Народно благостање

31. јануар 1931.

Д-р Владо Валенчич, Љубљана.

Страна 65

ЦРЕД НОВИМ ЗАКОНОМ О ЗАДРУГАМА

— Одговор на критику пројекта Главног Задружног Савеза —

Да би олакшао рад државне власти на израдњи новог закона о задругама, Главни задружни савез израдио је такође један пројекат. На њему су радили наши први задружни стручњаци. Он је своједобно поднесен Министру пољопривреде а овај га је дао на формалну редакцијску ревизију професору правног факултета љубљанског универзитета г. д-ру Шкерљу. Он се при томе послу такође ставио у везу са задружним стручњацима. Тај се пројект наслања на задружно законодавство западних држава искоришћавајући истовремено и богато искуство из нашег задружног живота. У питању оснивања задруге поставио је пројект начело слободе, које је само у толико ограничено, што више задружне организације, наиме ревизиски савези, који би се у будућности оснивали, морају имати најмање стотину чланица, За задруге је условљена обавезност припадништва једноме задружном савезу; али се предвиђа могућност да једна задруга остане и ван савеза, у случају да је ниједан не би хтео примити. У томе случају има суд да одреди савез, који би вршио над њом ревизију.

Док тај пројект закона лежи у Министарству пољопривреде и вода, дотле се у јавности појављује критика на њега. Мислимо на чланке г. д-ра Антуна Шустера, у „Политици“ од 16. и 19. децембра пр. године, Г. д-р Владо Валенчич, функционер словеначког задругарства, замолио нас је да објавимо доњи одговор на критику г. Шустера. Одазивајући се његовој молби, уредништво додаје, да јасна и лепа реплика г. д-ра Валенчича није исцрпела у потребној опсежности све аргументе против гледишта г.

д-ра Шустера. Ми ћемо се вратити на то питање,

ћ Границе специјализације.

Г. д-р Шустер тврди да пројект Глав. Задр. Савеза не води рачуна о потреби специјализације у задругарству и сматра, то за његов велики недостатак. Под специјаливацијом разуме он ограничење задруте само Ha једну врсту посла. Он сматра, да, је неопходно потребно да, се специјализација законом. учини обавезном, и упозорава на штетне последице које морају наступити ако се у једној задрузи обављају истовремено новчани и робни послови. Међутим поменути пројект закона, који критикује Т. д-р Шустер, предвиђа, специјализацију у & 9, тачка, друга, следећим речима :

„Задруге, изузев кредитне и оне за, осигурање, могу имати више циљева“. Из овога излази да, се кредитне задруге не могу бавити другим пословима сем кредитним, а осигуравајуће само осигуравајућим. Кад се издвоје кредитне и осигуравајуће 8адруге, онда нити је специјализација даље потребна, нити игде она, обавезно постоји. Специјализација, је ствар развоја и она је у нашем задругарству достигла врло високи степен. Закон би нанео штету задругарству, ако би спровео и у овој области специјализацију. Јер код оних задруга, које се баве робним послом, често је потребно да се баве пословима, више врста. Тако на пр. има доста, сточних задруга, које се баве у исто време и набавком односних справа, и алата ; млекарских задруга које набављају за, своје чланове разне пољопривредне потрепштине и т. д. Оличних комбинадија, је у животу врдо много и чланови од тога имају само користи. Економски живот ствара у задругарству свакодневно нове облике, које закон не може никад да обухвати и летализирање облика, задругарства имало би само за последицу онемогућење свакога развитка, и напретка = једну врсту имобилизације раввића задругарства.

У осталом то се законом не би могло ни да изведе, јер је специјализација, једна економска катеторија која се не да тако лако урамити у прав-

ничке формуле. Згодно је да се на овом месту додирне захтев да буду одвојене сељачке задруге од занатлијских и осталих. Ја не знам ниједног критеријума, по коме би се дала извести та подела, на сељачке занатлиске и друге кроз целокупан систем задтуга. У истој кредитној задрузи, а нарочито у потрошачкој, могу да седе истовремено и сељаци и занатлије и остали привредници и грађани у опште, Ако би се узело по економској припадности већине чланова такве задруге онда би се могло доживети да једна иста задруга шета из једног система у други, пошто је могућно да у једној периоди преовлађују занатлије, у другој сељаци и т. д. Са тако несигурним критеријумом не праве се законске формуле. Други разлог, због чега, је, по мишљењу г. д-ра Шустера, потребно да, се изведе специјализација, јер је велика неписменост у нашој земљи. Ја не само да не налазим, да неписменост налаже специјализацију, већ на против та, би чињеница, пре говорила за централизацију. Ако је у земљи немогућно добити писменог човека, који би водио једну задругу, онда, је у толико теже добити више њих да, воде сва врсте задруга, каквих би морало бити по г, д-р Шустеровом постулату специјализације. У осталом закон би учинио велику грешку кад би стао на геБералну поставку, да у нашој земљи влада неписменост, јер је писменост територијално врло рагнолика и има крајева код нас, у којима се може рећи да уопште нема неписмених.

П. Фузионирање задруга.

Г. д-р Шустер вели да, је у нашем задругарству велика, поцепаност и због тога тражи он да се при оснивању задруга треба, да пропише, да у општини, у рејону једне задруге, може постојати само једна задруга исте врсте. Колико је нама, познато, код нас има места у којима има више задруга кредитних и некредитних, и да је за ту појаву у области кредитних задруга — изузев Словеначке — крив закон