Народно благостање
Страна 778
вреји и т. д. или живе само Југословени. Министарство социјалне политике могло би да се разбере на који је начин могла доћи таква апсурдна класификација наших поданика у канадској статистици емиграције.
U broju 47. od 22. novembra javili smo pod naslovom „Jedan reflektant” da se na raspisan stečaj za 15. oktobar za izgradnju železnica i drumova javio među ostalima i Socićtć Franco-Serbe d'Entreprises Industrielles et de Traveaux Publics, Paris.
Međutim primili smo ovih dana, 26. novembra od ротеnutog društva iz Pariza otposlatu ispravku, koja glasi:
Ispravka.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Бр, 49
Primećujemo da se članak „Jedan rellektant? u Vašem cenjenom listu od 22. o. m., strana 741 ne odnosi na naše društvo, budući da mi nismo sudelovali kod raspisanog natječaja za 15. oktobar o. g. za izgradnju železnica i drumova, nego se tiče „Socićte Industrielle Franco-Serbe” s kojim društvom mi nemamo apsolutno ništa zajedničkoga.
Ovoj ispravci rado dajemo mesfa, jer nam ju je poslalo jedno veoma seriozno preduzeće.
I pored naše veoma razgranate informativne službe nismo uspeli da saznajemo ma kakav detalj o „Socićtć Industrielle Егапсо-бегђе".
Ширите Народно Благостање
ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА
НОВЧАРСТВО
— Kapital, koji je Amerika investirala u inostranstvu iznosi 7.478 miliona dolara (418.768 mil. din.), od toga 485 mil. u Vel. Britaniji, 1960 mil. u Kanadi, 917 mil. u Meksiku i Srednjoj Americi, 1548 mil. u Južnoj Americi, 102 mil. u Africi, 395 mil. u Aziji i 140 mil. dolara u Njuzilendu. Evropski filijali američkih firmi pretstavljaju sumu od 628 mil. dolara (35.168 mil. dinara). |
— Текстилно а. д, за прераду вуне у Темишвару, једно од највећих румунских предузећа тканина, повисило је своју главницу на 100 мил. леја (око 36 мил. дин.).
ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Poljska banka je odobrila državnoj banci kredit od 15 mil. zloti (oko 95 mil. din.) za poljoprivredne kredite.
— Совјетски унутарњи зајам названи „петогодишњи план за 4 године“, о којему смо ми писали пре неколико месеци, није успео. И ако је вршена пресија на становништво, за пола године је од предвиђеног зајма од 800 мил. рубаља уписано тек 650,
— Познато је да У маџарском државном зајму суделују и неке швајцарске банке. С тим у вези банкарско удружење из Базела је изјавило, да се у овом случају не ради 0 јавном пласману зајма него о једној чисто банковно-техничкој трансакцији. У Швајцарској и даље остаје на снази решење удружења, да се са Маџарском не закључују никакви емисиони послови пре но што ова не регулише питање предратних дугова. Ово је оригиналан деманти, којим се потврђује оно што се демантује.
— Пруска ће ускоро приступити извођењу мелиорацијоних радова, којима ће запослити 79.000 радника за 3 године. Трошкови ће износити око 400 мил. марака (5.400 Мил. динара).
— Удружења ималаца турских зајмова у Француској Немачкој, Енглеској, Италији и Швајцарској решили су да спрече сваку турску кредитну операцију на међународном тржишту капитала, догод се ова буде противила да плати у Паризу уговорену рату.
— Државна Хипотекарна банка понудила је Новосадској општини зајам од 60 милиона динара, за подизање водовода и канализације. Финансиски, економски и правни одбор општинског већа, закључио је да се општинском пленуму поднесе предлог о прихватању понуде Хипотекарне банке.
— Наше посланство у Берлиму демантовало је вест страних листова да наша Краљевина прави тешкоће при исплати страних лиферација и послова, које врше стране
фирме по њеној наруџби. Напротив одредба о девизама је тако удешена да не штети интересе иностраних лифераната.
— Белгијски парламенат је дао влади пуномоћство Aa закључи зајам од 700 мил. фр. (око 1200 мил. дин.) уз 4.5 од сто, који ће бити пласиран у Шведској, Холандији и Швајцарској, а служиће за конверзију америчких дугова.
— 4 и по од стотни зајам града Берна, који је емитован уз 97.715 од сто, о 'чему смо у прошлом броју јавили,
уписан је само 22 од сто, док је осталих 78 од сто преузео
емисион концерн.
— Из меродавних атинских кругова чујемо да грчка влада преговара са једном француском финансијском групом око давања у најам грчких државних железница; Грчка би зато добила велики зајам, Да није и ово истина као и са нашим железницама. |
БАНКАРСТВО
— У Италији ће се основати банка, чија ће дужност бити да појача размену робе између Италије и Русије.
— У Милану је оснонана Банка Католика дел Венето, која је преузела све католичке банке Северне Италије. Она има 60 мил. главнице и 400 мил. лира (1200 мил. дин,) улога.
— Francuskom parlamentu su, pored novele berzanskom zakonu, podneseni projekti triju novih zakona. Prvom је svrha čišćenje društava, njihove poslovne uprave i nadzornih odbora od sumnjivih elemenata. Lica kažnjavana zbog krađe, prevare, lažnog bankrotstva ili drugog prisvajanja tuđe imaovine, neće moći biti direktori ni članovi nadzornog odbora akcionarskih ni javnih frgovačkih društava. Drugi zakon povećava prava imalaca obligacija naprama dužnom društvu. Svako društvo, koje uzima zajam, dužno je da prethodno objavi prospekt t. zv. cahier des charges, u kojemu je tačno navedeno pokriće, uslovi ukamaćenja, otplate i dr, Udruženje · obligacionera delegira зуова роуегешка, кој zastupa njihova prava prema društvu i kontrolira njegov rad. Obligacioneri imaju pravo, da preko SVOga poverenika daju sud o svakom društvenom aktu a naročito o uzimanju novog zajma.
Ža prvih pet godina opstanka društva imaju pravo na zajam u iznosu glavnice, a iza toga vremena па dvostruki iznos. Sa naročitom dozvolom imalaca obliga~' cija već emitovanih zajmova društva mogu emitovati zajmove najviše do četverostrukog iznosa glavnice. Treći zakon ukida oporezovanje čistog dobitka kod holding-društava i time stvara mogućnosti za njihov jači razvitak u Francuskoj, gde se dosad nisu mogla razviti zbog dvostrukog oporezovanja (poreza na dobit) društva, i na njegove akcije, koje drži holding.
OC а