Народно благостање

Страна 756

ством може да покрије целу ту диференцију. Ономад је закључен зајам од 440 милиона, динара Монополске Управе и тиме је скоро половина целокупног смањења једним потезом покривена.

По себи се разуме да то не значи да треба седети скрштених руку и не водити никакву девизну политику у правцу повећања стабилизације динара. Одржавање стабилности динара, је врховни задатак наше новчаничне банке. Тако исто краљевске владе. Према томе треба у свако доба, а нарочито

у доба кад је мало јачи одлив, проучавати сва, срет-

ства, саобразна, економским законима, којима би се могло да појача релација између оптицаја и новчаница. Она се може побољшати на неколико начина, од којих је само један начин повећање металне и девизне подлоге, Ми ћемо овде укавати на две мере, које треба предузети, како би се побољшале релације између металне и девизне подлоге с једне стране и обавезе Народне банке с друге стране.

У. Треба обуставити прилив доларских папира.

Ми смо у претпоследњем броју тврдили да, је према подацима, које смо ми могли да прикупимо ушло у земљу доларских папира за 300 милиона динара. Међутим према најновијим службеним подацима, излази да је за годину дана купљено за рачун Југославије доларских папира за 400 милиона динара, Употребљено је 400 милиона динара девиза за куповање тих папира. За толико већи би био сток девиза Народне банке да. није било у октобру пр. године одобрено банкама употребити девизе за исплату проти-вредности купљених домаћих папира у иностранству. Кад је донесена одлука којом се појам легалне потребе за, девизама проширује од увоза робе и на куповање наших папира у иностранству, ми смо објавили чланак под насловом „Наше тржиште капитала на прагу једне тешке пробе“ (у броју 36. „Народног Благостања“ од прошле године), Ту смо казали између осталог :

„Ив валутно-политичких разлога, такође се вадржава сопствени папир на граници итретира као немио гост. Домаћи папири на страним берзама гласе обично на страну валуту и њихов увоз погоршава биланс плаћања. Због тога су разне државе извесно време после рата затварале врата пред сопственим папирима. Што ве тиче овога другог разлога, свакако да није добро без потребе повећавати потражњу за златном валутом, Истина, 6 друге стране у колико је већи сток валутних папира у рукама наших поданика, у толико је већа резерва у девизама. Али то не важи у пуној мери за наше доларске папире. Ако бисмо ми почели да их продајемо натраг Американцима и Ентлевима курс би се на страним берзама стропоштао јер је и сувише уско њихово тржиште и недостаје рука, која би их неговала. Валутно-политички дакле прилив наших доларских папира, не може се сматрати за повољну појаву,“

Са приватне стране смо сазнали да је своједобно у одбору експерата који је решавао по томе питању било говора о нашем мишљењу, али да се налпло, да оно није тачно. Да ли је стручњацима. кад су решавали то питање, лебдила пред очима мисао да, треба олакшати новом банкарском конворцијуму рад на повећању курса наших папира ради лакше емисије новога, зајма, није нам познато. Нама се чини то врло вероватним.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

И овога пута смо ми на жалост били пророци. Отишло је 400 милиона динара, а стање наших папира у Америци је тако, да не може бити ни говора о томе да би они мотли да послуже као валутна резерва. Настало би стропоштаваљње.

Држимо да, после овога, не може бити ни сумње да, бе има, сместа, да обустави горња одлука, и да се забрани да се у будуће девизе могу употребити ва набавку доларских папира. Прилив доларских папира још једнако траје. Американске ефектне берзе су болесне и курсеви су због тога на њима веома виски, а ниски курсеви изазивају нову купњу G O6зиром на релативно високе курсеве наттих домаћих одговарајућих папира, Наши долар. папири налазе се на курсу између 80 и 81, а то је за Читавих 6 поена мање но што стоје одговарајући динарски папири, Не мозке се гледати мирно да се наш девизни сток данас може у неограниченим износима. употребљавати за куповање доларских папира, кад прелазимо једну од — свакако пролазних али психолошки незтодних криза. Тешка ће се одговорност навући ако се не забрани употреба девиза за куповање наших папира на страни,

МЕ, Регулибање новчаничног оптицаја,

Не треба да понављамо да није интересантна амеолутна, висина металног и девизног стока, колико њихов однос према укупном оптицају и свима обавезама по виђењу новчаничне банке. Ми смо то показали баш у прошлом броју „Народног Блатостања у анализи девизног стања Народне банке. Казали смо да би према девизном стоку од 15. новембра смањење новчаничног оптицаја од 590 милиона Ддинара донело побољшање релација од 31 од сто на 40 од сто — за скоро 9 од сто.

Крајем маја, ове године индекс цена на велико вод нас износио је 84,56 (према јануару 1929 године.) У октобру месецу „дакле после пет месеци, пао је он на, 77,46, за, 10 од сто. значи да, је при истоме волумену послова и при истим методама плаћања потребно 10 од сто мање новца но што је то било у мају. Ако томе додамо чињеницу, да је наша напционална производња у нагломе опадању у току 1980. године, нарочито индустриска, и да је волумен послова у натлом опадању, о чему служи као један слаб индикатор јако смањење наше спољне трговине, онда је очигледно смањење потребе за платежним сретствима, Значи да имамо два фактора, који чине да, је потребно мање платежних сретстава но. у мају месецу: једно је пад дена, а друго је смањење волумена послова. Нећемо се дуго бавити на трећем фактору : напредовању метода плаћања без готовог новца, путем жира, доброписа, чиме се такође смањује потреба, за ефективним платежним сретствима. Излази из свега овога да је у октобру према, мају месецу ове године смањена потреба за платежним срететвима, за. најмање 15 од сто. Како је економско основно правило, да се количина платежних сретстава, треба да подешава према потребама, за истим, то значи да је у међувремену од маја до октобра требало смањити платежна, сретства — а то су код нас искључиво новчанице Народне банке — за најмање 15 од сто.

Уместо тога, ми смо их повећали од 5066 (80 маја т. г.) на 5486 (8 новембра), Т. ј. за преко 8 од сто. Тиме је направљен диспаритет између потребе за

платежним сретствима и њиховог оптицаја од 28 од

а.