Загребу, 207 Хе

ОСНИВАЊА, ПРОМЕНЕ И ЛИКВИДАЦИЈЕ

— Е Српска штедионица M. д. у Иригу уписани за чланове управног одбора Митар Матић, Васа Милошевић, Тодор Матић, Живко Тедић.

— Фирма „Драх, индустрија дрва m. m, y Загребу“ уписала је у трг. регистар прокуристу Сигфрида Кона.

— „Индустрија жесте, дионичко друштво у Загребу“ ступило у ликвидацију. Ликвидатор је г. Аладар Штерн.

— Код фирме „Славонска индустрија дрва д. д. У Загребу“ брисан прокриста Антон Лебл.

— Код фирме „Сеталана“ индустрије текстилне робе д. д. у Загребу брисан из трг. регистра члан управе др. Рубели Мирослав.

позив

ва редовну скупштину Главног Задружног Савеза у Краљевини Југославији у Београду.

На основу чл. 14. правила и решења управног одбора Гљавног Задружног Савеза сазивам овим редовну скупштину Гл. Задр. Савеза у Краљ. Југославији у Београду за 19. (деветнајести) октобар 1930. год. у !! (једанајест) сати до подне у Београду, у задружном дому Франкопанова улица 15., са следећим редом:

1.) Поздрав председника, именовање перовође скупштинског записника и избор двојице оверача скупштинског записника.

2) Извештај управног одбора о пословању у г. 1929.

3.) Извештај надзорног одбора о прегледу пословања у год. 1929. и закључних рачуна за год. 1929.

4) Одобрење закључних рачуна за год. 1929., давање разрешнице управном и надзорном одбору за пословање у год. 1929. и решење о употреби вишка из год. 1929.

5.) Избор тројице чланова у управни одбор на место оних који су иступили, односно место једнога који је умро. |

6.) Претрес и одобрење буџета за год. 1930. и решавање о висини котизација чланова за год. 1930.

7.) Предлози и евентуалија.

Закључни рачуни за год. 1929. приложени су за чланове овоме позиву, а и стоје члановима на увид у канцеларији Главног Задружног Савеза, у Београду (Франкопанова улица 15.)

Београд, 17. октомбра 1930.

Председник Главног Задружног Савеза у Краљевини Југославији Др. Антон Корошец, с. р.

КОЊУНКТУРА

СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. ОКТОБРА 1930. ГОДИНЕ.

У стању Народне банке од 8. октобра најважнија је појава непромењено стање металног и девизног стока — који је последњих месеца стално опадао, У овој недељи чак се показује вишак од преко пола милиона динара.

Најважнија промена лежи У повећању новчаног оптицаја за 115,89 милиона динара, чиме се укупан износ попео на 5651,6 милиона, Пуних је девет месеци, како оптицај није био на тој висини. Последњи пут је 8. јануара о. г. оптицај износио преко 5700 милисна динара, Иначе за време летњих месеци он је осцилирао између 5080 и 5300 милиона динара, Повећање оптицаја последица је пре свега смањење жиро-депозита. Они су опали у току последњих месеца за преко пола милијарде динара, а толико од прилике износи повећање новчаничног оптицаја према времену максималног износа жиро депозита,

Жиро-депозити приватника у прошлој недељи опали су за 59,2 милиона динара и да није било повећање по жиро-рачунима државних привредних

установа од 245 милиона динара, повећање оптицаја би изнело преко 140 милкона динара. Укупан износ жиро депозита за рачун приватника износи 751 милион динара и тиме се приближава суми од 400 до 500 милиона динара, која од прилике претставља нормалан износ жиро-депозита, — према искуству из ранијих година. Из тога се да извести закључак да жиро-депозити могу опасти још за 250 милиона динара — наравно под нормалним развићем економских и валутних прилика у земљи,

Државно потраживање смањено је за 50,7 милиона динара и износи цигло 57,2 милиона динара. То је сад постала редовна појава да државне диспозиције крајем месеца не долазе до изражаја У стању о ултиму месеца, већ делимично и У првој идућој недељи. Према подацима, моје добијамо о кретању државних прихода, и који у последњим месецима индицирају сталан пораст, мало је необично да је државно потраживање спало на износ од 57 милиона динара, кад, као што се из таблице види, приходи показују сталан пораст.

Повећању новчаничног оптицаја, поред смањења државног потраживања и потраживања по жиро-рачунима, допринело је и повећање потраживања по есконту и портфељу, које је порасло за