Народно благостање

_ 1. новембар 1936.

· Под насловом „Наша народна привреда на прекретници“ одржао је г. д-р Шећеров, на универзитету, пре- давање, које се може поделети у два дела; у првом је изложио оно што је најкарактеристичније за нашу пољопривреду и народну привреду у опште, а у другом је изнео програм мера, за које налази да су потребне за побољшање народног благостања.

Анализирајући стање наше пољопривреде нашао је да је површина засејана зрнастим биљем порасла од 1920. до 1930. године (за десет година) од 4,319.000 на 5,677.000 хектара, т. |. за 25%. Од тога пада на пшеницу 1,406.000 (1920.—1924.) и 2,170.000 (1950. године); а на кукуруз 2,535.000 (1920. и 1924.), а 2,462.000 (1930. године). Док пшеница показује константно повећање обрађене површине, дотле она код кукуруза показује велике промене из године у годину, што је у вези са нашим пољопривредним системима. Принос по хектару показује такође велике варијације с обзиром наравно на атмосферски утицај. Он варира за пшеницу између 8. и 14. товара, а за кукуруз од 7,9 до 18 товара по хектару.

Док код житарица имамо пораст обрађене површине, дотле код сточарства имамо опадање. Тако је између 1920. и 1620. године број говеда опао за 10%, свиња за 8%, оваца за 9%. Само је код коња број остао непромењен, док код живине пораст износи 16%. Г. д-р Шећеров истиче да је извоз живе стоке просечно 992 милиона годишње а са сточHHM производима. заједно 2 милијарде динара. | Улазећи у питање рентабилитета наше производње житарица долази он до закључка да код пшенице, при прикосу за 10 товара по ха, а при цени од 140 динара, вишак преко трошкова износи 252 динара. При. томе је узео 20 радних дана по 20 динара, 14 спрежних дана по 50 динара, семе 180 килограма по 140 динара, вршидбу 100 динара и порез и јавне дажбине 180 динара, што чини укупно 1632 према приносу од 1400 динара. Како се број радних дана при данашњој техници, као и спрежних дана не може да смањи, то би се већи приноси могли добити само у случају кад би се смањиле наднице испод 20 динара за човека и испод 50 динара за спрегу. Код кукуруза налази он, при приносу од 15 товара а 90 динара товар (што даје укупан принос од 1350 динара) да је пренос мањи од трошкова за 560 динара по хектару. При томе узима 46 радних дана по 20 динара и 13 спрежних дана по 50 динара, јавне дажбине 180 динара, семе 152, вршидба 60.

Г. др. Шеберов о привред_ним проблемима

мнв — – — –

Међ мерама које он препоручује налазимо : смањење производних трошкова путем интензифицирања обраде земљишта, подизање унутрашње потрошње, промену у производњи и прелаз ка сточарству, фаворизирање индустријског биља као лана, кудеље и дувана, изграђивање јефтиног кредита за пољопривреду и! изграђивање пијаце. По индексу енглеског часописа „Зфана!“ цене биљне хране (брашна, кукуруза и житарица у опште) пале су од 247 (1920. године) на 99 (1929. године). А код животиња од 263 на 146, док је код текстилија пала од 262 на 122. Излази да је најмањи пад цена код стоке и сточних производа. Због тога препоручује он, у сагласности са свима осталим нашим аграрним политичарима, појачање сточарства.

Истиче да је наша индустрија имала велики полет захваљујући прво инфлацији, затим царинској тарифи од 1925. године и најзад политици народне одбране. Ова последња нарочито фаворизира металну индустрију (гвожђе, бакар, алуминијум), машинску, фабрике оружја, муниције, барута, експлозива, гасова, завојног материјала, хемикалија, аероплана и аутомобила, електричних. спроводника, телефона, телеграфа, текстилну индустрију (вунену, ланену и кудељ-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

59 А

Страна 693

пу), конзерве, коже и обуће. Он тврди да је царинском тарифом од 1925. године утврђена заштита од 300% за алкохол, вино, пиво и ракију; од 20 до 100% за ове артикле, сирћетну киселину, месо, сланину, маст, перје, прерађену рибу, израду од дрвета, брашно, уље и конзерве; од 50 до 100% за цемент, минералне боје, сумпорну и сону киселину, галицу и израду од камена и стакла; 6 до 30% за кожарску индустрију ит. д.

На крају је г. д-р Шећеров оптимиста. Он вели, да има извесних знакова, који показују да се приближује боље време, а међу њима нарочито истиче пораст удела Европе у светској трговини од 481% у 1926. години на 51,8% у 1927. години.

Мјијог5 и „Тетр5" од 20. зерtembra donosi iz Londona sledeću depešu:

„Dr. Tibor Ekart, potpredsednik madžarske lige ratnika proriče da će najdalje godine 1937. u Evropi da bukne rat i to iz Jugoslavije. Sutra dan njujorški list „Sunday Disp4tch” donosi jedan članak od istoga dr. Ekarta, u kome ponavlja tvrđenje da će 1937. godine biti neizbežan rat, jer će jedna žiška biti dovoljna da baci u vazduh bure puno baruta. „Mnogo ću se prevariti, ako ta žiška ne bude buknula iz Jugoslavije, gde je zategnutost najveća, odakle su počela obadva balkanska rata i svetski rat 1914. godine usled atentata u Sarajevu”.

Isti list donosi da je dr. Ekart bivši državni sekretar u komunističkom kabinetu Bele Kuna, da je držao predavanje u Americi i u Londonu u „Kraljevskom institutu za međunarodne poslove”. Bivši ministar u komunističkom kabinetu i potpredsednik udruženja madžarskih ratnika?!

Mistifikacija, zabluda... ili?

Sedamnajest farmerskih organizacija u Argentini podnelo je Ministru poljoprivrede memorandum, u kome traže da Narodna banka daje kredite farmerima na robu, kako Je ne bi morali prodavati donde, dok se cena ne bi popravila. Dalje traže da vlada pristupi pregovorima sa Severnom Amerikom, Francuskom, Italijom i Nemačkom za zaključenje kontigentnih ugovora, da se u zamenu za UVOZ određene količine argentinskih žitarica kupi određena količina industrijskih artikala. Ministar je telegrafski tražio od političkih uprava, da mu jave što pre i što tačnije stokove hrane kod farmera. On je tražio od Ministarstva spoljnih poslova, da uputi jedan akt Vašingtonu u kome će moliti da se spusti carina na argentinsku pšenicu za iznos od 500.000 do milion tona. On upozorava na to da predsednik Huver ima po zakonu O carinskoj tarifi pravo da spusti carinske stavove. Dalje ističe da će 90% proizvodnje pšenice Severne Amerike biti upotrebljeno za ishranu stoke i da količine, koje Argentina želi da izveze (čime bi u isto vreme bilo rešeno pitanje krize) pretstavlja samo 1 do 2% celokupne žetve Severne Amenike, a samo 20 do 40% onoga što troši industrija. Dalje veli da treba istaći prijateljstvo, koje gaji nov režim Argentine prema Severnoj Americi, a gotovo je i na recipročne bitne ustupke. Koliku važnost pridaje vlada tome koraku vidi se iz namere, da imenuje za poslanika u Vašingtonu d-r Malbrana, koji lično stoji vrlo dobro kod predsednika Huvera. On je bio poslanik za vreme vlade predsednika Irigoena, kad je Huver nameravao da učini posetu Južnoj Americi. Kad je Ministarstvo iz Vašingtona saopštilo svima republikama nameru predsednika, da napravi put po Južnoj Americi, sve su odmah poslale srdačan poziv, a Argentina nije ni odgovorila. Tek posle izvesnog vremena pitala je, da li će ta poseta da bude oficijelna ili privatna. Dr. Malbrand, koji je

Poljoprivreda pošla u prošnju

(ада bio ambasador, neprekidno je urgirao kod predsednika