Народно благостање

17 јануар 1931,

ne mogu upoređivati sa indeksom drugih država. Kako kod većine država imamo indeks sa bazom od 1913. godine, to smo se za Jugoslaviju poslužili indeksima zagrebačke Radničke komore, koja takođe uzima za osnovicu 1913. godinu. НИВО ЦЕНА НА ВЕЛИКО И КОШТАЊЕ ЖИВОТА У СЕДАМ ДРЖАВА.

4423 = /2=

#49 |-

ee _ seal ~ а веела 459 a au ====—— = + | | = | 5: a a aj 2 Ма. #% у а аиенсина, – pe а. ње а. а PO o O | izasao ја лао ~ 432 6 < < e |L O SNU Si 3 | Бе MU ПИ = МОНЕ ai о = с o = O teze па и La “bo “ = | А је Њу ова... ~ a x За Јо < пер еф“, са ag а РА МЕСА >. > PE 458, redak = ма Ca Ja 6 ПО" А

Koštanje života.

UL. Indeks cena na veliko.

1. Sjeuinjenje Države Američke; 2. Švedska; 3. Jugoslavila; 4. Nemačka; 5. Engleska; 6. Italija; 7. Francuska.

Gornja tablica pokazuje pre svega da je 1930. godina, a naročito druga polovina, bila perioda stropoštavanja cena na veliko u celome svetu. U Engleskoj je pad počeo juna meseca a u Italiji i Francuskoj septembra, ali se sve tri države približuju u polovini decembra nivou cena od 1913. godine. U Francuskoj i Engleskoj, krajem decembra, indeks cena na veliko otišao je ispod nivoa od 1913. godine. Prema tome 1930. godina је izuzetna, prestupna u razviću cena za poslednjih 17 godina, jer se u njoj cene prvi put vratile nivou od 1913. 'godine. Ako bi cene ostale na tom nivou onda bi smo mogli ostati pri ranijem shvatanju, naime, da su cene, koje je rat revolucionirao, za 17 godina uspele da se normaliziraju. Ali ako one budu i dalje padale, onda više ne može biti govora o normalizaciji.

_ __Najveći pad cena na veliko pokazuje Engleska. To |e sasvim prirodno, jer je to zemlja slobodne trgovine, čije cene bez smetanja reagiraju na cene svetskog 11-

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 31

žišta. Engleska je danas u stvari izraz cena svetskog tr-

| žišta, dok su cene u Americi za skoro 38 poena veće

no što su bile 1913. godine. Na drugo mesto dolazi Jugoslavija, jer ona pokazuje u julu mesecu tOtalni indeks od 120, te je za 20 poena veći nego što je bio 1913. godine. Kod nas su veće cene angro no u Švedskoj koja važi kao najskuplja zemlja. Kod nas su dakle cene u julu 1930. bile za 10% veće prema 1913. godini no što je to slučaj u Francuskoj, Engleskoj i Italiji, drugim rečima je Jugoslavija po cenama na veliko u Evropi najskuplja zemlja. Taj rezultat dobijamo na osnovu statistike zagrebačke Radničke komore. Mi nemamo razloga da ne verujemo u autentičnost njenog indeksa. Celo je pitanje, kakve su bile cene 1913. godine. Ako su bile niže za 10% u području zagrebačke Radničke komore, onda je gornji pojav sasvim prirodan, jer znači da se naše cene kreću sasvim normalno. Mi ćemo se vratiti na pitanje neverovatne visine indeksa cena na veliko u Jugoslaviji. Mi ćemo ispitati cene koje je Radnička komora uzela u svoj indeks. Van sumnje je, da su kod nas cene industriskih proizvoda visoke, jer ima takvih koje uvozimo sa strane i koji zbog podvoza i carina moraju biti skuplji no u državama koje proučavamo. Kad se tome doda činjenica, da su izvesni industriski artikli, koje u zemlji proizvodimo, delimično

' skuplji no u inostranstvu, kao na primer ugalj, onda se

lako može doći do toga da su cene kod nas za industriske artikle nesrazmerno veće no u zemljama, koje su u gornjoj tablici. Pad cena poljoprivrednih je veći no u dotičnim zemljama; ali u tom slučaju opšti nivo cena mora biti kod nas kao i u dotičnim zemljama, međutim indeks pokazuje da je veći, zbog čega je potrebno ispitati indeks Radničke komore.

A još je interesantnija gornja tablica u pogledu koštanja života. Ona na primer pokazuje da je u Francuskoj 1928. godine život bio jeftin kao u 1913. godini i da se od tada penje tako da |e u decembru postigao nivo od preko 120. Kod Francuske je jedna interesantna i nečuvena pojava, na ime da cene angro padaju od maja meseca i to rapidno, dok koštanje života, koje se u glavnom sastoji iz cena na detalj (pored kirije i t. d,), od istog momenta naglo skače.

Posle Francuske dolazi Italija, kod koje je koštanje života za skoro 33 poena veće no što je bilo 1913. godine, i u kojoj imamo istu pojavu kao i u Francuskoj, samo slabije, t. |. u kojoj koštanje života stalno raste od 1928. godine. Što je u Italiji koštanje života skupo to se da razumeti s toga što ona jedan veliki deo životnih namirnica uvozi sa strane; a pored toga zbog carinske zaštite (koja u ostalom i u Francuskoj igra veliku ulogu). Zatim dolazi Nemačka, koja je skupa zemlja, jer koštanje života stoji preko 140, dakle, za 40 poena veća od 1913. godine. Engleska pokazuje u mnogo većoj meri kontrast, koji imamo u Francuskoj u poslednje vreme: dok je u Engleskoj indeks cena na veliko najniži, dotle je najskuplji život, za 50 poena veći nego 1913. godine.

Ali najveće iznenađenje pruža i ovde Jugoslavija, jer prema gornjoj tablici u julu mesecu 1930. ona je na

" ФРАНЦУСКЕ КЊИГЕ

__ ЦЕНЕ НАЈПОВОЉНИЈЕ

Француско-српској

ПЛАНА НЕКА