Народно благостање
15, новембар 1930,
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ __ Страна 721 КРЕТАЊЕ ЦЕНА | — Огроман пад цена лука, пасуља и кукуруза, — Сјајно држање цена стоке. —
Воће и поврће по среди.
— Понова се шире маказе цена
пољопривреде и индустрије. —
Т. Највећи пад цена у септембру и октобру т, г. бележи Југославија.
После приличне стагнације у кретању цена на велико у јуну, јулу и августу, настаје у септембру и октобру потрес на целој линији, који доноси врло велике промене код појединих, за нашу народну привреду иначе врло важних производа. Тотални индекс је опао у септембру за 238 а У октобру за 3,09 поена. Ево како се кретао тотални индекс цена у неколико европских земаља :
Индекс цена на велико, (За првих пет држава по Фишеру — база 1926.)
Индекс 1930. Разлика Држава авг, септ. октоб. СЕ от ебае Француска. 302. 798. 1580. _ 95. ~ Ul (ј. Држ. Америке 88,2 88,2 82,6 = — 0,6 Немачка, 94.0) 92.7. 9066. = 18! == 21 Италија, 646: 610. 598. _ 0,6 — 1,7 Енглеска, 163 ТАА 12 = 1159. = 1 Југославија 82,98 80,55 17146 — 238 — 91
У Америци су цене август— септембар остале непромењене :највећи је пад у Енглеској од 1,9 поена, затим у Немачкој 1,8, а код нас 2,8. Од септембра до октобра, највећи је пад био у Немачкој 2,1, затим у Француској 1,8, у Енглеској и Италији по 1,7, а код нас 8,1.
Изгледа, да је од августа до октобра био нај веђи пад цена у Југославији, већи но и у једној држави,
п, Анализа цена по групама,
Септ. Авг. -|- или — Окт. Септ. -|- или 1930. 1930. поена | 1930. 1930. поена
1. Пољопривредни производи а. без прераде 6. прерађени И. Сточарски производи а. жива стока 6. сточ. произв.
Ш. Поврће, воће __ и производи ТУ. Гориво и мазиво У. Колонијални производи МТ. Инд. производи а. дрво и грађев.
51.53 58.67 — 714 48.09 51.53 — 3.44 75.50 81.07 — 5.57 69.02 75.50 — 6.48
93.22 87.81 — 5.41 97.07 93.22 — 3.85 84.44 85.79 — 1.35 78.23 84.44 — 6.21
81.52 85.86 — 4.34 74.38 81.52 — 7.14 89.72 91.72 — 2.00 89.08 89.72 — 0.64
87.76 88.56 — 0.80 82.70 87.76 — 5.06
85.88 86.77 — 0.89 85.23 85.88 — 0.65
материјал 6. метали 178.90 81.42 — 2.52 78.34 78.90 — 0.56 в. остало 86.37 87.00 — 0.72 84.28 86.37 — 2.09
Тотални индекс 80.55 82.93 — 2.38 77.460 80.55 — 3.09
Из горње таблице видимо, да је највећи пад забележен код прерађених пољопривредних произввода, и то : од августа до септембра 5.57, а у октобру
5,48, укупно 12,05 поена. На друго место долазе поврће, воће и производи од њих, који су пали у сеп“ тембру за 4,34 а у октобру 7,14, укупно 11,88. На. треће место долазе непрерађени пољопривредни про“ изводи, са падом у септембру од 714 а у октобру за. 3,44. укупно за 10,58 поена, На четврто место доmape сточни производи, који су пали у септембру за 1,85 а у октобру 6,21, укупно за, два месеца, 7.56. То. је у толико чудноватије што, као што ћемо мало доцније видети, жива стока, показује сасвим противну тенденцију. Ма пето место долазе колони“ јални производи са падом у септембру од 0,80, а у октобру од 5,06 поена, тако да укупан пад за, оба месеца износи за 5,86 поена. За разлику од свију ранијих месеца, за последње две године, овога, пута показују пад све групе и подгрупе, осим живе стоке, И метали, који су код нас имали врло чврсту тенденцију, падају за, 3,08 поена; па чак и гориво и. мавиво падају у октобру (ва 0,64) и ако у томе ме-. сецу обично цене тих производа, иду на. више. Дрво и грађевински материјал падају најмање, са 1,54 по ена, премда се код нас највише чује жалба на пад цена тих производа.
Једна једина група производа показује драстично противну тенденцију. То су жива стока и јаја, који скачу у септембру за олта у октобру за 3,85, укупно ва 9,26 поена. Овако кретање цена спада у реткост и тешко да смо и једног пута за, последњих десет год. имали појаву да 90 од сто артикала показује пад од 3 до 15 од сто, а 10 од сто артикала и то само из једне групе скок од преко 10 од сто.
Тотални индекс цена, за октобар ове године износи 77,46 односно за, 22,54 од сто мање но што је у јануару 1929. године (који смо месец узели 88, базу нашег индекса цена на велико). Тај је пад врло неравномерно подељен на поједине групе. Он је катастрофалан код непрерађених пољопривредних производа, износи 51,91 од сто! За њима долазе трерађени пољопривредни производи са падом од 30,98 од сто, — скоро трећина ! Воће, поврће и производи пали су ва 25 од сто округло. Код индустријских артикала, чији се индекс може узети за просечно 85, . износи пад свега 15 од сто — изузевши метале,. који су пали за скоро 22 од сто. |
Најмањи је пад код живе стоке и јаја ; он износи свега 2,93 од сто према јануару 1929. године.
Ш. Ниво цена у иностранству,
Врло је интересантна слика, која, се добија, поређењем промена нивоа цена, код нас и у другим државама. Тога ради упоредићемо октобар 1929. гтодине с октобром 1980. год. Док је код нас тотални индекс пао од 88,62 у октобру 1929. тодине на 77,46 у октобру 1980. године, ва 14,7 од сто. дотле је исти шао у Енглеској за 20,16 од сто, у Франпуској за 19,90 до сто, у Америци 12,2 од сто и у Немачкој. 19,4 од сто. Као, што видимо највећи је пад за;по-.