Народно благостање

3. јануар 1931.

2) Trusteed American Bank Shares;

3) Tho Years Trust Shares. Iza njih stoje vodeće njujorške banke. U prospektima se kaže, da su kursevi pali i suviše nisko (naročito kod akcija banaka, na koje se ograničavaju prva dva trasta); da ih sada treba kupovati, jer ima šansa velike dobiti. |

Ako bi ovo bio pravi motiv, onda bi to bio dokaz, da Amerikanci nisu u međuvremenu ništa naučili, da su nepopravimi špekulanti. Međutim da je to njihov motiv, oni bi osnivali managed Trusts, t. |. itrastove, koji kupuju najraznovrsnije hartije u cilju što veće podele rizika. Njihov je motiv težnja, da pokupe kapital iz publike radi podržavanja kurseva. Zato se Ogničavaju samo na bankarske akcije.

II. Kako su dejstvovali amerikanski trastovi na evropske papire?

Gornja tablica sadrži interesantnih podataka O kretanju kurseva državnih hartija od vrednosti za vreme krahova. Najviše su pale 10. oktobra obligacije južno-amerikanskih država. Ali gornja tablica isto tako pokazuje veliki pad evropskih hartija od vrednosti: obligacije varoši Budimpešte za 20.26%, Bugarske za 17.87%, Nemačke za skoro 13%, Poljske za skoro 12%, Jugoslavije (tri vrste papira) za 9.21%, 15.46% i 1. d. Najotpornije su bile Belgija, Danska i Švajcarska, čiji su papiri pali za *,, —1%; 4 Francuska čak pokazuje skok od 0,20%.

O krahu od 12. decembra oporavlja se Brazalija za 17.75%, Pešta za 8.60%, Čile za 4.51%, Jugoslavija za 12:19% i t. d.

Kao što se vidi krah od 12. decembra bio je čisto krah amerikanskih akcija. Ali ima papira evropskih država koji u krahu od 12. decembra ponova padaju. Tu spadaju Nemačka, Poliska, Madžarska i Italija.

Nemački papiri dostigli su najniži nivo u 1930. g., bugarske obligacije ostale su na visini od 10. oktobra; ali je to papir koji stoji najniže od sviju državnih hartija, osim Rio de Žaneira — koji je obustavio plaćanie. One beleže 65 prema 817, 12. septembra. [ Poljska je imala pad i 10. oktobra i 12. decembra i neizini su papiri pali ispod najnižeg nivoa 1930. godine, jer je kurs iznosio 12. decembra samo 74%|,.

Madžarski papiri su pali oba puta: ukupan pad iznosi 16% prema kursu od 12. sept. | najzad i italijanski državni papiri su pali oba puta i to ukupno za 9.36%, za čitava 3 poena od najnižeg nivoa 1930. godine. Iz ovoga izlazi da je najmanja otporna snaga bila kod papira država Srednje Evrope: Nemačke, Italije, Poliske, Madžarske, i zatim Jrgoslavije. Veću otpornu snagu ima Austrija (zbog toga što je garantovana Društvom Naroda).

Sudbina evropskih državnih obligacija na njujorškoj berzi pod pritiskom događaja isključivo amerikanskih je jedna dobra prilika za utvrđivanje mišljenja Amerikanaca o kreditu pojedinih evropskih država. Iz gornjeg pregleda izlazi da se najgore taksiraju one države, za koje postoji kod Amerikanaca pretpostavka mogućnosti ratnoga zapleta.

Ali bi bilo pogrešno uzeti, da je kretanje kurseva evropskih državnih obligacija na njujorškoj berzi isključivo produkt gledišta amerikanske publike. na kredite odnosnih država. To se gledište mora koregirati sledećim dvema činejnićama: vrlo je mali broj država evropskih, čiji su pipiri u većim količinama ušli u masu amerikanskih kapitalista; većina je u rukama „banaka. | naše su državne obligacije najvećim delom još uvek u rukama grupe Đanini-Bler. Kursevi tih papira nisu dakle rezultat ponude i fražnje publike, već eventualne intervencije emisione banke. Druga još mnogo važnija činjenica je na пјијогškoj berzi postojanje intervencije u korist pojedinih papira, ne od strane emisjonih banaka (jer one to sve manje rade jer su pretovarene hartijama i prodaju svoj portfeli da bi se spasle od krize i postale likvidnim) već za račun podanika odnosnih država pa čak i vlada. Države, koje nisu u stanju da intervenišu, kao što su Bugarska, Poliska, najgore su prošle.

Amerikanske efektne berze su bolesne. To je očigledno,

pri а

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ _

Страна 1

Kako se može očekivati raspoloženje kod kapitalista, kad su se papiri, u koji su uložili veliki deo svojih kapitala, stropoštali? Ima akcija na kojima se gubi 50, 60% prema kursu od 1929. godine. To je potpuna atonija berze. "Ta berza neće još dugo biti sposobna da primi nove papire, već će na protiv bacati stare. Mi imamo izveštaj iz Amsterdama, da je tamo silna ponuda južnoamerikanskih papira od strane severoamerikanskih ·banaka i da su isti dostigli strahovito niske kurseve; kreću se oko 50, 70% nominalne vrednosti.

Hi. Transamerica Corporation.

Američko tržište ne samo da neće još dugo угетепа biti sposobno da primi ma kakve strane emisije, već se ostali svet mora da spremi da preuzme od amerikanskih banaka veći stok svojih papira emitovanih u Americi. U protivnom, moglo bi da se dogodi ono, O čemu se mnogo šapuće na amerikanskim berzama. Uprava njujorške berze tražila je da cenzuriše sve 'depeše, da bi se moglo da vidi ko pronosi nepovoljne glasove o vodećim bankama u Nju-jorku. Bankarska kuga prešla je iz južnog dela Severo-amerikanskih država u Nju-jork. Pala je United States Bank sa dugom od 200 mil. dolara, kod koje su bile uložene pare nju-jorške opštine. Da bi se unelo umirenje međ ulagače pretsednik nju-jorške opštine Mister Voker je uputio proglas na stanovništvo, izjavljujući da opština neće podići ni centa i pozivajući ga da podiže samo koliko mu je potrebno za život. Naravno da se proklamacijama službenih lica ne može da umiri narod u trenutku, kad banke padaju kao snoplje. Akcije banaka padaju i dalje. Akcije nama dobro poznate Đanini-Blerove Transamerica Korporejšn pale su za dva meseca za 55%: od 23 na 10.50 dolara. A. u 1929. su išle do 50 dolara. Taj je zavod najveći bankarski holding na svetu, t. |. ima silu bankarskih akcija u porttelju. Prijatelj iz Nju-iorka piše nam, da je pad njezinih akcija delo dobro smišljene kampanje nekih starih njujorških banaka, koje ne mogu da oproste Đaniniju iznenadno metanje ruku na najstariju njujoršku Bank ot Amerika.

Pad akcija Transamerica korporejši izazvao je veliko uzbuđenje međ publikom, tako da se Đanini našao pobuđen da pribegne vanrednim merama. Pre dve nedelje donele su amerikanske novine jedan proglas potpisan od g. Атедеа Đanina, Eliše Yokera (pretsednika) i Hela, članova nOVOobrazovanog sindikata za intervenciju na berzi radi podržavania akcija. U proglasu se kaže da sindikat raspolaže sa sumom od 20 miliona dolara radi kupovanja akcija na pijaci i pozivaju se akcionari da učestvuju u toj akciji, pri čemu se tvrdi da je kurs daleko niži nego što je unutrašnja vrednost društva.

Sindnkati radi spasavanja kursa obično su pogreb druge klase. Dvadeset miliona dolara je mala suma za posao kojem se posvećuje sindikat. Ali se mi ipak nadamo da će jedna tako moćna finansijska organizacija kao što je 'Transamerica Korporejšn, koja ima vrlo jak naslon u zapadnoj Americi, specijalno u Kaliforniji, moći da prebrodi teškoće amerikanskog tržišta kapitala i neprijateljstva konkurencije.

Ттапзатенса Korporejšn ima u svom portfelju gotovo sve akcije Bankamerika Korporejšn, a ova pak ima ogroman stok naših državnih dolarskih papira, naročito druge tranše Blerovog zajma. Ako bi holding došao u veće poteškoće, onda bi verovatno bio primoran da otuđuje i naše dolarske papire, a to bi pak izazvalo veliki pad kursa. Za nas i Italiju bilo bi vrlo neprijatno, ako bi taj veliki zavod imao većih i dužih teškoća.

iV. Amerika je još uvek najbogatija zemlja.

Kada se čovek udubi u podatke o žalosnim danima amerikanske berze, postaje nehotično melanholičan, ovlada njime osećaj sažaljenja prema velikom amerikanskom narodu koji je iz tako sjajnog prosperiteta, kao što su bili kursevi u leto 1929. godine pao u bedu, kao što Su kursevi od decembra ove godine,