Народно благостање

O AT IA OON

vlpasda iZ.

Sa dejstvom od 31. januara t. = а. Austrija je zabranila uvoz svinja iz Jugoslavije za priplod i za držanje u Austriji. Uvoz

svinja za klanje nije zabranjen.

Zabrana tivoza svinja

Kao povod za to označava se pojava svinjske kuge kod паз. , vore s nama. Pa kako računa da će naići na otpor s naše Strane,

Pošto mi nemamo još svinje za priplod za izvoz i pošto je naš celokupan izvoz u Austriju namenjen ishrani, to se nadamo da ova delimična zabrana neće imati nepovoljno dejstvo na izvoz debelih svinja. To ne znači da treba da budemo ravnodušni prema toj zabrani. |

Naše veterinarne vlasti ne poriču delomično postojanje svinjske kuge; ali one dodaju da ista postoji istovremeno i u svima drugim zemljama ,gde postoji iole razvijeno sVinjogojstvo. Pa ipak je Austrija izvršila zabranu samo prema našoj zemlji. U tome naša štampa gleda s pravom jedan neprijateljski akt. Dogod se svinje ne budu gajile u zgradama sa centralnim grejanjem i keramičkim pločicama, toplom i hladnom vodom i док posluga ne bude imala dezinfikovano odelo kao bolničari, doile će biti svinjska kuga neizbežna. To je problem o kome se već 50 godina razmišlja takođe bez uspeha. Zbog toga je problem vetferinarne konvencije ostao do danas nerešen. Naše veterinarne vlasti ne poriču postojanje svinjske kuge. To je dovoljan povod da se dekretuje zabrana za one Кгајеуе, и kojima je svinjska kuga jače razvijena. Mi ne možemo prebaciti Austriji što brani zdravlje svojih svinja (a njeni se seljaci prilično bave tom privrednom granom) zabranom uvoza. Ali u tom slučaju trebala je da zabrani uvoz i iz Madžarske, u kojoj izgleda da je više razvijena sviniska kuga. Kako to nije bio slučaj, to nam taj postupak daje pravo da pretpostavimo da je akt austriske vlade diktiran drugim obzirima. Mi čak to smatramo za vrlo verovatno. 1931. godina ima kometski značaj za trgovinsko političke odnose u zemljama Srednje Evrope. U njoj ističe veliki broj međusobnih frgovinskih ugovora. Znamo dalje da se u Srednjoj Evropi vrši izvesno previranje u trgovinsko političkom pogledu ı da se traži nešto novo. To je rekao i паčelnik Ministarstva spolinih poslova u Beču Dr. Šiler u članku

AŽžu Ad МР d ZA ORO OB. 3

koji smo već jednom citirali, Možda Austrija misli da oteža · malo izvoz iz Jugoslavije, da bi otvorila više vrata Madžarskoj,

koja je u carinskom ratu sa Čehoslovačkom. ili misli da izvrši jednu presiju na nas pred obnovu pregovora za trgovinski

· ugovor. Austrija namerava da poveća carinske stavove па 50

do 60 artikala, a specijalno na stoku. To je priprema za prego-

ona vrši pritisak veferinarnim merama, kako bismo lakše pristali na povećanje. Ako je to cilj, onda to nije ništa „novo”. To je mnogo bolje izvodila austriska monarhija. Samo dokle i kuda?

OSS OVE U poslednje vreme bilo je više Veliki padovi tekstilne tr- padova trgovaca tekstilnom rogovine bom, naročito u prečanskim

krajevima. U Zagrebu je pre”

neki dan pala jedna firma sa pasivom od 20 miliona dinara. To se moglo očekivati s obzirom na kretanje kupovne snage našeg naroda, koja najpre nađe

одјека na pamučnim proizvodima. Pored smanjenja kupovne

snage naroda i neprekidni pad cena pamuka doprineo je padovima. Kako veletrgovci drže obično velike lagere, to je prirodno da njihovi lageri gube od vrednosti sa padanjem cena sirovina. Kako je pak u isto vreme pala i kupovna snaga паroda, to se kod trgovaca našla u ovo doba mnogo veća Sto-

varišta no što bi to inače bilo. Više je nego verovatno đa će ·

takvih padova biti sve više, naročito u pozno proleće i početak leta. Što se tiče dejstva tih padova na našu celokupnu privredu, ono se može da rezimira u nekoliko reči: najmanje gube novčani zavodi, koji su obično blagovremeno obavešteni o kretanju

solveninosti svojih dužnika. Oni se prvi obezbeđuju. Za tim do-

lazi naša domaća ekstilna industrija, koja nema tu informa-– cionu službu koju imaju banke. Zbog toga je ona izložena većim gubitcima kod tekstilnih trgovaca u zemlji. A najveće gubitke snosi tekstilna industrija i trgovina na veliko u inostran= stvu. Oni su poslednji informirani. Oni obično dobiju vest tek kad je pad trgovca svršen.

ОБАВЕШТАЈНА СЛУЖБА

НОВЧАРСТВО

— Чехословачка Народна банка снизила је ломбардни дисконт на 5% за државне а 5 и по од сто за остале папире.

- — У Швајцарској је по закону од јуна прошле године

основан Централни завод швајцарских хипотекарних банака. Савезно веће одобрило је статуте.

— Чехословачка Народна банка даваће 280 круна (470 дин.) дивиденде према 290 прошле године. |

— Бенар и Легран, директори познате париске банке Бенар Фрер е Ко., ухапшени су због великих злоупотреба.

— За претставника Немачке у финансијском одбору Друштва Народа наместо Др. Мелкиора именован је Кемпнер, од познате берлинске банке Менделсон и Ко.

— У Милану је Берзански синдикат издао одредбу, по којој ће берзански посредници пријављивати свој дневни обрт ради контроле.

— У вези са нашом нотицом о хапшењу финансијера Гуалина у Италији јављамо да је издат налог за хапшење другог познатог талијанског берзијанца Риналда Панцераза, доскорашњег претседника хемијских концерна Италгаса и Аксна. Он је побегао у иностранство. Ових дана пало је под стечај и Холдинг-друштво Загаћиа са главницом од 180 мил. лира (450 мил, дин), које је финансирало Италгас

и држало у свом портфељу за 100 мил, лира његових акција. Ове су спекулацијом натеране на 234 од сто, да затим падну

на 45 од сто. Тиме је холдинг изгубио око 190 мил. лира. _

Исто тако је претпео губитак од 40 мил. на акцијама друштва Аксна. Тако је изгубио целокупну главницу. Панцераза је као претседник свих трију друштава играо у томе главну улогу. Ухапшен је потпредседник друштва Загаћиа, Уго де ла Каза, и чланови управе инжињери Канова и Камуци.

— Холандска банка снизила је дисконтну стопу од 3 на 2 и једну половину од сто.

— У Белгији је основана комисија за контролу над

друштвима за осигурање живота. Претседник је Вандивокт, потпредседник доње куће.

=— У Суботици је основана Пољопривредна заложна банка са главницом од 1,000.000 динара.

ЈАВНЕ ФИНАНСИЈЕ |

— Преговори грчке владе са лондонском банком Хамбро и Ерлангер и неким американским банкама приведени су крају. Почетком фебруара ће бити емитована друга транша грчког зајма за извођење јавних радова у износу од 8 мил, фунти стерлинга (2160 мил. дин.), у којој ће овај пут суделовати и француски капитал,