Народно благостање

Страна 662 НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ Бр. 42

nisanih i na raspoloženje stavljenih oficira i činovnika, cijalističke i nemačko nacionalne u ukupnom broju od kojima je zatvorena svaka nada na poboljšanje materi- 160 poslanika su bezobzirno antisemitske. To pak хпаiamog položaja. A obe su grupe vrlo opasne i vrlo ži- či za nemački javni život vrlo mnogo.

vahne. One nemaju svoje štampe, ali se za to ne ustežu Ne bi se moglo reći da je u Nemačkoj jevrejski eleda se služe i drugim sredstvima za davanje izraza svom | menat jače zastupljen nego u kojoj drugoj naprednoj raspoloženju. Sredstvo, koje oni najčešće upotreblja- državi, kao u Engleskoj, Francuskoj, Americi i t. d. Navaju, jeste demonstracija i pravljenje nereda. To je naj- protiv čak je u javnom životu u Francuskoj još mnogo bolje moglo da se posmatra prilikom otvaranja Rajhsta- | jače zastupljen semitski element. U početku svetskog ga 13. oktobra. Bez ikakvog povoda i može se reći bez rata od pet divizijskih generala trojica su bili Jevreji

ikakvog razloga, organizovale su nacionalne socijaliste sa komunistima pravu ofanzivu protiv postojećeg reda u Berlinu. Celokupna policija nije bila u stanju da spreči da mirni građani ne pretrpe štete od kamenica. Pri tome su naročito rđavo prolazili Jevreji. Naročito su njihove radnje bile predmet napada od strane tih četa. Čak je primećeno, da su zadržavale automobile, u kojima su primetili ljude jevrejskog izgleda i parkirale ih pored Rajihstaga.

Mi naročito ističemo ovu antisemitsku struju zbog toga, što se među vodećim krugovima u Berlinu još uvek pojavljuje nada, da će nacionalne socijaliste, pošto su postale jakom strankom, morati voditi računa O odgovornosti, koju primaju na sebe i nedoglednim posledicama koje bi morale nastupiti, ako bi oni ostali na tom gledištu antisemitskom. Zbog toga postoji nada da će on u anftisemitizmu popustiti.

Svaki politički režim traži naslona na narod. Pa . пбоуш 1, ас > ! kategoričke izjave novinarima u Bazelu, da u Nemačkoj

kako je vlast silan socijalni i ekonomski faktor, to je

prirodno da svaki politički režim nalazi pristalica. To , l | какуе 126 ' planu, dotle nacionalni socijalisti (i još neke grupe)

je prost pazar, dajem da daš. U koliko je jedan poli-

tički režim stariji u toliko je veći broj njegovih partiza- ,

na. Ali ima izvesnih privrednih i društvenih redova, koji po prirodi svog položaja i svog privređivanja ne mogu uopšte biti u opoziciji. Ima privrednih redova i naročito

ima proizvodnih grana, čija je sudbina tako tesno ve-.

zana za državnu vlast, da ne mogu nikad ni pomisliti na opozicionarstvo. U istoriji sveta nema primera, da su berza i banke vodile opoziciju postojećem režimu. Oni su po svom položaju pristalice svakoga, koji ima vlast. U isti red dolazi i veliki deo industrije. Pa čak i crkva i druge velike organizacije, kojima vlast može mnogo da naškodi, idu uz vlast. I postojeći politički režim u Nemačkoj naslanja se na veliki broj socijalnih i privrednih grupa. Može se reći da od svršetka Svetskoga rata do danas političku vlast u Nemačkoj drži jedna koalicija — koja je na periferiji dosta labilna, ali u centru vrlo stabilna — sastavljena od centruma, socijalne demokratije, industrije, buržoazije i poljoprivrede. Celokupna nemačka štampa takođe je u rukama kapitalizma (tri koncerna drže najveći deo berlinske štampe). Rukovodna ideja odnosno program fe koalicije je miroljubivost, savesno ispunjavanje reparacionih obaveza i dobri odnosi s Francuskom. I vlada g. Brininga smatra da je za sudbinu Nemačke rešavajuće pitanje njezinih odnosa prema Francuskoj.

Taj je politički sistem potučen na poslednjim iz-

borima. Nema ni 150 poslanika (od 572) koji progra-

matski stoje na liniji tako zvane velike koalacije, dok je 185 poslanika u Rajhstagu, koji su načelni i zatucani njegovi protivnici. Dve velike stranke: nacionalno so-

u Francuskoj. U naprednim zemljama |je već odavno potpuno izgubljena verska netolerantnost i u javnom se životu uopšte ne vodi više računa O VerOispoveSsti. Gotovo celokupna berza, najveći deo banaka, najveći deo industrije i nauke nemačke u rukama је Јеугеја. Prirodna je stvar da kad se tom elementu objavi rat, da celokupan javni život mora doći u krizu.

Isto je tako vrlo veliki broj narodnih poslanika u Rajhstagu načelno protivan dosadanjoj politici velike koalicije prema Francuskoj. Kao 510 зто уес паротеnuli, postoje tri pitanja na kojima se razvrstavaju grupe u Parlamentu: reparacije, granice i pitanje „nemačkih manjina u drugim državama. Dok vodeći sinovi Nemačke smatraju da se pitanje reparacija ima da izuzme iz oblasti unutrašnje politike i da je dužnost svakoga, koji nosi ma kakvu odgovornost, da zastupa gledište da će Nemačka najsavesnije vršiti svoje dužnosti prim- · ljene Jangovim planom, dok guverner Rajhsbanke daje

niko i ne misli da vrši ma kakve izmene u Jangovom

kategorički ponavljaju, da Nemačka više ne misli plaćati reparacionih tributa. To je drugi razlog zbog koga celokupni gornji sloj nemačkog drušiva Živi u nerVoOZi i uznemirenosti. To je razlog zbog čega i najdemokrat-

i skiji elementi počinju da uzdišu za jednim jakim čoOve-

kom, koji bi bio u stanju da povede sve one grupe nemačkog naroda, koje stoje na gledištu velike koalacije. Jednogodišnji pomen smrti dr. Strezemana bio je velika svečanost u Berlinu. To se da objasniti uverenjem, da bi on, da je živ, bio u stanju da održi Nemačku na liniji tako zvane velike koalicije. Nikada se za Štrezemanom nije toliko žalilo, kao posle 14. septembra.

Stanjem duhova u Nemačkoj može se uporediti sa onim u Srbiji za vreme tako zvane aneksione krize. Dok nam prijatelji na strani, Rusija i Francuska, preporučuju što veću uzdržljivost, izbegavanje svega onoga što bi moglo da da povoda Austriji da vojnički interveniše, dotle Nušić sa narodom na ulici objavljuje svakodnevno rat Austriji. Polovan svet sa krajnjom uznemirenošću posmatra demonstracije ulicama, sa željom da Austrija ne primi ozbiljno manifestacije uzbuđenoga naroda za rat.

Parlamentarno se ne može danas vladati u Rajhu, jer nema vlade, koja bi bila u stanju da sastavi većinu.

Najmanje šansa imaju nacionalne socijaliste; oni imaju nekoliko programatičnih dodirnih tačaka sa krajnjom desnicom Rajhstaga, ali su sa svim ostalim strankama u dijametralnom razmimoilaženju. Sa komunistima, sa kojima imaju jedino zajedničku upotrebu fizičke snage kao argument, nalaze se programatski u

РАНЕ ТВБ ЕТАН

Љубљана Шеленбургова бр, 7.

Телеграми

|| | ШКОДОВКА, Љубљана

ТЕЛЕФОН 5-78 Тедлефови: 29-36 н 27-37

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗЕНУ

Заступништво Београд, Кнез Миханлов Венац 13-14

"mapabyje cBe mpojexve m BraJbc а захтев своје стручне иншжињере

Загреб Рачкога бр. 2

Телеграми; ШКОДА — Загреб Телефон 41-97

Телеграми; ШКОДА Београд