Народно благостање
29, новембар 1930.
met zna iznositi i veće iznose. Ranije je to bilo u Trbovlju i šećerani a danas je u nekim bankovnim akcijama. Za dionice Srpske banke pravljeni su zaključci ultimo. decembra po 195 dinara. Biti će interesantno vidjeti da li je kupac ovog puta pogodio i da li će dionice Srpske banke koncem godine notirati 195 dinara. Prema dosadašnjem razvitku kursa to ne bi bilo iskliućeno.
Za dionice Dubrovačke plovidbe vlada slabiji interes. Jadranska Plovidba i Oceania naprotiv su čvršće.
Državni papiri. Bilo je nekoliko zaključaka kod 7% investicionog zajma a po kursu kakav je bio još pred dva mjeseca. Naši dolarski papiri međutim su pali za 6—8 poena. Prema tome danas je jak disparitet između kursa dinarskih i dolarskih državnih papira. S obzirom na prilike tržišta izgleda nam, da je kurs dolarskih papira mjerodavniji. Jer veće transakcije obavljaju se danas pretežno u dolarskim papirima
Pod konac prošlog tjedna i početkom ovog promet u dolarskim papirima zna biti veoma intenzivan. Do 30.000 dolara dnevno. Promet u novembru već je prošao 200.000 dolara. A izgleda da će intenzivan promet potrajati još i dalje. Pogotovo ako New-YVork bude javljao slabije kurseve. Sniženje kamatnjaka na uloške i povišenje ukamaćenja dolarskih papira pokazuju svoje poslijedice. Naročito u Sloveniji gdje je račun na pare.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА На девизном тржишту у току ове недеље нема нарочитих промена. Чврста тенденција свију девиза, сем Цириха, наставља се и у овој недељи. Због тога је и обрт нешто већи, а износи укупно 31,2 мил. дин.
Рента Ратне штете отпочела је недељу са 448.50, порасла до 26. ов. мес. на 449.50, (крупни комади) а на дан 27. ов. мес. снизила се на 447.15. Обрт је износио 2,9 мил, од тога у промпт роби 1,26 мил. а у терминима 1,64 мил. динара. 7 од сто Инвестициони зајам нотирао је 24. ов. мес. 86,50 а на следећем састанку 88.50 ; обрт је износио само 45.000 динара. 7 од сто Блер тргован је до краја недеље непромењено на 81.75, а на последњем састанку попустио је на 81.625 ; трговано је свега за 1,9 милиока динара. 8 од сто Блер имао је курс од 92; обрт је износио 52.000 дин.
Народна банка тргована је по 8.100 за свега 100.000 динара, акције Извозне банке по 700—705 за 50.000 динара а Дувански лозови трговани су по 23 дин. за 7.000.
ROBNO TRŽIŠTE.
Pšenica
je na sveiskom tržištu bila u toku poslednje nedelje čvršća. Čikaške berzanske notice su porasle na 76.75, ali su se pred kraj nedelje, 26. o. m. snizile na 75.75; Vinipeška berzanska nofica рак se je od 54 popravila na 64.80 (22. o. m.) nakon čega je postepeno popustila do 61.12 na dan 26. o. m. Na svim važnim tržištima proizvođačkih država počinje se sa državnim intervencijama i manipulacijom cena: u Sev. Amerikanskim državama odlučena je stabilizacija na ceni od 75 centi za bušel a izgleda, da su toj meri pristupile i Savezne države Kanade, gde će se cena stabilizitati na 7O centi, i ako traže farmeri, da preuzme savezna vlada garanciju za cenu od 100 centi sa motivacijom da se ima razlika od 100 centi i stvarno postignute cene pokriti iz državnih srestava; definitivna odluka kanadske vlade još nije poznata. Svakako je kanadski pul snizio svoje avanse od 55 na 50 centi za bušel (1925 godine još je davao 1.60 dolara). S. D. A. otpočele su, kao što smo to u prošlom broju javili, sa intervencijom i gren Когрогејзеп je u kratko vreme preuzela za preko 20 miliona bušela, i ako je imala još u magacinu robe kupljene u proleće za preko 70 miliona bušela po
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 767
nervoza, efektivni poslovi su neznatni sem u Engleskoj, gde je poslednjih dana efektuirano više zaključaka sa ruskom robom. Najfantastičnije se vesti kolportiraju: da će Rusi obustaviti izvoz pšenice, što |e već i demantovano, o novim štetama rđe na argentinskoj pšenici, koja će upropastiti preko 2 miliona tona kod ukupne žetve od 7 miliona tona, da ima Indija za izvoz pripremljeno preko 1.5 milion tona pšenice, da će se žitarske berze u Americi staviti pod državni nadzor i +. а.
Stvarno je stanje u ovoj nedelji samo pogoršano i svi raniji besistički momenti ostali su i dalje na snazi.
Kukurtiz ima u Americi mirniju tendenciju a kod nas poslovi su veoma živi. Računa se, da su strane kuće prekupile u toku poslednjih 10 dana za preko 2250 vagona kukuruza. Cena varira između 80—90 za prompt šlepovsku robu, za mart 85—47, za april-maj 90—92. U pšenici kod nas uopšte nema posla i jedini kupac je uvek još Privilegovano izvozno društvo, za koje se ceni da raspolaže sa 12.000 vagona. Ono plaća pšenicu šlep Sava 125, a šlep Tisa 140 dinara za 100 kg. Na tržištu lana čiji je Rusija glavni proizvođač i izvoznik (80%) došlo je ovih dana do smirenja, pošto je Rusija ipak ukočila prekomorske izvoze, lislea čega su se cene popravile — od 38 i 40 na 45 engleskih funti za tonu. Veoma kritično je stanje na tržištu
bakra.
Ametrikanski karte! pokušava, na sve moguće načine, da poveća cene. Drži nagomilane ogromne zalihe, govori se o cifri od 370.000 tona, koje vrlo slabo prodaje. Zbog toga su cene u toku od nekoliko dana dva puta povišene, od 11 centi na 12.30 centi, ali su se pred kraj nedelje opet snizile na 12 centi. Obrti su postali veoma veliki: za nepunih četrnaest dana oko 45.000 tona. Cink je nešto čvršći, pošto se očekuje sporazum amerikanskih i evropskih proizvođača. U vezi sa fim pregovorima obustavljen je rad u velikim rudokopima u Alžiru. To isto važi i za olovo, kod koga su ponude zbog obustave rada znatno smanjene. Kalaj je bio u toku nedelje veoma labav i sniženje cena nisu mogle zaustaviti ni veće kupovine Amerike ni redukcija proizvodnje.
Čvtste su cene gume i kakaua, mirno je tržište kafe, šećera i čaja.
Tržište uglja i gvožđa nepromenjeno je labavo a također i tržište drva, na kome nema još nikakvih promena.
КОЊУНКТУРА
— Хувер ће ових дана тражити од конгреса пуномоћ да може закључити један бескаматни зајам од 60 мил. дол. (3360 мил. дин.) за набавку пољопривредних машина, семена, ђубра и осталог, што је потребно за помоћ фармерима, пострадалим од суше. Кредит за извођење јавних радова за сузбијање незапослености повишен је ma 2020 мил. дол. (11.200 мил. дин.)
— Задњих година је емисрација аустријских висококвалификованих радника из оптичке, фине механике и луксусне индустрије узела толико маха да су ове индустријске гране дошле у опасност да остану без радника, који емигрирају у Француску, где су много боље надпице.
— Hriza engleske industrije pamuka je sve oštrija tako, da od nje počinju trpeti i stata velika preduzeća. Tako se stara firma Joshua Hoyle & Sons, Ltd. Sandort Bacup Lancashire prvi put za 5 7godina svoga postojanja našla prinuđenom da uskrati povlašćenu dividendu na 1 milion funti akc. kapitala.
— U Mačžarskoj industrija pregovara sa vladom, da ova
| · preuzme 50 proceninu garantiju za eksportne kredite date Ruprosečnoj ceni od 1.25 dolara; na tome poslu je dosada izgub- ,
ljeno preko 35 miliona dolara! Na svim tržištima preovladava ·
siji. Industrija tvrdi da bi u tome slučaju mogla povisiti godišnji izvoz u Rusiju na preko 100 mil. penge (1000 mil. din.).