Народно благостање

18: октобр 1939

što je tačno i ono Što je naveo protesor Sering, da је veliki broj farmera napustio poljoprivredu i otišao u varOŠ.

Џозтајот, kaže profi. Brandt, to pitanje napuštanja: zemljišta nije tako prosto. Treba pre svega imati u vidu da vrlo veliki broj amerikanskih farmera ŽIVI uopšte u varoši. Njihove farme — u pogledu njihovog stanovanja — predstavljaju za njih 1510 510 1 za velikovarošane njihove vile van varoši, oni odlaze tamo rano u proleće, kad počinju poljski radovi ı ostaju redovno dok se radovi ne dovrše; a katkad i malo duže, ako je lepo vreme.

Isto tako nije tačno tvrđenje prolesora Seringa da amerikanska vlada. pomaže svim silama taj pokret uzimanja u-obradu polusuvog ugara u centru Severne Ame-

rike. Istina da je tu akciju pre nekoliko godina poma- .

gala. sama drživa Kansas, ali je ona t0 odavna napu-

stila.pod pritiskom agrarne krize..Na protiv tačno je to,

da amerikanska vlada radi svim silama da stanovništvo napusti što.više poljoprivredu i pređe u gradove. Celokupna politika: severo-amerikanskih država posleanju godinu dana je upućena na „Oopustošenje” polja i sela, kako je to rekao profesor Sering i kolonizaciju gradova. To je uostalom poznata. stvar, da.je amerikanska Fede-

ralna Direkcija. za poljoprivredu od pre 8 meseci pro-,

glasila za.jedini spas redukciju proizvodnje žitarica. Državni sekretar za poljoprivredu g. Haid, koji je potpuno saglasan sa predsednikom federalne direkcije g. Ligom, radi na tome. Federalna. direkcija za poljoprivredu želi da se u amerikanskoj poljoprivredi izvrši preorijentacija (u tom cilju: donesena je nova carinska tarifa), ali:onako.'kako je profesor Sering. predstavio stvari izgleda, da oni baš potpomažu kulturu žitarica, a to ie baš: protivno: onome, što je danas u programu ekonomske politike. pretsednika Huvera i njegovih saradnika. Opustošena sela su optična obmana i u neku ruku.

posledica politike amerikanske vlade. Vizija je u toliko, što farmeri žive u varoši tako da se u izvesno doba godine: dobija utisak da su sela napuštena. Rezultat ekonomske: politike vladine. u toliko je što ona želi da se za sada po svaku cenu reducira proizvodnja žitarica.

Ono što je tačno u referatu profesora Seringa, to је savršeno motoriziranje i mašinizianje poljoprivredne.proizvodnje. Potpuno je tačna njegova opaska da na farmama nema stoke, da ju je. zamenila mašina i da je broj radnika. neobično smanjen. To se motoriziranje i mehaniziranje sve više širi i u predele stare kulture Žžitarica. Profesor Sering. je podigao glas u Nemačkoj u momenfu, kad se odista. vrši vrlo velika preorijentacija u pogledu tehnike proizvodnje žitarica. To što je on naglasio. kao revolucionarno, uzimanje u obradu polusuvog zemljišta, nije tačno, ali zato je tačno da se mehaniziranjč i motoriziranje širi ne samo po Americi, već isto tako i u Kanadi i Australiji. Tamo se počinje u veliko da uzima u obradu zemliište, koje do sada nije bilo obrađeno, i to na način kako je opisao Sering: formiranjem takozvane fabrike žitarica. Odatle se ima očekivati porast proizvodhje žitarica pod smanjenim troškovima, pošto je tamo, kao što rekoh, i plodno i jeltino zemljište.

ПАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 661

Sa tim u vezi stoje i poznati događaji u Rusiji. Dok se u svima. pomenutim zemljama motoriziranje i mehaniziranje uz ekstenzivnu obradu zemlje primenjuju na dotle neobrađenu zemlju, dotle se u Rusiji radi na primeni traktora i mašina na zemlji, koja је одаупа род“ kulturom. Celokupna akcija za kolektiviziranjem obrade zemlje ima samo to za motiv. Detalji su svima dobro poznati. Svakako da ruska „černozjem” predstavlja najplodnije tlo za obradu. Mitoriziranje i mehaniziranje može da ima znatnih rezultata u pogledu količine. Ali. pitanje rentabiliteta ostaje otvoreno.

Vi znate već moje gledište na seljačko gazdinstvo. Njegova je otporna snaga beskrajna. Ništa do danas nije moglo da ugrozi opstanak seljačkog gazdinstva. Profesor Laur i njegov đak u Nemačkoj profesor Mincinger tvrde, da seljak kompenzira niske cene životinjskim naprezanjem radne snage svoje porodice. Po:momemišljenju to nije tačno: Mnogo dublje leži snaga seljačkog gazdinstva. To je ono, što sada proučavam: Ali Vam jedno mogu reći: da se za nemačkog seljaka ne plašim ni ruskog motoriziranja ni mehaniziranja”.

Profesor. Brandt ima 15 asistenata. On je зе! једпе: velike agrarno-političke laboratije. Međutim još vrlo mlad čovek.

šta nosi budućnost u-Nemačkoj.

Veliki engleski istoričar Karlajl, opisujući socijalno i političko stanje Engleske u početku devetnajestoga veka, kazao je, da u Engleskoj žive dve nacije: radni štvo i buržoazija. Neograničeno radno vreme, zloupotreba nejake dece i žena, beskrajno niske nadnice, sve je to učinilo, da je englesko radništvo bilo palo u nečuvenu bedu. To je stanje duhova pružalo zgodnu osnovu za organizaciju jednog revolucionarnog: pokreta. To je bio čartizam, koji se inače naziva prethodnikom socijalizma. On je bio počeo da hvata korena među engleskim radništvom.

I za politički život Nemačke danas se može. reći, da u njoj žive dve. nacije; jedna, koja kuka i uzdiše i druga koja likuje.

Iz vodeće nemačke štampe izbija krajnji pesimizam. U Nemačkoj je ovladala „psihoza kuknjave” ka= zao je jedan holandski list, dodajući, da je to potpuno bez osnova, da su se ekonomske prilike u Nemačkoj za. poslednji mesec znatno pobolišale, da je prestao porast nezaposlenosti, da je aktivan trgovinski bilansi t. d. Zapomaganje je jedna zaraza, koja se prenosi kao zeџапје: Pesimizam međ vodećim krugovima Nemačke danas pokazuje vrlo veliku sličnost, bar spolja, sa stanjem duhova u 1923. godini, kad je nemačka marka bila na putu da postane non-valeur. Ali je ta sličnost samo spoljašnja. 1923. godine očajavao je ceo nemački narod; danas pak, kao što rekosmo, jedan deo očajava, a drugi se veseli. Po sebi se razume da |e veoma raspoložen i da likuje ona| deo nemačkog naroda, koji je imao uspeh na poslednjim izborima. Istina taj se deo naroda slabo čuje, jer. nema svoje štampe; njegovi su listovi malo rasprostranjeni ı većinom u provinciji. U Nemačkoj ima sto hiljada studenata na univerzitetima, koji nemaju nikakve nade da nađu ma kakvo zaposlenje posle svršenih studija. U Nemačkoj je veliki broj. penzio-

"ТРГОВАЧКИ ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д.

ПРЕЂЕ

К 6 JMUJNM & 60.

Вука Караџића 3.

· НАЈВЕЋА: ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ

БЕОГРА Д ЗАТРЕЉ

Ђориславићева 7. |