Народно благостање

Страна 8

Čovek zamišlia da je u Americi tako zlo kao što su nepovolini izveštaji sa amerikanske berze i indeksni brojevi, da su industrija, trgovina i ostale privredne grane zapale u depresiju. Istina je da prosperitet opada, ali se za dva meseca ne mogu pojesti tolike milijarde kapitala i bogatstva. Amerikanac nije ni sentimentalan ni melanholičan. njegovo je duševno raspoloženje slično njegovom fizičkom zdravlju. On je optimista, pun nade i dobro raspoložen. Čim su počeli da se pojavljuju prvi glasovi očajanja u svima biroima Nju-jorka pojavio se štampan napis sa ciglo dve reči: „Keep smiling!” t. j. čuvaj svoj osmejak. Ne kloni i ne širi paniku!

Prema vestima iz polovine decembra, poslednjima koje imao pri ruci, život u Nju-iorku i celoj Americi još uvek je onako sjajan i buran kao što je bio pre čuvenih krahova. Restorani prepuni i to u koliko su skuplji u toliko su više posećeni, toalete su najraskošnije ove godine; broj premijera u Nju-jorku veći je no lanske godine, a bioskopi pokazuju u drugoj polovini ove godine rekordne prihode. Za prosečnog Evropljanina život Ame-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 1

| rikanaca je visoko luksuzan. Beda je samo međ starijim сепега-

јата згедпјеса зтајеХа, пагосно теди изеетсетта,

Amerika pokušava da suzbije krizu obarajući kamatnu stopu. Snižena je kamatna stopa na 15}, a kod štedionica je 11/5%: Nije Amerika bez kapitala, kao što bi to izgledalo prema silnom povlačenju novca iz banaka. U stvari to je samo deplasiranje od banaka prema kojima se izgubilo poverenje u štedionice. Štedionice su primorane da drže šaliere otvorene deset časova, toliko je svet navalio sa ulozima. Centralno udruženje štedionica ovih dana pustilo je proglas na narod, da ne donosi drugi novac na ulog nego samo onaj koji je faktična štednja i za koji nema nikakve upotrebe. Nikako ne treba da ulažu u štedionice obrtni kapital koji treba da leži kod banaka.

Novine imaju to štetno dejstvo da pojedine pojave generališu i teško impresioniraju čitaoca. Zbog toga je potrebno da se Evropljanima savetuje, da ne plaču na tuđem groblju, kad imaju mrtvaca u kući.

Пе S

ДОГАЂАЈИ И IIPOBJI

Код нас је веома јако распрострањена заблуда, да је трговински биланс примарна категорија, а бнланс плаћања секундарна т. ј. трговин ски биланс редовно утиче на биланс плаћања, а да биланс плаћања не може никако да утиче на трговински биланс. У ствари је трговински биланс само један део биланса пла-

Трговински биланс и биланс планања

ћања. Биланс плаћања има сталну тенденцију да се уравно-.

тежи. Ако то уравнотежење не може да се постигне променом у другим његовим позицијама биланса плаћања, онда се то мора постићи путем промена у трговинском билансу. Кретање трговинског биланса је дакле последица кретања

биланса плаћања. Ми смо већ толико пута констатовали да!

се дефицит биланса плаћања обично изравнава повећаним извозом, а суфицит повећаним увозом. Ако на пример једна земља закључи зајам на страни, онда је то у ствари нова куповна снага на страни; тај се капитал може увести у главноме путем увоза добара. Закључењем зајма је дакле биланс плаћања постао активним, па како је његова стална тенденција да буде у равнотежи, то је неизбежна промена трговинског биланса, повећање увоза и смањење извоза, он постаје пасивним, да би уравнотежио биланс плаћања. И обрнуто ако једна држава има велика плаћања у иностранству, услед чега биланс плаћања постаје пасивним, онда је трговински биланс ту, ако друге позиције не врше то аутоматски, да га доведе у равнотежу повећањем извоза и смањењем увоза.

То се врло лепо може да посматра на кретању немачког биланса плаћања и трговинског биланса, о којима постоји релативно врло добра статистика. Немачка је између 1925.—27. године повукла врло много капитала са стране. Носледица тога био је пасиван трговински биланс за пуне 2 и по милијарде марака. У 1929. и 1930. години Немачка је имала велика плаћања иностранству (специјално због репарација и камате многобројних раније закључених зајмова). Последица тога била је појава активног трговинског биланса. Тако у овој години немачки трговински биланс показује активу од ! и по милијарде марака, и ако на светском тр-

жишту постоји велика криза,.и ако је свугде пала куповна!

спага, и ако су немачки производи врло скупи.

Све то потврђује горе изложену теорију о односу између трговинског биланса и биланса плаћања, који је кратко

формулисао велики бечки научник покојни Бем-Баверк сле- дећом реченицом : Биланс плаћања заповеда, а трговински биланс слуша.

Док се енглеска и. америчка цена гвожђа држи на предратној висини, а француска за 25% ниже, немачка цена је за око 33% изнад предратне. Данашња цена гвожђа у шипкама од 137 марака (1850 дин.) по тони је за преко 60% изнад пене на светском тржишту, која је 55 марака (1148 дин.). Овој диференције није узрок царина од 25 марака и трошкови подвоза од 5 марака по тони од Анверса до Рура, него Међународни картел за сирово гвожђе (И. Р. Г.) То је узрок да су приликом општег снижења цена немачка влада и јавност учиниле особито јак притисак на индустрију гвожђа. Значај тога ће се боље разумети, кад се зна, да је производња гвоздене индустрије у 1929. години износила 1,5 милијарду марака (20,25 милијарди дин. а у 1930. још увек 1,25 нлијарди, од чега половица отпада на извоз, што посредно што непосредно.

Пребацује се индустрији гвожђа, да је у периоди

Гвоздене цене гвожђа у Немачкој

евиапидиелеовтликоаиио линк == БЕЕН ЕНЕН

11925./27. г. извршила огромне нове инвестиције са врло ску-.

пим капиталом, не разумевајули значај тадањега полета, не схватајући да после полета долази криза. Тако се дошло до стања да данас ради свега 50% гвоздене индустрије. Значи, да је она у стању хиперкапацитета и да ради са сувише високим трошковима (услед скупоће краткорочних зајмова са стране које су се у осталом доцније повукли и замењени домаћим још скупљим.) Због тога би било по-. требно да се продукција данас ограничи само на најрентабилнија подузећа. Даље се пребацује гвозденој индустрији Немачке да врши дампинг извоза н то са огромним разликама цена у земљи и на страни. Коњунктура 1925.—27. године била је изванредна и изазвана пролазним ненормалним факторима : обновом немачке трговачке морнарице, изградњом великог броја локомотива због тога што је велики број дат на основу уговора о миру у име реституције. Индустрија на то одговара да ће са обртом коњунк-

| туре на боље да се појави повећана тражња за њезиним про-

изводима и због тога је потребно да има повећани капацитет: Односно дампинга вели, да она мора да форсира извоз,