Народно благостање

"24. јануар 1931.

се хитно не помогне. Због тога неколико угледних посла-,

ника и демократске и републиканске партије траже, да се што пре повисе царине на увоз нафте и деривата. Посланик Спраул затражио је да се на нафту удари царина од 1,25 дол. (70 дин.), на зејтин за ложење 50 центи, а све деривате 50% вредности. Слично траже сви остали. Разуме се, да су ови захтеви ситних произвођача наишли на жесток отпор код великих предузећа. Ова се оправдано боје, да би нафта из Венецуеле и осталих држава које извозе целу производњу у Сједињене Државе, нашла пута на остала светска тржишта и конкурисала њиховој. Због тога велике компаније траже да се ослободи од царина нафта и остала минерална уља која се увозе само ради прераде.

— Еугорзка отира Маеког Котр. ! ј05 пеке grupe iz industrije veštačke svile, koje stoje njoj blizu, započeće uskoro pregovore o fuziji sa amerikanskim pretstavnicima iste industrije. Od ovih su najvažniji Dupont Rayon Comp., American Bemberg, American GlanzstoH Corp., American Enka Corp. i Tubize-Chatillon Corp.

— Да би се помогла текстилна индустрија Министарство финансија је решило да се царина на инострано памучно предиво увезено на великим лименим и дрвеним индустријским калемовима, који су претходно били извезењи као празни и оглашени за повратак, наплаћује на нето тежину предива, а калемови ослободе од плаћања увозне царине као домаћа роба за повратак.

— У првој половини месеца фебруара одржаће се у Министарству шума и руда анкета о питању кризе и слабије производње угља.

— У Америци фирма Steel Frame House Company фабрикује челичне куће у 3 разне величине : приземне, једноспратне и двоспратне. Фирма има каталог, по којему купац изабере модел и величину. Кућа се после у деловима леферује на место. На цементном темељу 3—4 радника саставе челичне делове и за неколико сати кућа је готова. Пре извесног времена је познатом конструктору Тапану успело да монтира велику двоспратницу за 3 часа и 20 минута. Истим темпом свршавају се послови око довођења водовода, електрике, телефона и канализације. Није онда чудо, да се изглед градова преко ноћи мења.

— Шемачки монопол ракије повисио је откупнину за ракију од 51 на 53 марке по хл. У исто време снизио је цене за 10%. Овом последњом мером монопол хоће да повиси потрошњу, која је у последње време у јаком опадању.

— У Чехословачкој иза 6-годишњих преговарања основао је под фирмом „Хелика“ картел индустрије шрафова.

— 'Савез обућара у Бечу затражио је од Министра трговине да предузме хитне кораке против оснивања Батине фабрике у Аустрији.

— Чехословачко Министарство правде израдило је пројекат Закона о картелима и предложиће га Министарском савету на проучавање.

— Чехословачко Министарство железница наручило је код домаћих фирма железничког материјала и 2800 вагона у вредности од 40 мил. круна (67 мил. дин.) цене су за 6 од сто снижене.

— У Љубљани се оснива друштво под именом „Електроиндустрија“ д. д. са главницом од 750.000 динара.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 59

POLJOPRIVREDA

— Комора за трговину обрт и индустрију у Загребу основала је 12. ов. мес. пољопривредни одбор, који ће као саветодавни орган сарађивати у аграрно-политичким питањима. Претседник овог одбора је Сава Улмански, профгсор универзитета у Загребу.

— Мађарске фабрике шепера према уговору са садиоцима репе плаћају овима 2,85 пенге (28,5 дин.) по товару. Ове године је између њих дошло до озбиљног сукоба. Фабрике су протууговорно плаћале нижу цену, на што су се садиоци обратили суду ради заштите.

— Председник Хувер позвао је народ на давање прилога Црвеном Крсту за оснивање фонда од 10 милиона дол. за помоћ фармерима у невољи. Због недостатка хране у многим крајевима цркава стока, док и људи трпе од глади. Сенат је вотирао 25 мил. долара (840 мил. дин.) за куповање сточне и људске хране, која ће се поделити међу фармере.

— Uprava državnih monopola očekuje da će otkup duvana u Hercegovini i Južnoj Srbiji do kraja marta dati ukuprio oko 16,2 miliona kilograma (Vardarska banovina 7,2, Primorska 4,6, Zetska 2,0 mil. kg., a Moravska 550, Dunavska 700 i Drinska 100 hiljada kg.).

— У Загребу је одржана 18. н 19. ов. мес, конференција Савеза аграрних заједница на којој су учествовали претставници из Скопља, Вел. Бечкерека, Осијека, Новог Сада, Марибора и Загреба. Скупштина се бавила претресањем новог Закона о ликвидацији аграрних односа на великим поседима. Примедбе на овај пројекат доставиће се у једној претставци Министру пољопривреде. Претресао се исто тако и Закон о ликвидацији чивчијских односа у јужним крајевима. Оцењен је као врло добар са жељом да се што пре донесе. После разматрања новог задружног закона, за који се нашло да доноси повољне услове за развој задругарства, истакнута је жеља свих делегата, да се оснује главни савез аграрних заједница.

— Французи одлучно против преференцијала. Ту скоро је национални комитет за социјалне студије у Паризу посветио једну пуну седницу пољопривредним питањима. Први говорник је био маркиз де Вогие, претседник пољопривредника Француске. Тема његовог предавања била је разни облици међународних удружења пољопривредника. Он је у говору додирнуо царинско питање и одлучно се изразио против преференцијала. Затим је узео реч г. Фланден, бивши министар трговине, који је у томе својству путовао по југоисточној Европи и био наш гост. И он се најодлучније изразио против преференцијалних царинских тарифа. Само је додао да сматра да треба Француска да допринесе сретствима систематичнијим него што је сам кредит, да се реши тешка пољопривредна криза у источној Европи.

У вези с тим забележимо да је национално удружење одгајивача свиња у Француској имало своју годишњу скупштину у Министарству пољопривреде у Паризу и донело резолуцију следеће садржине: „Посматрајући огроман волумен увоза фабричких производа од свињскога меса, који праве огромну конкуренцију француским производима, удружење сматра да је неопходно потребно да се повећа што пре царина на месо и производе од свиње.“

апвишипвниносишпншициванилнилннионавишнивиневнцк==ипиуинпипиппаицаппавсдааовавланиннаваитивешаисниинлпивнинчни-“анинннинивишнинини

ФРАНЦУСКО СРПСКА БАНКА

У БЕОГРАДУ ИЊЕНЕ ФИЛИЈАЛЕ

по НАЈПОВОЉНИЈИМ УСЛОВИМА

· Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селима 7 "ob Доларске 7', п 87, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. romeme (H9jmegbgbaa 2 9, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ

минвапиннизнининвадавпиннноонивнининисшас китови иивоанимнисвивланкишиопавољиквЕ

аннппинпвкеованвишошипипваносвиниввио винил