Народно благостање

Страна 28

Бгабај, а 1510 се зе цзкого шет! 1 за ргисот od Kraljeva do.

Kos. Mitrovice. Od Prištine do Peći trasa je već izrađena. Trasa između Peći i Podgorice, kao i Peći i Kotora, drugog: dela ove pruge, utvrdiće se u proleće.

— Za olakšanje našeg izvoza željeznička uprava je 5пzila farite ne samo na Žitarice, kako smo javili, već i za mekinje (od mlinova do granice) na rastojanju od 400 km smaпјепа је Тата ха 60%; ха suvo meso na 400 km za najmanje 5 tona za 7%, a za 10 tona 25%; za prevoz gnojiva i sirovina za proizvodnju gnojiva na 400 km smanjena je tarifa za 40% od normalne. · |

= Чехословачко Министарство железница бави се већ дуже времена питањем, како би се путем давања учешћа у чистом добитку повећала марљивост и интензитет рада железничког особља. Израђен је пројекат, по којему ће се железничко предузеће поделити на неколико мањих јединица. Ове ће се управљати по утврђеним правилима. 60 од сто чистог добитка се дели особљу. Министарство намерава доскора учинити покушај најпре на једном мањем железничком комплексу. |

— Индустрија дрвета у Словачкој и Карпатској Русији затражила је од владе снижење подвоза за све врсте дрвета и ванредне тарифске олакшице за превоз дрвета на немачку границу.

МЕЂУНАРОДНОСТ

= У гмеричкој Херстовој штампи објављен је чланак сенатора Смута, претседника финансијског одбора. Он енергично отклања и помисао поништења ратних дугова. Свет мисли, каже он, да Америка незасужно прима трибут од својих дужника. Међутим нико се обазире да је светски рат америчког пореског обвезника стао 37 милијарди долара (2,072 билиона дин.), те да би неправедно било наметати му нове терете поништењем дугова, који износе једну трећину америчког буџета. -

ЈАВНИ РАДОВИ

— На Сушаку бе се изградити аеродром, јер од 1. априла т. г. отпочиње редован ваздушни саобраћај.

— U martu meseci ove godine otpočeće se sa građenjem žične železnice Kotor-Njeguš preko Lovćena. Ova će biti od naročitog značaja za Ze{fsku banovinu, jer je zimi preko Lovćena automobilski saobraćaj otežan. Njome će se prevoziti građevinski materijal za javne radove na Cetinju i ostala roba.

ЗАДРУГАРСТВО

— У Бјеловару је основана Прва југословенска сто-

чарска задруга за узгој чистокрвних сименталских говеда.

~ току 1930. године било је ово кретање у занатлијском задругарству : основано кредитних 9; набављачконотрошачких 1 и произвођачких 4; ликвидирале: кредитна 1; набављачко-потрошачка ! и произвођачка 1. Крајем 1930. год. било је: 87 кредитних, 4 набављачко-потрошачке и 21 произвођачка.

— Конгрес новосадског и велико-бечкеречког земљорадничког савеза, који се одржао у Тителу 29. децембра, коначно је одлучио о спајању та два савеза, о чему смо ми раније јавили. Спајање ових савеза једногласно је прихваћено на њиховим главним скупштинама. Закључено је да се затражи спајање са Главним савезом српских земљорадничких задруга, и да се поведе акција за изградњу једног великог и јаког југословенског задружног савеза.

— У 1929. годину код 33 мленарске задруге Словеније,

колико их је учлањено у „Задружној Звези“ у Љубљани, изнссио је промет 29,6 милиона динара. За млеко: су издале 7,9 милиона а примиле су 8,8 милиона динара. Бруто добитак износи 1,4 милиона а трошкови један милион динара.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 2

| — Мнистарество просвете обавестило је банске управе | да је одобрен правилник за среске просветне земљорадничке "задруге. Делатност тих задруга прописана је законом о народним школама, које ће се допунити новим уредбама и пра| вилницима. Министарство је задржало право оснивања по| јединих просветних задруга, секција и одржавање течајева. ' Надзор над тим установама вршиће Министарство просвете. ' Задатак просветних задруга је да у народу шире просвету.

_— Vodana zadraga u Novom Sadu održala je 25. pr. mes. svoju glavnu skupštinu, na kojoj je rešavano pitanje podizanja. odbranbenog nasipa oko Novog Sada. Za ove svrhe zaključiće se zajam od 12 miliona dinara. | | -

— Proizvođači pamuka iz okoline Strumice rešili su da osnuju zadrugu za nabavku selekcioniranog semena. Zadruzi je isto tako cilj da otvori predionicu pamuka u Strumici.

КОЉУНИТУРА | | :

— У Белгији је пена угљу снижена за 5 франака (7,88 дин.) по тону. па - ;

— Штрајк радника комуниста у Руру престао је. јер им се нису придружиле радничке организације. До нових већих сукоба може доћи само у случају, да се прекину преговори, који су започети 7. т. м. под претседањем министра рада Штегервалда. ;

— Стругара ј. Кашиковића у Хаџићима код Сарајева, | обуставила је рад услед тога што је општина ударила велики намет на приходе, те јој онемогућује успешну конкуренцију на тржишту дрва. Остало је без посла око 300 радника и 5 чиновника. |

— Фабрика душика у Рушама обуставила је производњу карбида и душика, јер су залихе порасле а потражња ослабила. Радници нису отпуштени него су запослени у другим оделењима фабрике. |

— Nezaposlenost radnika kod nas izgledala je u поуетbru 1930. godine ovako: iz oktobra je ostalo prijavljenih nezaposlenih 4887 muških i 1722 ženskih, svega 6609 lica. Tokom novembra novo je prijavljenih 8604 muških i 1688 ženskih, svega 10.292. Nakon izvršenih posredovanja, ostalo je krajem meseca nezaposlenih 5603 muških i 1526 ženskih, svega 7219. Izdata novčana pomoć, putnog iroška i voznih karata iznosi 571.000 dinara. ;

— У Италији је пала под стечај банка Карбоне и Кровето, Ђенова. Пасива износи 2,71 мил. лира (8.13 мил. дин.) У Горици је пала под стечај 40-годишња Задружна. банка.

— Чисти добици 200 америчких индустриских предузећа у првих 9 месеци 1930. год. износе 218 мил. долара (12.208 мил. дин.) према 403 мил. дол. у истом раздобљу 1020. год. Особито знатан пад је код аутомобилске индустрије, 36 мил. дол. (1960 односно 4760 мил. дин.) железне и челичне 33 према 86 мил. дол., петролејске 17 према 39 мил.

Чисти добици немачких акционарских друштва износе 1929./30. год. 990 мил. марака према 1215 мил. годину дана раније (11.555 односно 16.402.5 мил. дин). Катастрофалан је пад код текстилне индустрије, која је у 1928,/29. год. исказивала 60 мил. марака чистог добитка а у 1929./30. 78 милиона губитка.

·_ Штрајк у енглеској индустрији угља. У енглеској индустрији угља води се жестока борба о радно време. Раднички делегати су се после дугог преговарања сложили у погледу новог Закона о угљу, да се од 1. децембра прошле године заведе радно време од 45 часова недељно, ако рад-

1ничка удружења појединих ревира даду своје одобрење. По-

сле дугих преговора са овима и под притиском владе заведено је у већем делу предузећа 45 часовно недељно радно време. Ради се просечно 5 дана 7.45 часа, шести дан 6 часова. Изнимку је чинио Јужни Уелс. Овде послодавци нису при-

стајали на скраћење радног времена без смањења надница.