Народно благостање

29, новембар 1930.

anuitet iznosi skoro 50 miliona dinara. To je takođe novi izdatak. Naši su ratni dugovi tako regulisani da se sistematski povećava anuitet. O tome povećanju anuiteta treba takođe voditi računa.

, Koliko su dalekosežne te promene najbolje se vidi po tome što je celokupna služba naših državnih dugova iznosila do prvog aprila t. g. 600 miliona, a od 1. aprila 890 miliona dinara — 290 miliona dinara роуеСапа ie potreba u devizama.

4. Postoje mnogobrojne kratkoročne kreditne operacije koje izazivaju deplasiranje kapitala preko granica. Jedan deo za račun privatnika a jedan deo za račun |avno-pravnih tela. Tako n. pr. u tu grupu poslova spada kreditna transakcija Samostalne Monopolske Uprave. U jesen uzima ona kredit na strani sa rokom od devet meseca, a početkom godine počinje da ga otplaćuje. U početku je iznos bio 300, zatim se povećao na jedan milion funti sterlinga, ove jeseni na 1.600.000.

Treba znati tačno kretanje te transakcije, koja kao što vidimo obuhvata velike iznose — pa da se može da govori, bar približno, o kretanju našeg bilansa plaСапја и toku godine.

5. Naše primanje na osnovu reparacija ide u stotine miliona; od čega jedan deo u gotovom. Ovaj je promenjljiv. Treba znati tačno deo u novcu, ako se hoće da ima predstava o bilansu plaćanja.

Postoje u svima zemljama po nekoliko službenih i privatnih pokušaja izračunavanja bilansa plaćanja. Ni jedan od tih pokušaja nije tačan niti može biti tačan. Nemogućno je izračunati ga bez jedne specijalne statistike. Takvu je statistiku imala pre rata jedino Austrougarska a danas Severo-Amerikanske Države. Ta statistika je moguća samo tako ako se obavežu banke, da redovno šalju sve родаке о Кирђетт i prodatim devizama, jer se u glavhome celokupnost transakcija zagraničnih plaćanja vrši preko banaka. To je Austrougraska imala takoreći savršeno; zato je ona jedina imala pre rata statistiku svoga bilansa plaćanja. Inače bez takve specijalne statistike nemoguće je uopšte imati ma kakvu predstavu bilansa plaćanja. Bilans plaćanja je većita zagonetka. A sa delovima bilansa plaćanja ne može se objasniti kretanje deviznih kurseva. Po našem mišlienju pre je obrnuto mogućno: kako su devizni kursevi rezultat ponude i fražnje u devizama fo sti pre devizni kursevi indikator stanja bilansa plaćanja.

ТУ, Покриће оптицаја је задовољавајуће,

Од 28. фебруара, о. г. девизни сток Народне банке стално је у опадању. „Салдо равних рачуна чији је главни саставни део „рачун курсне диференције“, — а овај се може узети као показатељ кретања, девизног стока Народне банке, — стигао је 28. фебруара 1980. године висину од 1686 милиона динара — за 30 милиона више од послератног рекорда (у мају 1926. године). На дан 15. новембра износио је салдо разних рачуна, 709 милиона динара.

По нашем рачуну укупан девизни и метални сток износио је око 1900 милиона динара, или, ако бисмо претпоставили да у салду равних рачуна има и других сем рачуна курсне диференције. онда претпоставимо да. је 1700 милиона динара. Патриотска забринутост наших валутних отада с опадањем девизног стока као манија зевања преноси се на њихову околину. Данас није више никаква, тајна, да је последњи месец дана вршено делимично бегство од динара. То није никакво чудо. Кад посвећени и стручти забринуто причају, како девизни сток мора

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 755

и даље да опада јер ће извов бити све мањи, а, изгледи за зајам су минимални, онда се може џи присебнији да поплаши. Песимизам је као и грипа, он се с времена на време појављује епидемично, али се ендемично одржава стално и у нашој средини.

Из таблице која се налази приложена уз овај чланак види се кретање „салда разних рачуна за последњих пет година односно за време фактичке стабилности динара, (која траје пет и по година). Она показује да је девизни сток стално у покрету ; у краћим размацима мање а у отстојању од године до године и по дана јаче. Два пута је салдо

равних рачуна ишао преко 1600 милиона, динара,

(у мају 1926. и у фебруару 1980. године). Први пораст се приписује закључењу двају доларских зајмова (друге транше Блеровог и Селитмановог зајма). Али зато се прелази ћутке преко тако исто рапидног кораста девизног стока у другој половини 1929 и првој 1930. године, који је и замашнији и снажнији, а коме није претходио никакав зајам. Последњи

| зајам је био шведски, чије се дејство испрпло у ска-

кању салда разних рачуна на 8300 милиона, динара крајем 1928. године. Ми смо поручивали онима, који су скакали и падали у несвест од одушевљења, да девизни сток скаче да би пао и пада да би скочио.

Године 1926. салдо равних рачуна био је пао на 85 милиона динара, а то је тако рећи на нулу; па се подигао на 780 милиона динара без икаквог великог јавног зајма развићем прилика. Не треба уображавати да је кредит од 5 милиона швајцарских франака, који је тада закључен за, спасавање динара, мотао да буде од знатнијег утицаја. Исто је тако 1928. тодине салдо разних рачуна био спао на 850 милиона динара, због чега се такође очајавало и прорипала неизбежна депресијација динара.

Данас је салдо равних рачуна за неколико стотина милиона динара над најнижим нивоима, које смо доживели ва последњих пет година. Светско нам искуство показује да. пад једног дана мора да стане. Нико не зна која, је тачка, на којој ће настати обрт, али је за то најопасније обуставити задовољавање тражње да девизама. Никад не треба бежати од задовољавања, тражње девиза, јер њих нико не једе нити се оне могу да упропасте. Ове се девизе које нису кушљење ва плаћање обавеза враћају натраг. То је најгенералније искуство свију држава, које су имале поремећену валуту. Ми не можемо довољно да напоменемо да треба једанпут разбити ту предрасуду, да је са мотућношћу задовољења, тражње за. девизама свршено, чим се буде исцрпео девизни сток Народне банке, Зато нема никаквог ослонца. Злато у касама Нар. банке нити је њезино, нити има другу намену, до да служи као метална резерва. Постоји један закон, а то је, да се задовољењем тражење за девизама уклања шпекулација, убијају бесисте и кураже хосисте. Г. Поенкаре је 1926. године доживео чудо, само због тога што је имао куражи да испуца и последње резерве Мортановога, 'вајма. Кад је био при крају са својим резервама, појурила, је лавина, девиза у Француску делимично због тота што су шпекуланти почели да траже франах. | |

Целокупно смањење на салду разних рачуна, покавује милијарду динара. За толико је опао девизни сток, а то је “/. од максималног металнор и девизног стока. Још су "|, остале неначете. Међутим ма каква већа финансиска транзакција са иностран-