Народно благостање

__10. јануар 1931.

Dr. Milutin Bošković — Beograd

Страва 17

Priroda i obim nadzora Ministra trgovine i industrije nad akcionarskim društvima

U broju 7—10 „Braniča” izašao je jedan vrlo interesanian članak g. Dr. Vidana O. Blagojevića, po predmetu tumačenja odredaba zakona o akcionarskim društvima, koje se odnose na pravo nadzora Ministra trgovine i industrije nad akcionarskim drušfvima. Članak је napisan povodom spora između jednog akcionara i jednog beogradskog akcionarskog društva, koje mu je poništilo akcije, iz razloga što ih nije u određenom roku zamenio novim. Sud je stao na gledište da je drušfvo bilo u pravu kad je poništilo akcije pošto je akcionar po pravilima bio dužan zameniti ih u roku, obiavljenom u pozivu. G. dr. Blagojević i sud u obrazloženju odluke po ovom sporu stoje na stanovištu, da je Ministar jedino pozvan da procenjuje zakonitost kako pravila tako i saglasnost rada društvenog sa шт ргаvilima i da se sudovi ti to ne mogu upuštati.

Tmajući u vidu značaj te presude, navešćemo, prema pomenutom članku g. dr. Blagojevića, deo obrazloženja koji se odnosi na nadzor Ministra trgovme i industrije nad akcionarskim društvima.

„Ва зе 12 61. 5, 8, 9, 10, 11, 12, 13 1 dr, zakona o akcionarskim društvima vidi, da se nijedno akcionarsko društvo ne može osnovati bez odobrenja Ministra narodne privrede, odnosno Ministra Trgovine i industrije; pravila se ne mogu potvrditi (?) dok ne odobri Ministar, a isto tako ne mogu ni izmeniti bez odobrenja. Bez komesara ministrovih ne može se održati mikakav-zbof, a po čl. 75. pomenutog zakona, ministar može u svako vreme, preko svojih izaslanika, pregledati knjige bančine, može po čl. 75. rešiti da društvo likvidira i t. d. Uopšte, iz celokupne sadržine zakona o akcionarskim društvima vidi se, da je svaka radnja od озп1-

vanja do likvidacije i stečaja, pod nađzorom Ministra · i zora ministrovog i radi toga postoje vrlo raznolika gSledi-

trgovine i industrije, a on sve to čini, da se ne bi ni jedna radnja društvena dogodila, koja se ne bi saglasila sa odredbama pomenutog zakona.

„Prema tome, ako društvo u toku svoga rada postupi po svojim pravilima koje |e Ministar odobrio ili ро dopunama pravila takođe odobrenim od strane Ministra znači, da ako su te radnje ma и kom pogledu bile a duhu zakona o akcionarskim društvima, te se radnje ne kose sa odredbama zakona.

„Da li su te odluke Ministra trgovine i industrije zasnovane i ma zakonu, ne mogu se napadati u jednom građanskom sporu, niti su takvi prigovoni umesni u DOmenutom slučaju”.

Ostali deo obrazloženja, koji se posebno odnosi na sam spor, ne citiramo jer nema značaja za raspravljanje načemog pitanja.

U prvom stavu navedenog obrazloženja sud staje

na gledište da Ministru trgovine i industrije zakon poverava dužnost da kontroliše dali su kako pravila tako i celokupan rad akcionar. društva na zakomu osnovani ili ne. Stilizacija drugog stava je nejasna. Izgleda da je time sud hteo reći da je Ministar jedino nadležan da utvrđuje saglasnost pravila sa odredbama zakona i to prilikom potvrđivanja pravila odnosno izmena njihovih; jedino što se ima ceniti, to je da su radnje društvene „ma u kom pogledu bile u duhu zakona o akcionarskim društvima”. Najzad u frećem stavu sud је пи епја да se odluke Ministrove ne mogu napadati u jednom gSrađanskom sporu. Da rekapitulišemo: Ministar je jedina kontrola da pravila jednog akcionarskog društva pa čak i njegov rad ne budu u suprotnosti sa zakonom o akcionarskim društvima; vršeći ta| svoj nadzor Ministar ima pravo da široko tumači zakon. odredbe; rad Ministrov, pa prema tome i rad akcionarskog društva u koliko ga је ministar odobrio, ne može se napadati u jednom отаđanskom sporu. Pravila društvena prema tome shvatanju su, kako to kaže g. dr. Blagojević ,,u neku гики Као zakon” kako za akcionarsko društvo i za njegovu upravu, tako i za akcionare.

Kako je nesumnjivo od velikog značaja stanovište koje će zauzeti sudovi u pogledu opsega i prirode Dprava nadzora Ministra trgovine i industrije, to smatramo korisnim da se to pitanje iz bliže prouči.

Zakon o akcionarskim društvima od 1896. god., o kome je ovde reč, predviđa koncesioni sistem za osnivanje akcionarskih društava. Prema čl. 5. zakona, akcionarsko se društvo ne može osnovati bez odobrenja Ministra trgovine i industrije, a po osnivanju ono stoji i dalje pod njegovim nadzorom. U ovom članku zakon ne daje nikakvi definiciju u čemu se satoji to pravo nad-

šta u pogledu tumačenja toga prava nadzora; ali je u glavnom miogućno braniti dva gledišta koja su u isto vreme dijametralno oprečna. Prvo gledište {e da, pošto zakonodavac nije ništa bliže rekao o pravu nadzora ministrovom, to znači da mu je dao jedno pravo, široko i bez ograničenja. Ministar, prema tome, ima pravo da preduzima sve mere koje imaju za cilj nadzor nad дгиštvima, zasnivajući se na ovoj odredbi zakona. Njemu je prema tome poverena dužnost da bude pater familias akcionarskih društava.

Prema drugom gledištu, zakon pomenutom odredbom proklamuje pravo nadzora Ministrovog nad akcionanskim društvima, ali ostalim svojim odredbama on tačno. definiše to pravo. Fako članovi 5, 8, 9, 11, 12 i sledeći detaljno regulišu ulogu Ministrovu prilikom osnivanja akcionarskog društva; nadležnost Ministrovu u

U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste;D

тепе: soba sa 1 krevetom od din. 40 #0 | do 70, soba sa 2 kreveta od d. 60—100.

НОТЕГ

| svaka soba ima foplu.i hladmu tekuću 8, ij ja vodu i centralno grejanje. | | 4 U hotelu „Splendid” cene su vrlo ume- * | li

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se и септи varoši, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br. 5. — Telefon: 29-44.