Народно благостање

29, новембар 1959, и на

сто. Уместо да се смањује за 15 од сто повећава, се за 8 од сто. Значи, да, смо према, стању платежних сретстава у мају месецу о. г. у инфлацији за 23 од сто, Скоро милијарду динара, је више у олтицају но што је то потребно нашој народној привреди да обавља платежни промет. То показује велика обилност на жиро-рачуну, а исто тако и велика обилност у касама наших великих банака.

Свака народна привреда има, потребу за, једним „челичним минимумом платежних оретстава. Та се платежна сретства, никад не могу употребити за куповање девиза, и за бегство од домаће валуте, јер су потребни, као што рекосмо ва свршавање послова у земљи, Само се вишак куповне снаге може да. окрене ка девизама у случају страха, од депресијације домаће валуте. У колико је већа, та беспослена, сума платежних сретстава, тај „лењи новац, како кажу Американци, та прекомерна, куповна снага, У толико су већи износи којима се могу куповати девизе, Ми смо већ неколико пута указали на то да је Немачка у моменту највеће панике спречила, даље бежање из марке само разреливањем платежних сретстава у земљи. Један угледан и стручан човек

__ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 757

нам је ту скоро казао, да бежи из динара не од динара, него од неуких руку. Бежи из динара због тога што сматра да га неуке руке могу одиста да покваре. Ако би неповерење у динар узело маха, онда би сва, обилна сувишна куповна снага у земљи окренула ка, девизама,

Значи да се оптицај новчаница. мора што пре и безусловно да редуцира. То је основни постулат наше валутне и економске политике, Признајемо да тај задатак није тако лак због тога што је велики део потраживања Народне банке имобилизиран или не зависи од њене воље. Најбоље би било кад би држава, могла. да одужи бар пола милијарде свога дуга, = вашто још увек није искључена, могућност. Али, кад то већ није могућно, онда има Народна, банка да отказује кредите и у исто време подигне своју камату на, најмање 9 од сто, као што је то урадила Румунска, Народна, банка. Нек упути своје дужнике, који уживају кредит код ње са 5 и по од сто, другим банкама, где ће добити исти новац са 8 и 9 од сто као и остали свет.

Не бисмо желели да развој догађаја потврди оправданост нашег гледишта,

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Наплата непосредних пореза врши се у овој години веома повољно; а пошто и статистика и књиговодство генералне дирекције непосредњих пореза ажурно ради, то смо у стању, да објавимо већ сада податке о кретању прихода у октобру месецу ове године. Из тих података излази, да је у октобру 1930. године уплаћено 239.054.792.03 динара, а то је за 71.47 милиона више но што је то за месец дана буџетом предвиђено. Према 1928. години, а у октобру наплата је у овој години већа за пуних 40 милиона динара, али је према 1929, години ипак мања за 17 милиона динара; при томе треба имати у виду, да су приходи од непосредних пореза у прошлој години, а нарочито у месецима октобар, новембар и децембар били рекордни и да су достигли висину, коју још нисмо имали од постанка Краљевине.

У овој години, дакле у периоду јануар—октобар наплаћено је свега 1,843.09 милиона динара, од тога у боновима 217.88 милиона динара. Како је за то време приход од ове групе пореза био предвиђен са 1,639.08 милиона динара, то значи, да је у овој години према предвиђеноме више наплаћено 209.01 милиона динара. У овом износу убројени су и бонови ; ако скинемо њихову наплату, онда излази, да је у готовом мање наплаћено 8.87 милиона динара. Интересантно је упоређење са истим периодом календарске 1929. године ; у тој је години, дакле за пуних десет месеца

_наплаћено 1,346.04 милиона; буџетом је било предвиђено 1,505.68 милиона ; из тога излази, да је било мање наплаћено 159.64 милиона. Разлика је очигледна : у 1930. години је (за-

Државни приходи посредних пореза

од не-

једно са боновима) у току првих десет месеца више наплаћено на име непосредних пореза укупно 502.05 милиона динара, а без бонова, у готовом 284.16 милиона динара.

За период април—октобар 1930. године, који претставља првих седам месеца буџетске 1930./31. године наплаћено је свега 1,220.44 милиона динара, док је буџетом предвиђено 1,173.08 милиона динара. Према томе је више наплаћени износ достигао 47.36 милиона динара. У том истом раздобљу прошле године наплаћено је свега 1,054.86 милиона динара, и пошто је буџетом била предвиђена наплата од 1.087.33 милиона, било је стварно наплаћено мање 32.446 милиона; према прошлој години остварено је дакле у истом периоду за читавих 175.58 милиона динара више.

Приликом анализирања кретања прихода од непосредних пореза за септембар ове године (у Народном Благостању“ од 18. октобра, број 42, страна 664) ми смо констатовали, да приходи показују за првих шест месеца буџетске године мањак од 24.20 милиона динара; том смо приликом подвукли, да се тај мањак према ранијим месецима стално смањује и да ће у идућем месецу потпуно ишчезнути. Објављени податци потврђују да смо имали праго : мањак није само нестао, већ се појављује и вишак од скоро 50 милиона динара.

Према апсолутним цифрама остварених наплата у календарској 1930. годип“ је у октобру нлплаћени износ био само два пута премашен : у фебруар“ са 275.7 милиона (бонови !!) и у августу са 258.7 милиона ; месец фебруар постигао је ту висину само ради наплате у боновима, а август је био досада стварно рекордни, али је то изузетак.

уепазввнвекенен ома киниавнивинш ивевавиннциц-—олипишинсопвиидаилнпишивдооаннинивицивципиипаниваоомпвипо=оро ивоовпсвпоцим ~

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

ЛОМБАРДУЈЕ "оалеољнињ

Доларске 7%, Облигације Лржавне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селитмањ 17 Доларсхе 7', и 8), Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (ПРлизиеЕу 2!љ 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ

венавананианквинивикжаниникавнининлилинитиаишиниаваннинииавнинвиннанипиниво наиван рапвоипививиницививнивнвовионав