Народно благостање
Страна 126
tni porez od 18%). Ta se promena istina. dogodila još pre nego što je istekao rok po kome su se imaoci imali izjasniti, da li pri-
maju ugovorenu kvotu valorizacije, ali je baš u toliko čudnova- '
tiji bio ceo misteriozni događaj.
Valorizacija iznosi prosečno skoro 77%, s tim da se još ove godine počne da plaća 55% zlatne vrednosti i da postepeno skače do 1958., kada ima plaćati 100% u zlatu. Na taj način obligacije od 500 franaka u papiru, vrede danas 2750 franaka (na bazi valorizacije od 55%). Isto tako kupon obligacije od 500 frahaka koji je isplaćivan do sada sa 20 franaka u papiru, isplačuje se ove godine za imaoce koji budu primjli sporazum valorizacije sa 11 franaka u zlatu, odnosno sa 55 franaka u papiru.
Nemogući da objasnimo tu pojavu mi smo se obratili.
jednome pariskom bankaru našem prijafelju i smatramo za dužnost da čitaocima saopštimo sadržaj toga pisma.
„U leto o. g. saopštene su Upravi pariske berze dve tako zvane „crne liste” obligacija 4% 1895 godine. Prva je sadržala 117.000 obligacija koje su smatrane za neprijateljske i po kojima nije vršena nikakva služba, a druga lista 60.000 obligacija, koje su smatrane da su se za vreme rata još nalazile u Srbiji i po kojima se sledstveno služba vrši samo u dinarima. Kada je Sindikalna komora berzanskih mešetara saopštila te dve liste nastalo je veliko uzbuđenje među imaocima, a naročito među terminskim špekulantima za ultimo juni. Odluka berze je glasila da se obligacijama, koje se nalaze na tim crnim listama, u buduće ne može trgovati, ali da se za ranije zaključke mogu liTerovati kao uredne. Na taj način su špekulanti, kupci na termin, bili u opasnosti da o ultimu juna dobiju koju od obligacija sa crne liste. To je prouzrokovalo stropoštavanje kursa i suspendovanja svake trgovine sa tim papirima.
Sindikalna komora mešetara pariske berze obratila se jrgoslovenskom Ministru finansija sa zahtevom da obe liste povuče. Kako jugoslovenska vlada ima autentični dokaz u rukama, da su obligacije sa prve liste bile odista u neprijateljskim rukama do svršetka rata, a da su one sa druge liste bile na teritoriji Srbije takođe pre svršefka rata, to je zahtev sindikalne komore značio oštećenje jugoslovenskih narodnih interesa i napuštanje jednoga potpuno opravdanog sfanovišta. Pa ipak je Sindikalna komora uspela. Prva je lista svedena od 117.000 na 4000, a druga od 60.000 na 20.000 komada. Istovremeno je ugovoreno da se obligacije, koje se nalaze kod srpskih banaka, imaju petforirati tako da se više ne mogu pojaviti na francuskom tržištu. Dalje se saopštava da se jugoslovenska vlada obavezala da potpuno prizna sve one obligacije koje se nalaze na crnoj listi, za koje Sindikalna komora bude dala dokaz da su bili u Frahcuskoj pre 3. jula 1930. godine. Obe crne liste od ukupno 24.000 komada sad spadaju u jednu „listu obligacija kojima se ne može trgovati na francuskim berzama”. Što se posle toga još kurs nije popravio, objašnjava se samo činjenicom, da još postoji izvestan strah kod imalaca da nemaju u rukama slučajno koju od obligacija na definitivnoj listi. Koliko sam mogao saznati od jednoga prijatelja uprave Sindikalne komore mešefara pariske berze njihov predstavnik je uspeo kod jugoslovenske vlade pretnjom da od državnog zaima, koji se treba da izvede ove leseni, ne može biti ništa dok kurs predratnih srbijanskih obligacija bude stajao tako nisko”.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 46
Велико би чудо било кад се г. Жозе Кајо не би јавио за реч у дискусији о узроцима светске привредне кризе, јер он још увек сматра себе за ментора у економским и финансијским проблемима, — и ако је 1924. године не само пропао са покушајем стабилизације фарна, већ је својим шепртљанством у том питању нанео прилично уштрба угледу картела левице. У листу „Те Сарна!“ од 7 новембра објавио г. Кајо свој значајан чланак под васловом ' „Велико испаштање“ у коме светску привредну кризу објашњава :
On revjent toujotrs a3 ses premiers amours.
распарчавање Централне Европе ради стварања нових држава, начином на који су регулисани ратни дугови и укидањем репарације у натури јанговим планом.
Док највећи умови нашега времена, економисти, соцволози и мислиоци уопште, прикупљају статистику производње и потрошње целога света ради изналажења узрока поремећне равнотеже између једне и друге катгорије док једни говоре о хиперпродукцији а други о подбацивању потрошње, дотле г. Кајо на врло комотан начин, без статистике и без великог труда, једним потезом пера, као што се обично пишу песме, даје свету објашњење узрока светске привредне депресије. |
Ево како изгледа теза г. Кајоа под призмом критике.
1. Под распарчавање Средње Европе може се разумети само распарчавање Аустроугарске и стварања пољског коридора у источној Пруској. Кад је после рата за време свеопште инфлације цео свет био у економском полету сем Аустрије појавила се теза да је распарчавање А.-угарске била велика грешка. Г. Кајо дакле није оригиналан, али је зато површан. Јер тешко да има још кога умног човека у Европи који би могао распарчавање Аустроугарске и пољски коридор да доведе у везу са десетогодишњом незапосленошћу великог броја радеништва у Енглеској, са тешком кризом која се постепено увлачи у економски живот Америке и са очијним стањем у јужно-американским државама и целој Средњој и Источнонј Азији. Под светском економском кризом данас се разуме на првом месту очајно стање Јужне Америке и средње и источне Азије па тек онда индустриски и аграрни поремећај у државама Европе и Северне Америке. Какве везе има распарчавање Средње Европе са хиперпродукцијом житарица 2
2. Други узрок светске кризе састоји се, по г. Кајоу, у омашци зараћених страна да удружене у један фронт „нипозирају Америци или потпуно опраштање свију ратних | дугова или бар највећега дела. Пре свега ни ту г. Кајо | није оригиналан, јер кад год је којој од држава савезница |y току последњих десет година ишло рђаво, она се увек на првом месту изговарала на терет ратних дугова и ако је "међ њима било и таквих које нису биле ни почеле да их пла|ћају. Ратни дугови Америци могу бити узрок привредне ревије само тако ако би повлачили за собом депласирање злата из дужних држава у поверилачку државу. Тај би одлив злата дошао као последица да је услед плаћања ратног дуга у дужним државама биланс плаћања постао пасиван. Као што знамо сасвим је обрнут случај: Америка је била при-
|
БЕОГРАД — ЗАГРЕБ dopuna: НОВИ САД
Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-. 2, 2U-03, 16-25, 21-64,
ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА, Д.
Клева тж резерве 127. 520. ФОФ динара
Петера а БАНЕРА ЈН
Телефон интерурбан Загреб: 5442, 54 3, 5414. 5446, 5447.