Народно благостање

Страна 48

ЗАГРЕБАЧКА БЕРЗА.

Девизно тржиште. Интензивна тражња за девизама граје и даље. Како је приватна понуда ограничена, главни део потражње покрива Народна банка. Прошле недеље, ма да је берза радила само 4 дана, промет девизама износио ie преко 60 милиона динара. А како и на састанцима од ове недеље, осим у уторак, промет прелази 10 милиона динара, то ће промет бити знатан. Осим ако не подбаце берзански састанци од четвртка и петка.

Интервенција Народне банке доста је знатна. С 0обзиром на јаку и трајну интервенцију разумљиво је што последњи извештаји Народне банке показују одлив девиза.

Држиште деоница. Промет је нешто јачи него што је то обичај иако у ни једном папиру нема нарочитог промета. Курсеви су доста јаки. Попуштања нема а код појединих новчаних завода опажа се чак и пораст курса.

Код индустријских предузећа ситуација је скроз друга. Тамо чак има и попуштања курсева. То вреди у првом реду за Трбовље. Слабљење курса долази са страних берза, у првом реду из Беча. Тамо Трбовље нотира 38.50 шилинга. Слабија ситуација се приписује погоршању коњунктуре за угљен. Продукција је у опадању а цене попуштају. Рачуна се да би за 1930. годину могла бити исплаћена и нижа дивиденда. |

Државни папири. Промет је доста скучен. У погледу Ратне штете треба узети у обзир да је 16. јануара амортизација. А пре тога пословање обично стагнира. Тек кад се исплати купон и кад прође вучење згодитака, ситуација биће јаснија и могло би доћи до већег промета.

__У 7% Инвестиционом зајму било је после дуже паузе неких већих закључака.

РОБНО ТРЖИШТЕ.

Светско тржиште жита је у току ове недеље одржало лабаву тенденцију. Конкуренција између Канаде и Аргентине постаје све осетљивија и жучнија. Томе се придружују у последње време све веће понуде Аустралије. Због тога се цене не могу поправити, а курсеви су и даље лабави, и ако су у почетку недеље показивали извесну постојаност. Сједињене Државе Америке и даље апстинирају. Осим тога циркулирјау још и вести, да ће Русија ускоро да повећа

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ O

Бр. 3

своје понуде. У погледу продаје канадске пшенице у Кини, о чему смо у кратко јавили у нашег прошлом извештају, сада се сазнаје, да је канадска влада променила свој првобитни пројекат у толико, да ће Кини одобрити више милионски зајам тиме, да преузме кинеска влада обавезу, да за протувредност зајма купи искључиво канадску пшеницу.

Код нас је ситуација остала непромењена.

На светском тржишту шећера је дошло до споразума између произвођача шећера из трске и репе а специјално између Немачке и осталих држава у погледу поделе извозних вшкова. О том споразуму опширно смо јавили на другоме месту. Споразум је имао за последицу, да су се цене мало нешто усталиле и да се прилике мирније посматрају и процењују.

На тржишту кафе ситуација је веома непрегледна. Првих дана у новој години стигле су из Бразилије депеше, према којима је бразилијанска савезна влада објавила, да ће преузети сву количину кафе, која се налази у складиштима у Сан-Паоло. Ова изјава није најјаснија.

У питању је 22 милиона бала кафе; али је познато, да је од ове количине заложено око 16 милиона бала за прошлогодишњи спољни државни зајам, па би следствено ова количина имала тек да се искупи; а изгледи за какав нов већи зајам сада су толико неповољни као и раније, пре револуције. Ситуација је интересантна али потпуно непрегледна; извештачи европских трговачких кућа набројали су 16 врсти кафе. Ове се групе не деле можда по квалитету већ по томе, да ли се убројавају у службену статистику и у каквој су вези са разним владиним зајмовима.

На металним тржиштима а нарочито на тржишту бакра имали смо једно мало изненађење: картел бакра је повисио цене од 10.50 на 10.85. И ако је то имало за последицу да се куповање мало појачало, ова је неочекивана мера остала више мање без успеха. Од ње није профитирао картел већ произвођачи — аутзајдери, који су постигли веће обрте па према томе и профите.

Код олова цене и даље опадају. Разлог лежи пре свега у томе да је крајем децембра истекао рок оловног пула и никако још није сигурно, дали ће се продужити. Цинк и калај остали су лабави, без нарочитих нових бесистичких момената.

linka Franka, sinovi, d. d. Zagreb

Račun jzgavnanja na dam 31. dec. 1929. god.

Pasiva

Dinara Blagajna 529.512 Dužnici 466.350 Zalihe i naprave 75,133.419

Ukupno 76,123.281

UPRAVNI OD BOR

Dinara Dionička glavnica 20,000.000 Pričuve O 1,124.300 Verovnici 51,470.648 Dobitak 3,528.333

"ЈЕпрпо 76,123.281

NADZORNI ODBOR