Народно благостање

__НАРОДНО: БЛАГОСТАЊЕ

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

У западној Европи израз аграрац је погрдан. У Немачкој се пре рата употребљавао израз поЏеепдег Астапег за обележавање обиља и "благостања. Под аграрцем се разуме политички организован земљопоседник ради безобзирног искоришћавања др жаве. Аграрац је човек који кука и хуче и кад му врло дебро иде. Небројени су начини на које данас аграрци искоришћавају државу у западној Европи. Ту спадају: царине, субвенције, подржавање цена, интервенција на тржишту, обавезно мешање домаћих производа у жито, брашно и хлеб, врло ниски подвозни ставови, обилно кредитирање по ниској каматној стопи преко јавно-приватних установа и т. д.

И код нас се била одомаћила реч аграрац у саркастичном смислу за велепоседника. Ми сматрамо да је то депласирано. Наши су велепоседници поднели своју жртву на социјални олтар — истина по сили закона, али је жртва жртва. Док су остали привредни редови могли да гомилају богатство до у бесконачност, дотле је велепоседнику одрећен максимум и то још увек без обештећења. Ако је подела земље била социјална нужност, то није била експропријација без обештећења, јер обештећење путем давања хартија од вредности врло је јефтина ствар : потребан је само новац за штампу и хартију, — а код нас су одавно хартије од вредности постале монета која циркулира од државе до приватника по номиналној вредности, а од приватника по курсној.

Скромност наших пољопривредника На дан 14. децембра т. г. одржан је у Сомбору конгрес Пољопривредног удружења за Бачку, под претседништвом г. д-ра ]. Лалошевића. Ми жалимо што нам простор ке допушта да искористимо богат материјал о раду тога конгреса. Али ћемо се свакако вратити на говор претсед-

ника г. Лалошевића, нарочито на ону партију, која се од-:

коси на калкулацију приноса од разних облика пољопривредне делатности. Резолуција је објављена у свима нашим новинама. Али изгледа да јој није поклоњена пажња, коју заслужује. Оно што карактерише ту резолуцију то је и сувишна скромност у захтевима, не само у поређењу са аграрцима других држава, него и са свим осталим привредним редовима код нас који су организовани и одржавају конгресе да би изразили своје потребе. У првој и другој тачки резолуције одаје се признање влади за рад на унапређењу сточарства, за закон о вину и за рад на одржању цена житарица. А као битне потребе пољопривреде означава конгрес:

1. Помоћу корисних трговинских уговора и подвозних тарифа побољшање уновчења пољопривредних производа ; 2. оснивање завода за испитивање спољних и унутрашњих особина пшенице пошто у том погледу влада хаос ; 3. помагање оснивања и функционирања пољопривредних задруга, а у њиховом недостатку пољопривредних удружења ; 4. снижења каматне стопе код Привилеговане Аграрне банке и убрзање поступка ; 5. изналажење сретстава ради раздужења скупих зајмова пољопривредника ; 6. снижење царина на петролеј, сирово уље и мазиво, олакшице за прелаз преко мостова, железничке пруге, бесплатан преглед, ручне апотеке И

аввинвинисивхлвавишипснинвсошовришашанодиовшатиишлавннипицнии ап

ТРГОВАЧКО ОБАВЕШТАЈНИ ЗАВОД А. Д. ПРЕЂЕ

КЕ. С. ром # СО.

зинининиишишнившиноипниинпнпвинспинисаополивориввшопшапшивца

пиши сшнина

пи .. вв во “о = “= пе пи ва пп

преглед стројева вршалица у дворишту власника; сма-,

њење такса за преглед парних котлова и развијање осигуравајућих задруга и установа.

Од свију ових тачака једина, која би пружила јачи напор од државе је захтев, да се омогући да се скупи зајмови, које је закључио пољопривредник, конвертују у јефтине. То је Немачка извела пре три године. То је опште призвата потреба пољопривреде. То се уосталом очекивало од Атрарне банке.

Jjanas je već u nekoliko država smanjenje cena najaktuelniji zadatak ekonomske politike. Polazi se od postavke | da i cene moraju ići na niže kao i celokupan ekonomski život. Pad cena znači povećanje izvoza, a ovaj povećanje proizvodnje; to pak smanjenje nezaposlenosti. Nemačka je prva pošla službeno ovim putem i to u junu mesecu sa „Drogramom nabavke rada za nezaposlene”. Prva je tačka programa bila akcija protiv kartelskih i monopolskih cena uopšte. Samo se pri tome nije mislilo na sretstva kojima bi se omogućila državi intervencija u slučaju da privredni krugovi ne budu pošli tim putem. Predviđeno je bilo da se po tom pitanju ima da sasluša i Privredni Savet Raiha. Ovaj je pak stao na gledište da se pitanje o umesnosti i mere obaranja cena ima da ispita kod svakog artikla posebice. Sve što se po tome moglo da postigne, to je izvesno smanjenje cena linoleuma i građevinskog materijala. Vlada je to postigla na taj način što je prilikom davanja porudžbina od strane železnica i pošta vršen pritisak na industrijalce.

Sniženie cena kao ekonomski problem

Ali sa pooštrenjem ekonomske krize u jesen morala je vlada da pojača svoj rad na obatanju cena. Sad se nije više mislilo na prinudne mere, već na moralan pritisak na industrijalca. Ali kako je moralno čuvstvo kod kartelisane industrije vrlo slabo, to je ona vrlo vešto uspela da svali sa sebe dužnost obaranja cena prenoseći ie na proizvođače građevinskog materijala, zatim okrenuvši se protiv trgovine, tvrdeći да оуа роskupluje proizvode vrlo velikom maržom između kupovne i prodajne cene. Najzad se industrija izgovarala na suviše visoke nadnice. Industrija je tvrdila da su njene cene visoke samo zbog toga što su visoki produkcioni troškovi. Industriia nije čekala, tvrdila je ona, na inicijativu vlade da bi smanjila proizvodne troškove — u koliko |e to bilo u njezinoj moći; ona je na primer na celoj liniji izvršila racionalizaciju, što je smanjilo znatno troškove. Zatim je svoju dobit, koja se kod nekih poduzeća sasvim izgubila, svela na najmanju meru. Ostaju dakle još dve najvažnije pozicije troškova, nadnice i socijalno-politički tereti. Naročito se upozoravalo na nadnice, koje su skočile |oš za 121/,9% od jeseni 1027. godine, a to je momenat kad je počela da se pomalja privredna depresija na horizontu. Neka dakle država inferveniše da se i suviše visoke nadnice smanje. Zatim neka vlada smanji dacije koje su ogromne i koje poskupljuju proizvodnju, a isto tako neka smanji tarife željezničke i poštanske. Kad to vlada bude izvršila, onda će industrija biti u mogućnosti da dalje smanji cene.

Tako se u Nemačkoj stvorila jesenas stara poznata slika, koja je vrlo lepo oličena u jednoj karikaturi u jednom francuskom listu. Na visokim dvostrukim lestvicama, na najvišoj prečagi, stajali su s jedne strane industrija, s druge poljo-

НАЈВЕЋА ИЗВЕШТАЈНА ОРГАНИЗАЦИЈА НА СВЕТУ БЕОГРАД ЗАГРЕБ

кнез Михајлова 39. Ђериславићева 7.

вплипнивишчин инип ппниник—ивикиџпшошомивиццинишшившаниницчнцин ин

пипниппинизин