Народно благостање

"Страна 660

Да не би то прекидање са традицијом било и бувише драстично Норман је мотивисао тај свој поступак побудом да се између енглеских и амери“ ких банака. одржи што интимнија. веза, а Стјуарт је један од најповерљивијих личности у Дирекција американскот новчаничног система. Стјуарт је организовао научно оделење Енглеске банке и како је утсвор његов истекао 31. децембра, 1929. тодине, то се он вратио у Америку на свој положај у Дирекцију федералног резервног система, Још пре него што је отпутовао г. Стјуарт г. Монтегју Норман је нашао заменика. такође у Америци међ странцима : антажовао је човека, који има јон много већу репутапију као стручњак од самога Отјуарта то је професер Спрејг, са Харвар. универзитета. Истовремено је Енглеска, банка. антажовала професора, универзитета у Манчестру Хенриха Клеја за организацију нове банке, којој је она поверила финасирање ентлеске индустрије ради рационаливирања.

Вест да је Управа банке понова антажовала Американца за једну врсту директора, не само да није изазвала никакво негодовање у јавном мнењу “ Енглеској, већ је тим поводом писао најстарији водећи недељни економски часопис : Тће Есопопиз!

„Много је година нама јасно да је избор првокласних економиста код нас врло мали. Има, катедра на универзитетима, које су готово неповеднуте због тога што нема, одтоварајућих сната. Наши универдитети требали би да се позабаве озбиљно овим питањем, јер је њихова велика одговорност. Велики је задатак који чека економисту у будућности а мали је број оних који су за то квалифицирани.

Нама, који живимо у земљи, која не оскудева у стручњацима за, све, и то на сваки прст по десетину, изгледаће необично, да у Енглескј, колевци Политичке економије, у којој је толики број

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ.

Бр. 42

професора, у којој седе првокласни економисти 'у дневним листовима, влада оскудица у стручним економистима. То може изгледати чудно само онима, који мисле, да је доста да човек прикачи титулу и да напише десет петнајест чланака, који су у ствари компилација страних ствари (јер се данас у свету толико много пише о економији да се може да краде из страних листова и часописа а да се двадесет година, не ухвате) — па да постане стручнак. Стручњак је човек који се удубио у теорију, који је годинама прокапао над књигом. И у Ентлеској пестоји хипер-продукција у економистима, у Енглеској их има као у Немачкој, свршених економиста који не моту да нађу службу, који се решавају да иду у послове који не одговарају њиховим студијама. То је стручњак само формалан, такви могу да импонирају само код нас.

На крају да напоменемо да је поступак Енглеске банке нашао одјека код готово свију западно европских држава. У Чехословачкој која обилује економистима, тим поводом је писано такође, да универгитети дају све мање стручних економиста добрих снага, да се Политичка Економија. занемарује и да професори не воде довољно рачуна о припреми подмладекономиста. Ми смо упропастили много младих људи BOOT тога што нам је довољно било да проговоре три речи, које ми не разумемо и да напишу неколико чланака, које такође не разумемо, па да се прогласе ва првокласне стручњаке.

ка

Народна банка и по свом положају и по ономе како плаћа свога, директора и према својој дужности према отаџбини треба да води рачуна о томе да њезин главни директор буде стручњак економист, ве

PISMOS PUTA

— Profesor Dr Brandt o žabrici žita —

U članku „Fabrika za proizvodnju žita”, objavljenom u broju 40. „Narodnog Blagostanja” u kome su objavliena najiinteresantnija mesta iz izveštaja profesora Seringa o utiscima, koje |e dobio na putu kroz Ameriku naročito je istaknuto, dok se je on pozvao i na d-ra Karla Brandta, profesora Visoke škole za poljoprivredu u Berlinu i direktora „Instituta za proučavan:e tržišnih prilika poljoprivrednih proizvoda”. Prof. Brandt se nije javio za reč, ali sam ja za vreme govora profesora Seringa s vremena na vreme bacio pogled na njega i dobio utisak da on nije potpuno saglasan sa onim što je Sering kazao: Kako nisam imao prilike da se sastanem s njim za vreme kongresa Verein-a fur Socialpolitik u Konigsbergu, to sam odlučio da ga nađem u Berlinu i povedem reč o otkrićima profesora Seringa. Prilikom večere, koju je iedan moi prijatelj, takođe profesor Političke Ekonomije u Berlinu, priredio povodom · moga tamošnjeg bavljenja, zamolio sam ga da pozove i protlesora Brandta. ] suviše {e bilo veliko društvo 1 зиуке animiran razgovor na večeri i posle večere, tako da sam se bio odlučio da zamolim profesora Brandta za naročiti sastanak, kad mi on ponudi, da me povede u svom automobilu, (u kome je proputovao Ameriku). Vozeći

se kroz berlinske ulice, mi smo mogli mirno da vodimo razgovor po pitanju stanja proizvodnje pšenice u АтгTiCi. „Preterao je profesor Sering, rekao je Brandt. Ni iz daleka ne stoje stvari onako kako ih je on predstavio. To što je on video Važi samo za državu Kansas. U njoj је odista od 1923. godine na ovamo povećana površina obrađene zemlje i to baš u onome delu, koji se smatrao za nepristupačan. Ali je po mome dubokom uverenju Kansas jedina država, u kojoj se još mogao da zivede taj eksperimenat. U koliko se dalje ide zapadu, u toliko је suša |ača, u toliko je neverovatnije da se može pristupiti obrađivanju zemlje i kulturi žitarica. Ni u državi Kansasu nije tako savršeno uspeo eksperimenat i tamo ima već mnogo slučajeva, da se napušta zemljište, koje le pre četiri pet godina uzeto u obradu na način kako je to profesor Sering opisao· Ne pomažu nikakva tehnička sredstva bez navodnjavanja. Da se može da uzme pod kulturu zemljište, koje je toliko suvo, kao što je ono od Kansasa pa sve do Tihoga okeana, na

zapadu Severne Amerike, potrebna je vlaga. Najbolji

dokaz je da u Americi ukupna površina obrađene zemlje za poslednjih pet godina opada isto fako Као