Народно благостање

Страна 672 НАРОДНО

Како су се развијали курсеви Ратне штете независно ол курсева осталих наших папира и доларских у почетку, тако је разлика трајала до последњих дана. Ратна штета је падала све до среде 16. ов. м., кад је достигла најнижи курс од 442 динара. Али је то резултат борбе између хосисте и бесисте. Ми смо пре два месеца писали да се на нашим берзама изгубила контермина и да ће услед тога да се изгуби шпекулација. Међутим контермина је оживела после избора у Немачкој и искористила је анемичност наше берзе, те је курс Ратне штете стропоштала за читавих 15 поена. Тек на курсу од 442 динара прибрале се хосисте и дале отпора бесистима и потерале курс на више. Како су бесисте слабе руке то је лако могућно да хосисте победе ових дана и врате курс на стару меру. Уосталом ноторна је ствар, да је понуда Ратне штете на берзама врло мала и да она долази искључиво из руку бесиста, који пуштају последње количине у жељи да одрже курс на ниже, да би се повољно снабдели.

Сасвим је другојаче развиће код доларских папира..Ту су наше банке биле присебне; оне се нису дале уплашити сгромним падом курса наших папира у Њујорку, већ су искористиле бесу ради обилног куповања. Како јавља наш кореспондент из Загреба наше су банке купиле много милиона наших доларских папира за време најнижега курса. Без o6зира на то како се развија курс у Њујорку код нас се већ поправио и 7% папири се крећу око 80 и 81. Према томе гад према највишем курсу у овој години код доларских папера износи свега 5 поена.

још увек је жив интерес нашега народа према доларским папирима. У Загребу је прављен врло велики обрт ових дана, а и на београдској берзи ова последња два дана оживела је трговина.

Према вестима из страних листова у Лондону се врло озбиљно ради на припремама за остварење југословенског стабилизационог зајма. Ако се уопште мисли да се прави зајам, онда је свакако наступајућа зима још последњи моменат за остварење тога плана. Ако би одиста дошло До емисије стабилизационог зајма, онда би наши државни папири и сви остали ефекти доживели огроман скок.

На девизном тржишту преовладавала је ове недеље мирна ситуација. Непромењени су остали курсеви Лондон, Цирих, Берлин, Беч и Пешта, попустили су Париз, Милано и Праг а нешто мало чвршћа је девиза Њујорк. Обрт је износио 33.6 милиона динара, а највише је трговано у девизи Лондон (9.8 милиона), Њујорк (6.0 милиона), Цирих (5,7 милиона) ит. M.

Рента Ратне Штете је у току ове недеље од 447.25 (10. о. м.) попустила до 15. 0. м. на 442—443, али се већ на следећем састанку поправила на 445— Обрт је износио: у промпт роби 2.25 милиона, у терминима 9.2 милиона, укупво дакле 11.47 милиона динара. 7 од сто Инвестициони зајам имао је лабаву тенденцију те је од 10: 0. M. Or 99. попустио до 16. O. M. Ha 85.75 a обрт је износио 410 хиљада динара. 7 од сто Блер је крајем недеље тргован по 82:75; а обрт је изнео 1.21 милиона динара. 7 од сто Селигманове обвезнице трговане су по 80 и 80.50 за 744.000 динара, а 8 од сто Блер је ишао по 97— (за 27.000 динара), 4 од сто Аграрци имали су курс од 54.— (промет 37.000 динара).

Наши доларски папири нотирали су у Њујорку као

што следи:

На дан 7% Блер 8% Блер 77. JUL Б. 11. октобар 76—79 87—90 15. октобар 76—78 837—88 7816. октобар 77—78 8485. 75.75—77.50 17. октобар 79—81 85—8977——79—

БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42

РОБНО ТРЖИШТЕ.

На светском житарском тржишту ситуација се је у току ове недеље нешто поправила. Пад цена пшенице од прошле године (од 80 центи за бушел на чикашкој берзи ва дан 7. о. м. на 77 и по центи на дан 1. о. м.) је у току ове недеље опет паралисан и чикашке нотице поправиле су се, а на дан 16. о. м. нотира бушел пшенице 79.75 центи за термин децембар. А и сви остали термини, наиме март, мај и јули у пропорционалном су порасту. У прошлој недељи је био лабав и кукуруз, те је цена бушела пала од 84.37,5 (на дан 7. 0. м.) на 79 центи (11. 0. м.). И ако се у овој недељи поправила цена пшенице, то ипак није био случај код кукуруза, који је показивао непромењене цене те је нотирао на дан 16. о. м. 79 центи за бушел. То би значило, да је цена пшенице једнака оној кукуруза, али је то погрешно, јер се не сме заборавити, да је један бушел пшенице једнак 27.22 кгр. а један бушел кукуруза само 25.40 кг.

(во поскупљење је веома интересантно, а нарочито због тога, што постоје и сви већ небројено пута подвучени бесистички фактори; али су се смањиле у току ове-не деље понуде руске робе и у берзанско-житарским круговима иностранства преовладава мишљење, да је то једини и главни разлог пораста цене. Али је на ту чињеницу одмах надовезана и претпоставка, да је то само једна прелазна ситуација и да ће се руске понуде убрзо опет појавити. Мишљења о рускоме овогодишњоме извозу пшенице подељена су; ипак се шире вести, које се подржавају, да ће руски извоз у овој години премашити чак и 1 милион тона. Ми немамо могућности, да проверимо ове вести, али их због пнтересантности ипак доносимо. Од друге стране примили смо извештаје, да је овогодишња руска површина земље, „асејана пшеницом, за читавих 5 од сто већа од оне у 1913. години ; ако је ова вест тачна, онда је вероватно, да и податци о извозу нису претерани.

Канадски житарски пул је у овој извозној сезони променио своју политику ; настоји, са свом енергијом, да извози што више робе: од 1. јула извезено је за преко 74 милиона бушела (повећање према истом периоду прошле године за преко 100 од сто).

Европске државе су у последње време слабо куповале прекоокеанску пшеницу, чекајући резултате аргентинске и аустралијске жетве, која ће, као што се чује, у велико надмашити прошлогодишње приносе. (јавља се из Аустралије, да се овогодишња жетва цени на 195 милиона бушела, према 125 милиона у прошлој години).

Како тржишта наших суседних држава тако су тржишта и код нас била веома мирна. Ова последња беса на међународном тржишту имала је за последицу, да су се сељаци код нас уздржавали продаје ; због тога цене нису показивале опадање као на светском тржишту; наступио је испаритет између наших цена и оних у иностранству, што је наш извоз последњих дана потпуно укочило. На дан 16. о. м. цене су нотирале, на београдској берзи, као што следи: пшеница 140—150, а кукуруз 100—104—

Тржишта колонијалне робе у овој недељи не показују једнообразног развоја : кафа је нешто мало чвршћа, шећер и даље лабав, те је у почетку недеље опао и испод 1. доларског цента за либру (045 клг.) неоцарињено, њујоршка нотица. Последњих дана мало се поправио. Тржиште гуме увек је још без изгледа на побољшање, те се цене приближавају већ тако рећи потпуном нон-валеру.

Веома су лабава и тржишта „вуне и памука, а нарочито метална тржишта : американски картел бакра је цене опет снизио. У опадању су такођер цене калаја, олова и цинка. Тржишта угља показују мало оживљење, које се код дрва не може још констатирати,

\