Народно благостање
Страна 684 НАРОДНО
Бр. 43
— Велику отпорност показује општина града Букурешта у преговорима ради валоризације својих предратних зајмова од 1888., 1895., 1898. год. Преговори су већ неколико пута прекидани, због непопустљивости Румуна. Изгледа да је у последње време румунска влада учинила притисак на букурешку општину, да доврши преговоре, јер од тога трпи кредит Румуније. Ради тога су и заступници букурешке општине у својим задњим понудама учинили концесије које по њиховим изјавама не могу даље ићи. Они нуде валоризацију за будуће купоне од 20 од сто с тим, да се за 40 година постепено купонова вредност подигне на 50 од сто. Изостале камате 12.5 од сто плативо у 3 године,
У
Међутим повериоци не пристају ни на ову понуду.
— U Engleskoj još nisu pojeltinjeni dugoročni krediti, i ako je bogatstvo kapitala znatno poraslo. Uticaj priticanja kapitala opazilo se jedino u kratkoročnim fromesečnim kreditima, čiji je kamatnjak pao na 2%. Postoji opasnost da banke svoj kapital plasiraju u inostranstvu. Da to spreči, državna blagajna je počela sa emisijom blagajničkih bonova uz 4%, rok 15. IV. 1936., u dosada neodređenom iznosu. Najniži emisioni kurs je 1001), %, Bonovi mogu biti isplaćeni već 15. IV. 1934. po potrebi. Upis je završen oko 20. t. m. Međutim je uspeh emisije prvih dana bio takav da se državna blagajna osećala osiguranom u tolikoj meri, da je pre završenog upisa ofkazala 41, %-ni ratni zajam 1917. god. od 75 mil. funta sterlinga (20,250 mil. din.) za prvi ugovoreni termin 15. l. 1931. god. Ovaj je zajam slobodan od poreza na dohodak, te radi toga predstavlja veće opterečenje. U slučaju da joj ostane još dovoljno sredstava па raspoloženju po isplati otkazanog ratnog zajma, državna kasa namerava pristupiti isplati već otkazanih 41% blagajničkih bonova. Time će učiniti uštedu na kamatnjaku..
ТРГОВИНСКА ПОЛИТИКА
— Према одредбама, које је француска влада донела против дампинга на француској граници је заустављено неКолико вагона руске кудеље, одређене за северно-француске предионе. Од стране интересената су узалудно подузимани кораци код владе ради дозволе за увоз.
— Шта све државе не подузимају за повећање извоза. У читавом свету су позната добра шпањолска вина, ликери и други алкохолни производи. Ради тога нису ретки случајеви, да се бесавесни спекуланти користе овим реномеом. па под добром марком извозе слаба вина и алкохолне продукте. Да би стала томе на пут, шпањолска влада је донела декрет о државној контроли над извозом алкохолних пића. Сваки извозник ће на темељу сведопбе, добивене од надлежне трговачке коморе, бити унесен у нарочити регистар у Министарству привреде. Број, који добије у регистру, треба да стоји и на робној марци поред назива, да би се тиме олакшала контрола. Извозници, унесени у регистар, дужни су да у јануару сваке године Министарству привреде поднесу уверење од трг. коморе да се баве извозом. Они су искључиво овлашћени на извоз. Биће основани контролни уреди који ће подлежати Генералној контролној дирекцији. Контролну власт могу вршити и трговачке коморе или друга привредна тела, ако им у ту сврху држава даде посебно овлашћење.
— једна од најважнијих уредаба у талијанско-руском трговинском уговору је она о давању концесије Италији за експлоатацију летролејских врела на Кавказу. Осим тога Италија форсира увоз руског петролеја, који је за 15 од сто јефтинији од светског, а да би умањила превозне трошкове, она развија своју петролејску флоту. У Италији постоји привилегована петролејска компанија Ациенда Генерале Италиана Петроли (А; Г. И. П.) са главницом од 100 мил. лира, у чему држава суделује са 60 милиона. Она си-
БЛАГОСТАЊЕ
стематски ствара у Италији велика складишта петролеја. Има концесије за експоатацију петролејских врела у Албанији и Румунији.
— Оозадап! зеКкгефаг атепске Тагфпе Котизје Јоћп Bethune imenovan je njezinim evropskim zastupnikom. Njegov centralni biro će biti u Brussellu, a dužnost će mu biti da po svima velikim gradovima zainteresovanih evropskih država održava predavanja i diskusije o američkom carinskom sistemu, specijalno o t. zv. rastegljivim odredbama američke carinske tarife, koje dosada nisu naišle na razumevanje u Evropi. One po tvrđenju komisije, mogu biti od velike koristi svakome ko ih dobro upozna.
СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА
— Vlada Sj. Drž. američkih dala je za javne radove u g. 1930. više od 100 miliona dolara, od čega oko 40 mihHona otpada na nadnice radnicima. ~
— Pretstavnici Saveza bankovnih činovnika i nameštemika molili su Ministra socijalne politike, da se Zakon o penzijama privatnih nameštenika, koji važi na teritoriji Dalmacije i Slovenačke, protegne na celu zemlju.
— Са коликом бригом посматра Америка свој проблем незапослености најбоље илуструје факат, да је ових дана њујоршка општина дала милион долара новооснованом друштву за сузбијање незапослености. Ово је први пут од свога постанка да је њујоршка општина дала помоћ. Њујоршки пословни кругови дају сваке недеље суму од 150.000 долара. Хувер је именовао нарочити одбор за сузбијање беспослице. У њему се налазе сви министри и друге водеће личности у Америци.
—_У пемачкој 3. новембра ступају на снагу нове одредбе Министра рада у погледу осигурања незапослених у кризи. Ове одредбе смањују број професија, које су припуштене овом осигурању. Најдуже трајање осигурања у кризи траје 35 — код особа преко 40 година — 42 недеље. Не могу се примити, као ни до сада, људи испод 21 годину. У осигурање у кризи могу се примити само они незапослени, чија је потпора код осигурања незапослених потпуно истекла, те су ради тога брисани код те установе.
КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА
— Државни хигијенски завод у Љубљани вотирао је 900.000 динара кредита, а банска управа 1,350.000 динара, за радове око санације села: градње водовода, бунара итд.
САОБРАЋАЈ
— У Немачкој код Хановера су ових дана учињени покушаји са жељезничким колима, која се покрећу помоћу пропелера. Са великом лакоћом је постигнута брзина од 150 км. на сат. Конструктори су изјавили, да ће кола смети развити авијонску брзину, док се кочнице потпуно испитају и усаврше. Кола су дуга 26 метара а имају облик изврнутог спљоштеног брода или рибе ради смањења зрачног отпора. Пропелер је смештен на стражњем делу. Гони га мотор од 500 коњских сила. Покушај је изванредно успео, те би се оваква кола могла употребити у брзовозном саобраћају. — Комисија представника министарства саобраћаја и грађевина прегледала је ново саграђену пругу и тунел на Иван планини. Тунел — који је дуг око 3300 метара биће предан промету крајем овог месеца.
— Generalna direkcija železnica odobrila je povlastice na prevoz starog gvožđa i čelika od železničke stanice Đeyđelije, Strumice, Oseka, SI. Broda i Zagreba (gl. kolodvor). Pošiljke se imaju predati kao sporovozna roba. Vozarina се зе гаčunati najmanje za 10 tona.