Народно благостање

Страна 26

(2 милијарди дин.) робе, која би се могла производити у земљи. Тиме би се запослило пола милиона талијанских радника. — За увоз мапарске пшенице, жита, брашна, стоке и других аграрних продуката у Чехословачку потребна је посебна дозвола власти. То је заоштрење царинског рата.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— У Румунији је 1. јануара т. г. ступио на снагу закон о новинарском осигурању у старости. Биће основан пензиони фонд. Новинари и издавачи новина плапају према · приходима процентуалан принос. После 10 година у случају неспособности за рад имају право на 40 од сто последње плате односно прихода. Иза тога времена са сваком даљом годином расте основа за пензију за 3 од сто тако, да после 30 година члан фонда има право на 100%-ну пензију.

— Дом Берзе рада у Сарајеву, у коме се налазе и раднички азил и народна кујна, отворен је 4. јануара т. T.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— У прорачуну града Загреба за 1931. год. предвибено је склапање новог краткорочног зајма у износу од 87,5 мил. динара. Задруживање загребачке општине по краткорочним и дугорочним зајмовима кретало је последње тре године овако (у милионима динара): 1928. 16,3 дугорочни 68,3 краткорочни зајмови; 1929. 16,0 и 108,9 ; 1930. 17,0 и 151,3.

— Банска управа у Љубљани максимирала је цене хгеба и то: бели 4 динара, а црни ражени 3.50 дин. за 1 кг.

— Opština grada Sombora rešila je da zaključi jedan zaiam od 15 miliona dinara, koji bi se upotrebio za popravke u električnoj centrali, opravku ulica i podizanje moderne klanice. Opštinska uprava je isto tako rešila da snizi cene električnoj struji u industriskim preduzećima.

— Splitska opština povisila je trošarinu na pivo od 0.60 din. na 1.20 din. po litru.

—Ljubljanska opština je odlučila, da podigne novu modernu plinaru, koja će proizvoditi čisti plin i prvovrstni koks. Cena koštanja je predviđena sa 10 miliona dinara.

— Opštinske uprave tu Rumi i Mitrovici sklopile su nov ugovor sa svojim koncesionarem, Sremskom elektranom, prema kome se snizila cena struje od 10 na 8 dinara po kilovatsatu.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— Ми смо јавили да је фирма Прашки сајам узорака в. д. пала у тешкоће. Пасива износи око 118 мил. крупа (око 198 мил. дин.) Откривене су велике злоупотребе. При куповању једног земљишта међу четири функционера подељено је 280.000 круна. Осим тога фирма је на најнепогоднијем месту подигла огромну палату, која јој се не рентира. Директор Бохач послан је сместа на „осуство“.

— Чехословачки извоз у Русију у 1930. години износи 403,1 Mun. круна (677,21 мил. дин.) т. ј. за 179 милиона или 80 процената више него у 1929, години.

— На средњеверопском тржишту и Балкану све се више опажа конкуренција руске соде, која је јефтинија од Солвајеве за 2 до 3 фунта стерлинга (540 до 810 дин.) по товару. Превоз и продају врше талијански пароброди и трговци, Бугарске и ческе фабрике стакла покривају се већим делом њоме.

— Откако су у Енглеској укннуте царине на бријаче, ножеве за бријање, маказе и слично, преплављена је немачком робом. Ова се продаје уз тако ниске цене, да их енглески зкинтересовани називају дампингом и траже заштиту од

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

владе. Огромне количине ове робе лежале су у Енглеској на складиштима, па кад су укинуте царине повраћене су у Хамбуру. Тако су Немци добили натраг плаћену царину. После извесног времена су исту робу слободно увезли у Енглеску. Поред тога опажа се појачање ческог увоза.

ТРГОВИНА

— У Панчеву је основано Акционарско Друштво за прераду кукуруза, са главницом од 12.000.000 динара. Оно ће се бавити куповином, продајом и прерадом кукуруза, као и оснивањем и финансирањем сличних предузећа.

— „Новости“ доносе изјаве трговава о овогодишњем божићном пословању, из којих се закључује да је сно било лоше. Тражена је највише јевтина роба и то на вересију.

— Управа мостарског угљенскона снизила је цене угља са 24 на 18 динара по 100 кг., од !. јануара 1931. год.

ИНДУСТРИЈА

— Mi smo nekoliko puta pisali o Gualinovom društVi., Snia Viskoza, koje je ovih dana po {reći put snizilo glavnicu sada od 1 milijarde na 400 mil. kako smo već javili. Prema izjav; pretsednika Borletia društvo uprkos ogromnih gubitaka raspolaže još sa 240 mil. lira. potraživanja kod banaka. Društvo uspeva da se afirmira sve jače na svetskom tržištu uprkos oštre konku rencije, a fabrike rade skoro sa 100% kapaciteta. Stoga se u finans. krugovima tumači pad kursa njegovih akcija na 25% ne toliko materijalnim teškoćama, koliko ravnodušnošću publike prema papirima, koje kontroliše Kourtauld-koncern.

SP ONO RR: Вар а За

— U Švedskoj je osnovana firma Aktibolaget Stocholm Aluminiseringsfabrik za iskorišćenje patenta za proces aluminiziranja. Osnivač je Sandvig-koncern, kojem pripada i patent za Švedsku, Norvešku, Dansku i Finsku. Aluminiziranje se vrši kod 900? C, čime je metal zaštićen od rđanja. Praktično se da primeniti pri fabrikaciji peći, šporeta, cilindera za motore, raznih aparata za mlekarstvo, spravljanje mesa НЕ а

— Етапсизка firma „St. Gobain et Cie” ti Aix Ja Chapelle, odlučila je da sagradi u Jugoslaviji fabriku stakla. Pančevačka optšina stavila je ovom preduzeću na raspoloženje 40 katastralnih jutara zemljišta besplatno. Francuska firma osnovala je, u svrhu podizanja tvornice društvo sa g. dr. Ferdinandom. Grambergom na čelu. Ovaj je obavestio pančevačku opštinu da je društvo odlučilo da prihvati njenu ponudu. Gradnja tvornice stakla u Pančevu započeće u proleće, a društvo se nada da će biti dovršena do kraja 1931. god.

— Borba oko elektriikacije Savske banovine stupa u novu fazu: posle Koprivnice, Varaždina i mnogih varoši, došao je na red grad Sisak, i tu zauzima konkurencija između Udruženih električnih centrala Zagreb-Karlovac i Udruženih rudnika i talionica a. d. u Zagrebu sve veći obim. Ova poslednja grupa radi u vezi sa jednim većim francusko-belgijskim društvom. Prema proračunu sfruja će koštati 3 din. po kilovatsatu. | — Данска фабрика перја Пордише Федернфабрик, Копенхаген, склопила је са Русијом уговор, по коме она пре-