Народно благостање
17. јануар 1931.
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна. 41
КОЊУНКТУРА
СТАЊЕ НАРОДНЕ БАНКЕ НА ДАН 8. ЈАНУАРА 1931. ГОДИНЕ.
Једна једина премена у стању између 31. децембра и 8. јануара потерђује нашу поставку, да су огромне промене пред крај децембра биле искључиво за потребе ликвидитета од стране привреде крајем
године. То је стање зајмова на менице и на хартије
У милионима динара
31, XII 1928
22. ХИ | 31. ХП| 8. 1! 1950 1930 1930
у злату; и еребру ., • У девизама и стреној мовети“)
1203.7 5037
17074
1201.7 751.8
1953.5
1202 4 631.9
18344
1079.0 9331
2012.1
1168.4 1759.2
2927.6
ај (еј бе: а +
Метална но длога ||
1411,0 202.9
1613,9
14337 2034
1637.1
1470,5 2538
1724.3
1350.1 202.9
1553.0
12817.5 230,
1517.6
на нњенице » » на хартије од вредности
укупно
Зајмови;
рачун за откуп крунских - новчаница
рачун привремене размене по зајмовнма на бонове
укупно
897.7 126.2 2996.8
40201
1007,4
227.8 2966.3 4201.5
948.3 205.9 2998.8
4153.0
927.8 148.2 2997.1
4073,
8971 126.2 2996 8
40201
Држацни дуг:
5321.3 126.2
52.8
5527.1 221.8
5817.9 205.9
5158,3 1482
53965 126.2
Новчанице у оптицају. . ,
Држ. рачун прив, размене . Потраживање државно по разним рачтнима
367.7| 99.6) 11655 59,3
Оро о о а
668.7 125.6
794,3
493.2 318.3
811,5
1250.0 1608
1410.8
857.4 252.6
1110,0
667.2 1956
862,8
по жиро речунина . : по разним рачунима
укупно
Разне обавезе
у одето целокупног новчаничког оптицаја ,
37.40| 50.31) 37,87) 33,99! 32,08
y од сто свију обавеза по виђењу . .. ,.
_Метално покриће
32.46! 39.95 3059) 29.50! 27.67
3) Џ јави 98,59 ти]; ч згеђти 17,58 ту; и stranoj moneti 0,28 mil, din,
од вредности. Та се ставка смањила за 23,2 милиона динара. Из тога се да занључити да је њезино повећање крајем децембра од 84 милиона дошло из разлога што је народна привреда имала потребу за већим масеним готсвинама. Али остале промене У стању Народне банке не потерђују ту нашу поставку, На пример по жиро-рачунима имамо ново смањење од 68,5 милисна динара. Истина жиро-депозити за рачун приватника повећали су се за 1,4 милион (а смањили су се само за рачун државних привредних подузећа за округло 70 милиона). Међутим ово повећање депозита за рачун приватника и сувише је мало, да би могло Ba потврди нашу поставку да је велики одлив од 250 милиона крајем децембра био искључиво за потребе стварања касене готовине. Уосталом треба сачекати ток посла у току јануара га дати пефинитван суд.
| Исто тако и код државног потраживања имамо смањење од 6,5 милисна уместо повећања, које је регуларна појава у првој недељи после ултима. Али је највећа промена У девизном стоку. Он се смањио за округло 127 милиона динара. Кад се има у визу да је у претпрошлој недељи исти опао за 129,8 милиона онда излази да је за двг недеље пад износио
преко четврт милијарде динара. Према ономе што се види на берзама ни у ком случају није могла бити приватна трамжња тако велика. Значи да је један део девиза повлачен за рачун државе, Како је 13. јануара платив купон 4%-ног зајма од 1895. године, који је уговором из 1930. године валоризиран за 55% за 1931. годину то је вероватно да је један део девиза стишао за ту потребу. Премда ипак сам ануитет тога зајма не би изнео толику суму.
Процентално понриће свију обавеза по виђењу износи 27,37% а новчаничмног оптицаја 32,08%.
БЕОГРАДСКА БЕРЗА.
Крајем децембра и почетком јануара влада обично на ефектним берзама мртвило. Ко је држао папир целе године тај га неће продати почетком нове године кад редовно шкадирају купони. Правило је да је у нормалним приликама тр“ говина ефектима најживља почетком фебруара месеца за то што исплатом купона велике суме долазе у руке штедиша и капиталиста који исте не требају за своје личне потребе већ траже да их понова пласирају у хартије у вредности. То нарочито важи за ренту Ратне штете због тога што је 16. јануара вучење за амортизацију. Ко је држао исту до краја године тај ће свакако сачекати да покуша своју срећу са вучењем за исплату и извлачењем згодитка. У осталом једно увек треба имати у виду код Ратне штете: док је пре неколико година читава милијарда (номиналног) тог папира летела из једне руке у другу, дотле је данас највећи део тог папира пласиран код оних који желе да их задрже. Штекуланти тргују много више терминима него промит робом. За Загреб се може рећи да је остао готово без робе — колико је у питању шпекулативна роба. И тој се чињеници има приписати што бесисте нису успеле да оборе тај папир у пркос највећег притиска. Бесисте су испродале своју робу, али се курс одржао од прилике на нивоу на коме је био последњих месеца. Трговина са Ратном штетом оживеће тек пссле 20. фебруара кад се буде свршило и друго извлачење згодитака.
У осталим папирима у последње време није готово било никаквог обрта. Курсеви су стабилни.
Девизно тржиште је у току последње недеље било веома живо. Девизе Лондон, Париз, Њујорк и Милано су поскупиле, Праг, Берлин и Пешта нешто су попустиле а непромењени су остали курсеви Женеве и Беча. Обрти далеко премашују нормалну висину и износе 52.1 милион дивара. Највише је трговано у девизи Њујорк (12.4 милиона), Праг (10.6 милиона), Лондон (7.8 милиона динара). и те ди т д.
Рента Ратне штете је од 426.50 (5. о. м.) попустила на 423.50 (14. o. M.) a на следећем састанку, 15. 0. м. курс се поправио на 424 динара. У промпт роби обрт је износио 2.58 милиона, а у терминима свега 167.000 динара. 7% Инвестициони зајам попустио је од 88— (5. 0. M.) Ha 87.(14. о. м.) па се поправио за 5 пара на 87.50; обрт. је 340.000 динара. 7% Блер тргован је по 79.75 за 71.000 динара, а 7% доларске обвезнице Државне хипотекарне банке по 79.375. Обрт је приличан и премаша 2.1 милион динара. 6% Беглучке обвезнице попустиле су од 67.50 на 66.50, код обрта од 300.000 динара. Акције Народне банке трговане су по 8180 динара, за 250 хиљада.