Народно благостање

Страна 60

— У Француској је радикалски посланик Марлен поднео парламенту предлог Закона, којим се од владе тражи да путем стварања Европске аграрне уније припреми темељ за стварање Уније Европских држава, т. ј. да без изузетка са свима европским државама поведе преговоре.за OCHMвање куповне и продајне организације за пољопривредне производе.

— Министарство пољопривреде одобрило је кредит од 20 милиона динара за одржавање зимских сељачких пољопривредних течаја.

ЗАОВКАСАЈ

— У Чехословачкој је уз суделовање Министарства железница основано Друштво за аутобуски саобраћај са главницом од 5 мил. круна (8,4 мил. дин.). Оно ће успоставити аутобуске линије за путнички и теретни саобраћај у споразуму са Министарством железница. Аутобуси ће вршити саобраћај у вези са железницом. На овај начин хоће железнице да избегну конкуренцију аутомобила. Новом друштву се могу прикључити и друга слична приватна предузећа, ако им се то прохте. Прошиле године је теретни саобраћај железница први пут опао, и то за 8%, чему је доста допринела н аутомобилска конкуренција. Овај пад је тим јаче погодио управу железница, што је она рачунала са сигурним порастом. Од 1927. године расте теретни саобраћај стално за 3% годишње.

— Од 1. јанугра ов. год. отворен је телефонски саобраћај свих места у Немачкој с местима Цриквеница, Дарувар, Глина, Нашице, Осијек, Сисак, Вараждин и Загреб.

— Plovidba preživljuje tešktt krizu. Troškovi prevoza nisu nikada bili tako niski kao danas. To najbolje pokazuju indeksi Chamber of Shipping-a, (s osnovom 100 1913. g.) koji

рокагији и 1925. с. 108,5, 1927. с. 119,7, 1929. о. 106,7 1 1930. |

g. 81,8. Uzrok ovog teškog stanja је razlika između ogromnog povećanja količine i kvaliteta tonaže, s jedne strane i malog povećanja svetskog robnog prometa s druge.

Po amerikanskoj proceni promet je ovako rastao (1913. g. 100): 1925. ac. 102, и 1927. с. 113,9, и 1928. с. 117,9 ! 1930. о 113,9.

S druge strane tonaža se povećala za skoro 50 od sto. "TTonaža je iznosila u 1914. g. 49,3, u 1927. g. 65,2, u 1929. g. 68,1 ı u 1930. g. 69,6 miliona tona. Ali ove cilre ne pokazuju celokupno povećanje od 1913. g. Kapacitet se povećao velikom brzinom.

Do 1929. g. imnamo malo povećanje svetskog obrta i Vveliko povećanje tonaže. Od 1929. g. svetski obrt je pao dok se tonaža ogromno povećala.

Naivažniji uzrok povećanju tonaže je subvencioniranje plovidbe i brodogradnje. Gotovo sve države su se trudile posle svetskog rata da obezbede što veći udeo u tonaži i da povećaju sa drugim zemljama svoj obrt. Cifre su ogromne. Ukupni iznos isplaćenih subvencija 1927. godine dostiže 390 miliona maraka (preko 5000 mil. din.). Važnost ove subvencije vidi se iz sledećeg: Kad jedan novi brod od 7500 tona košta 1,3 miliona maraka, znači da je gornja suma od 390 miliona maraka bila dovolina za 300 novih brodova.

— U Ljubljani će se podići veliki aerodrom, čime će se i ona priključiti međunarodnim avijonskim linijama.

— генерална дирекција државиих зелезанца отпочела је са прикупљањем материјала за нову југословенско-италијанску савезну тарифу за робу, пошто ће се досадања укинути.

— Министарство саобраћаја одобрило је повластице за превоз смокава од свих станица у Приморској, Зетској и Вардарској бановини под условом да се пошиљке предају као споровозна роба. Повластице се састоје у томе, што hc ce рачунати возарина за денчану робу за пошиљке од 5.000 клгр.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 4

ZADRUGARSTVO

— U Liubuškom je osnovana vodna zadruga u cilju snabdevanja vodom za navodnjavanje polja.

— U Velikom Bečkereku je osnovana Radnička kreditna i nabavljačka zadruga. idapM00py ie основана винарска извозна задруга којој је приступило око десетак подрумских и винарских задруга из Штајерске.

JAVNI RADOVI

— 3a радове око увођења модерног водовода и канализације у Шапцу одобрен је кредит од 7 милиона динара.

— Влада је одобрила Хилијенском заводу у Љубљани кредит од 15 милиона динара за изградњу 50 километара дугог водовода у Сувој Крајини у Дравској бановини.

— За подизање магацина соли на Судану OJO је кредит од 1.080.824 динара.

—- За подизање зграда и уређење воћног расадника у Радовишту одобрен је кредит од 450.000 динара.

— За подизање нових зграда при бановинској болници у Сплиту одобрен је кредит од 2.812.000 динара.

КОМЈОМКТОКА

— U Budimpešti je pala pod stečaj firma S. Vole, industrija drveta. Osnovana je 1837. godine. Njenom koncernu pripadaju i Vaterišandische Forstindustrie A. О. i Kleinkokeltaler Holzindustrie A. G. Još pre godinu dana pala je u teškoće, ali joj je odobren jednogodišnji moratorijum, koji je ovih dana istekao, a firma nije odgovorila svojim obavezama. Sada se nalazi u gorem položaju, jer su cene drveta znatno niže od prošlogodišnjih, pa joj ı roba na skladištu manje vredi. Pasiva iznosi 2.5 miliona penge (25 miliona dinara). |

— из извештаја Београдског трговачког суда види се да је у 1930. години било 73 стечаја (у 1929. било је. 141), меничних протеста 17.519 (за 2239 мање но у 1929. год.) н свега 11 ванстечајних поравнања.

— У Чехословачкој број стечајева у 1930. години износи 4303 са укупном пасивом од 1564 милиона круна (2627 мил. дин.) и презадужењем од 705 мил. (1185 мил. дин.). То значи код стечајева прираст од преко 48%, а код суме пасива за 52.8%. Ако се узме у обзир 1928. год. пораст

12 огроман : Стечајеви Пасива Вишак пасиве МИЛ. ДИН. 1928. год. 2145 999,6 487,2 1929. год. 2894 1718,6 781,2 1930. год. - 4303 2627,0 1185,0

— У Енглеској је 18 фабрика шећера грофовије Линколн пало у тешкоће. У случају да се рад не настави, 33.000 сталних и сезонских радника остало би без посла. Претставници градова, у којима се фабрике налазе, затражили су хитну помоћ од владе.

— На лондонско тржиште стигле су прве руске лиферације шећера, који је за 21 дин. по товару јефтинији него на светском тржишту. Пошто руска производња износи преко 2 мил. тона постоји бојазан од шећерног дампинга, који би вероватно проузроковао распад нове Бриселске конвенције.

= И у Румунији се већ неко време води акција за снижавањем цена. Паралелно са снижењем. чиновничких плата влада је започела преговоре са претставницима индустрије и трговине ради снижења цена производа. Они пристају на то, али траже од владе кад протууслугу пореске олакшице.

— Француска државна железнина поделила је па индустрији вагона наруџбе у износу од 46 мил. фр. (106,6 МИЛ. ДИН.). |