Народно благостање

18. октобар 1930.

29,7 милиона дин, Тако се лукративни контингент Народне банке попео на 1533,2 милиона динара, То је природна последица либерално одобраваних кредита и неразумно смањене каматне стопе, О томе ће

У милионима динара

“ 31. XII | 31 XII | 22: 1 30508 || 82% 5 1928 1929 1930 1930 1230 5 = « ||у злату; и сребру , 1079.0) 1168.4 1196.0| 1196.0! 1197,0 5 |У иовет) .. «. . ||_9334) 17592) 1083 8] 1057 3] 1056,8 = укучн ||2012.1) 2927.6) 2279.8) 2253 3! 2253,8 E |ma memme 2... 1470.5| 1287.5| 1264.4| 1273.9| 1284.8 Е на хартије од вредности | 2538 2301 229.4/ 2295! 2484 5 укупно || 1724.3| 1517.6) 1493,8| 1503.4) 1533 2 ЕР овчанила . 2. , «|| 1007.4] 948,3! 929.3| 929.3! 9293 НЕ рачун привремене разкене || 227.8! 205.9 1482! 1482 148 2 4! || по зајмоввма на бокове || 2966.3 2998.8) 2997.1| 2997 1| 2997 1 укупно || 4201.5| 4153.0] 40746] 4074.6) 4074,6 Новчаницегу оптицају, ., 5521.1| 5917.9 5373,9| 5535 7 5651.6 Држ. рачун прив, размене . .| 227.8| 2059) 148,2 148.2 1482 Потражнивање државно по разним рачунима . .. . :| 3677] 99.6) 116.9 108.0) 572 5 по жиро рачунима , ; 493,2) 1250.0| 995,3! 810.5 15:13 58 по разним рачунима 318.3! 160.8! 172,4! 1875) 212.0 o yuymmo || 811,5|1410.8|1167.7| 908.0 963.3 г 5 || у одсто целокупног новча5 ничког оптицаја , 37.40, 50.31| 42,42! 40,68) 39,87 = 5 У од сто свију обавеза по виђењу . .. ,. 32,46) 39,95 34.23! 33.92 3377; ") U zlatu 98,07 mil.; u srebru 17,58 mil.; u j i if , ..: t оба 400 stranoj moneti

мо се ускоро опширно позабавити. Покриће изнсси

за новчанични оптицај 39,87%, а за | све обавезе по

виђењу 33,77%, | |

ZAGREBAČKA BERZA.

Devizno tržište. U najnovije vreme promet je u znatnom porastu. Potražnja je daleko veća nego što je bila prošlih nedelja. A kako je ponuda veoma neznatna, Narodna banka mora ponovno da intervenira sa većim iznosima.

Tržište dionicama. Prilike se ne razvijaju najpovoljnije. Kod pretežnog broja akcija preovladava ponuda, što nepovoljno utiče na kurseve. Ovi i dalje popuštaju. Jedini su papiri parobrodarskih društava, kojima uspeva da zadrže svoj kurs. Najviše je pogođeno Trbovlje i to poglavito radi situacije na stranim berzama. Promet zna biti znatan i po nekoliko stotina komada dnevno.

Državni papiri. Promet je dosta znatan. Kođ Štete a naročito kod dolarskih papira. Makar Državna hipotekarna banka po svom starom običaju intervenira samo na beogradskoj berzi, promet je u dolarskim papirima znatan. Po 20 i više hiljada dolara. Ne smijemo zaboraviti da veliki zavodi kupuju izravno u Americi veće partije koje onda izravno i mimo berzu plasiraju među svoju jaču klientelu. Obzirom da danas naši dolarski papiri kod zavidne sigurnosti bilo upogled kamate bilo upogled stabiliteta valute daju i primeran rentabilitet, interes je za te papire ovih dana veoma znatan.

БЕОГРАДСКА БЕРЗА

Има момената у животу и деловању југословенских ефектних берзи, кад им приличи назив: „на лудо суша, на

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 671

лудо киша“. Taj израз за обележавање ситуације на нашим

берзама није никад до сада био толико погодан, као у периоди од пре три недеље. Наш водећи шпекулативни папир,

који у исто време служи великим масама као папир за ула-

гање уштеде, Ратна штета, почела је пре три недеље да пада, док су сви остали папири остали били непромењени. Ако

бисте питали кога берзијанца, зашто пада Ратна штета,

добили бисте необичан одговор, да је то последица резултата парламентарних избора у Немачкој. Вероватно да је мали број оних, који је веровао у узрочну везу између парламентарних избора и курса ренте Ратне штете ; али је та реч постала крилатицом. Међутим колико је то апсурдно може се најбоље ценити по томе, да се сличан покрет није показао на берзама оних земаља, које би биле непосредније погођене окретом политичке ситуације у Немачкој. Много су јаче заинтересоване Француска, Белгија, Италија и Енглеска у питањима репарација и граница Немачке но Југославија. Међутим нигде се није могао да примети покрет на берзама, који би се могао да доведе у непосредну везу са резултатом парламентарних избора. Нити има какве финансијске везе, јер Немци не помишљају да предузимају какве кораке у погледу репарација о чему ће уосталом код нас бити опширно писано у идућем броју. Нити има каквих опасности од политичких комбинација. У Немачкој влада велико узбуђење у једном делу грађана због исхода избора, али то је чисто немачка унутрашња ствар, то је резултат програма оних, који су порасли на изборима и њихових противника. Сасвим је природно што се узнемирила и немачка берза и немачко банкарство пред повећањем броја посланика националних социјалиста. Али је сасвим друго спољна политичка ситуација. Истина мало необично изгледа стање по коме је програм једног броја новоизабраних посланика у потпуној супротности са политичким међународним могућностима. Наивни људи сматрају да би националне социјалисте, кад би оне дошле до утицаја у Немачкој, покушали

да не плаћају репарације. Немачки народ не мисли на рат, па ни националне социјалисте. Они су допустили себи луксуз да декламују о деликатним стварима, којих би се одрекли као Свети Петар Христа кад би дошли у положај да приме одговорност пред народом због евентуалне политичке компликације. У осталом чак и онда, кад би се Француска незадо-_ вољна држањем Немачке одлучила да чини ма какве кораке, пе би они ни најмање имали изглед рата, већ облик похода, као што је био онај у Рур 1923. године. Немачка је толико

неспремна за рат, да не би ни покушала, да Француској војнички да отпора.

Нико не би покушао да изврши мобилизацију нити да стави немачки народ пред ситуацију, у којој би сам себи изгледао смешан, пошто би мобилизирана војска једино могла да располаже батинама, чак је и то у питању, да ли би сви могли бити тим оруђем наоружани. Најгори облик односа француско-немачког би био дипломатска затегнутост.

Мало је необично да су се баш југословенске берзе уплашиле од могућности компликација са Немачком и то баш служи као доказ њихове јаке малокрвности.

У међувремену је наишао други догађај, који је дао нов удар југословенским берзама; пад курсева хартија од вредности на американским берзама. С једне стране војнички немири у Јужној Америци, што у ствари не тангира много Северну Америку; с друге стране падови двеју великих маклерских фирми произвели су прилично јак потрес на њујоршкој берзи. Отишли су доле сви папири, па и наши доларски. То је наравно повукло и доларске папире код нас, а ови и све остале хартије. И тако су на југословенским берзама попустиле са по 15—20 поена хартије од вредности због тога што су у Немачкој незгодно испали парламентарни избори и што је у Америци било берзанских крахова.