Народно благостање

Страна 682

slučaju za odlaganje ,onda se vtaćamo ponovo u stanje u kome smo bili pre odlaganja Rajhstaga. Ceo problem se ponova otvara. Sve zavisi dakle od toga sa koliko će veštine vlada uspeti da pojača svoj položaj u Rajhstagu i oslabi svoje proпушке. У „Народном Благостању“ је већ писано, да у Америци не постоји никаква јавно-правна институција за осигурање или бар за потпомагање радника у беспослици. Али то не значи да је радничка сиротиња без помоћи. На против оно што је у Немачкој и другим земљама, па чак и у Енглеској, учинила држава, то у Америци чини милосрђе. У свима градовима Америке, нарочито уочи наступајуће зиме, приређена су прикупљања добровољних прилога за беспосличаре. При томе треба имати у виду да се добровољни прилози у Америци разликују од онога што Европа разуме под добровољним прилогом. један добар познавалац Америке прича да је ту скоро у једном малом месту од 10.000 становника, у којој најбогатији човек има пола милиона динара, скупљено за беспослене раднике милион долара. Приликом поментутог апела на јавност за три дана скупљено је од 10 хиљада грађана 14 милиона долара (800 милиона динара). То је само симптом. Постоји уверење да ће се за кратко време скупити добровољним прилозима суме које ће бити довољне да се преко зиме запосли — јер Американци тако помажу беспосличаре, — најмање 80 од сто беспослених. А осталих 20 од сто добијаће свакако милостињу.

Док је Управу Општине града Београда бирао народ путем „нашинских“ избора, дотле је било искључено да се предузме ма штогод за уклањање оне наказе са лица Београда, која се назива Јатаган-малом. У томе смо сви сложни. Али греше они, који сматрају да је Јатаган-мала споменик неспособности ранијих управа.

Човекољубље Англо-саксонаца Проблем Јатаган-мале

Недозвољено или тако звано „црно“ зидање, како то Немци зову, општа је појава у Европи после рата. То је био једини начин да се задовољи једна од најелементарнијих потреба човека — она за кровом над главом. Кад није било довољно капитала, да се подигну зграде саобразно грађевинском закону, онда је приступио зидању онај, који на то није ни мислио и који је по дефиницији кирајџија. У томе случају наравно да је зидао сваки како је умео и како је могао, нарочито с обзиром на куповну снагу. Тако је постао безброј илегалних зграда у целоме свету, — па иу Београду. Јатаган-мала је само један део незаконито зиданих зграда после рата — и то мањи. Има врло много зграда, о којима грађевинска власт не зна и о којима можда и пореска власт до скора није имала ни појма, и ако оне постоје више година.

Јатаган-мала нарочито стрчи. Сви смо ми знали да

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

|

Бр. 43

ње једног дана мора нестати, али не због тога што је подигнута илегално, јер ако се отвори правно питање, онда би јако пао на противни тег аргумент изнесен од стране председника Јатаганмалаца, да је општина дала прећутан пристанак дајући водовод и осветљење. Али питање Јатаган мале није правно. Противправност је индивидуални критеријум. Он важи кад је мали број лица, која су учинила исту противправност. Кад је у питању маса, онда критеријум постаје политичким, Код њега је пак могућно, да противправност постане легалношћу.

Није редак случај у животу организованог друштва, да законски прописи дођу у сукоб са потребама живота. Како су потребе живота јаче од закона, то се људи не устежу да загазе у противзаконитости. Такве су противузаконитости увек легалне. Председник Јатаганмалаца мало је претерао, кад је казао да тамо има 800 кућа са 8.000 становника, јер тешко да у онаквих 800 кућа може становати 8.000 становника. У сваком случају, нека их је хи„аду, па је то један део београдског становништва.

Модерна држава има за дужност, — у приликама кад не функционира тржиште капитала, а специјално тржиште за непокретност, — да створи могућност сваком грађанину да има кров над главом. У сагласности с тим принципом Енглеска је још 1914. године почела да троши стотине милиона за дизање станбених зграда. У сагласности са тим принципом Немачка је подигла два милиона нових станова после рата, кредитирајући грађевинара за 50 од сто од вредности уз 1 од сто камате и 1 од сто амортизације. То Немачка ради и данас, — троши још увек једну милијарду марака годишње на те циљеве. У сагласности са тим принципима је пре две године донесен у Француској тако звани закон Лушер, којим се предвиђа зидање станова за малог човека у износу од неколико милијарди франака. Ми то нисмо урадили јер нисмо могли, али кад општина није могла да се одазове својој дужности, онда нема права да буде апсолутна у захтевању, да и грађани врше своју дужност. Много би веће несреће било, да становништво, које је подигло зграде у Јатаган-мали, није уопште могло да дође до крова, јер би било случајева (што је и било пре неколико година) да су људи зими ноћили под ведрим небом у сред престонице. То би увећало смртност. Општина није дужна да буде сентиментална и да води рачуна о локалном патриотизму Јатаганмалаца. Али у толико је већа њезина дужност да води рачуна о томе, да је један део Београђана и то најсиромашнији, уложио последњу пару (и задужио се) у те страћаре. Општина „није зато ту, да ништи имаовину појединцима само због тога да би што пре могла да уклопи једну грађевинску ругобу. Потпуно је оправдан захтев Јатаганмалаца да им се да пуна накнада за вредност зграда, које ће се порушити. Великоварошанину је зграда оно исто што је сељаку њива, што је капиталисти хартија од вредности, трговцу роба у дућану, индустријалцу инсталација ; то је подлога његове економске и соци-

јалне независности.

И иначе је доста сиротиње у Београду !

HHIMDMTE

„НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ“