Народно благостање
Страна 66
о дирекцији за пољопривредни кредит од 1925. год. А што је најглавније паралелно постојање двеју кредитних задруга у једном истом месту ни у ком слу-
чају не може имати оне штетне последице које ИМ.
приписује г. др Шустер, у Словеначкој ни у ком
случају. Конкуренција је у Оловеначкој много ко“
ристила задругарству; управо има, се само њој за» хвалити за. овако високи ступањ. словеначког задру“ тарства.
Од рационаливације т. ј. од фузионирања, задругарства немамо очекивати никаквих користи. Ништа се не би уштедело ни на режиским троше ковима, јер мале задруге немају у ошште никаквих режијских трошкова — код њих су све функције бесплатне. То је могућно само при малим задругама. А спајањем мањих задруга у већу — повећали би се едминистоативни трошкови, јер у већој задрузи не би могло да се ради бесплатно ; већ преко плаћеног намештеништва. Ко познаје развиће задруга. знаће, ла велике кредитне задруге већ у велико приступају банкарским методама: напушта се првобитни циљ, т.ј. да задруга буде сретство за што веће благостање чланова и све више преовлађује руководна идеја што веће зараде ва задруге на штету њезиних чланова. Та би се тенденција само пооштрила, ако би закон статупрао монопол само једној задрузи. Закон не сме спречити локалну коегзистенцију више задруге код кредитних него и код некредитних. Тако на пример "код задруге за набавку пољопривредних справа не може бити великог броја, задрутара, јер се ограничен број може да користи справама, (због краткоће вромена). Кад би се усвојио предлог г. д-ра Шустера, онда би оним пољопривредницима који не могу да. се користе код прве задруге, било немогућно да стварају нову. То исто важи и за разне облике заватских задруга, на пр. столарских.
И пеихолошки моменти, поред економских, говоре против насилног фузионирања задруга. Нису сви људи исти те не иде да их све збијемо у једну задругу. То би само пооштрило трење у задрузи и ослабило њезино корисно дејство.
ши. Рационализација Савеза.
У име начела рационализације задрутарства. захтева, г. д-р Шустер реорганизацију нашег цело купног задрутарства тако, да би се у свакој бановини установио специјални ревизиски савез, коме би морале припадати све задруге у бановини, о тим да се за сваку врсту задруга услови посебан бановински савез. Г. Ђорђевић, управник Главног Ca-
· Беза, српских земљорадничких задруга, у свом одговору који је отштампан у „Политици од 5. ја нуара, 1981. год., доказао је, да би тај начин довео не до рационаливације, већ до парцелације наших задружних организација. Данас четири Савеза : Задружна свеза. у Љубљани, Свева словенских 94 друга у Љубљани, Главни савез српских земљо радничких задруга у Београду и Средишњи савез хрватских сељачких задруга У Загребу, имају укупно три четвртине свију задруга, две "трећине свију задругара, и у истој размери улоге на штедњу, уделе, резерве и т. д. Г. д-р Шустер тражи, да, се ови савези парцелирају у велики број нових. По себи се равуме да би већи број Савеза имао за по-
- следицу повећање укупних трошкова, дакле таман противно ономе, што се жели постићи. Било би ту задружних савева, који би били неспособни за
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
РО
живот као на пример
живинарски, за набавку справа ит. д. |
ТТ. д-р Шустер тврди даље да је искуство покавало, да није корисно да пословни савез има,
право ревизије над својим. члановима. Тао није ис-
куством доказано. На против покуство каже да сваки пословни савез мора. да има право надзора над својим чланицама. Ревизија. постаје ефикасном, кад
| се руководи заштитом сопствених интереса. Ако би
бе од пословних савеза, кредитног задругарства, одвојили ревизиски, први се ипак не би одрекли права контроле над задругама и онда би резултат свега тога био двострука ревизиска ортанизација. То не би била рационализација већ на против ирационализација.. ;
Г. д-р Шустер је за задругарство под државним руковођењем, — за то тражи да се у реви“ зиским савезима да примерни утицај државној власти или именовањем комесара или чланова управе. То би очигледно био свршетак слободног задругарства. Ако загледамо у разне државе ви дећемо да, је најуспешније задругарство тамо, где је била највећа слобода: као што је у Швајпарској, Данској и Белгији. И код нас је најбоље успело задругарство, где је имало пуну слободу. |
Развој кредитног задругарства зависи искључиво од поверења, које оно ужива код штедише. У (ловеначкој су отромни улози код задруга „само због тога што улагачи сами њима управљају и имају за то пуно поверење. Систем који предлаже Г. Д-р Шустер свакако би страшно нашкодио словеначком задругарству, које по својој економској моћи претставља 80% целокупног задругарства у земљи. По статистици Главног задрутарског савеза. објављеној у статистичком годишњаку до конца 1926 год. имале су све кредитне задруге учлањене у савезе, чланове Главног задружног савева, укупно 1177 милиона ДИнара улога, 877 милиона дин. зајмова задругарима, На словеначке кредитне задруте долази од тога 998 милиона динара улога и 716 мил. зајмова.
(ловеначко задругарство је срасло са целом, тамошњом привредом. Поједини савези имају своје сопствене банке, своје робне централе, сопствена предувећа, те би му насилан преокрет задао ударац. који би се пренео на целу привреду. Биле би покидане везе старе више деценија. Ако се усвоји нацрт закона, који је одобрио Главни задружни савев, остала би у Оловенији три задружна савеза, пошто надрт вахтева. за њихово даље опстојање најмање 50 “чланица. За скоро 1200 задруга, колико их је у Словенији, три савева, није много. Нису добри ни сувише велики савеви, јер PM је: немогућно одржавати тесан додир између савеза и задруга, који је тако потребан за успешно развиће задругарства. Велике свезе не могу имати потребан преглед над свима чланицама.
У Немачкој сматрају да је деловање савеза најуспешније, ако има 4—-5 стотина чланица, — а
јако су мање задруге онда може имати и. нешто
више.
Постојање више савева задружних У Оловеначкој није ни уколико сметња ва сарадњу међу задругама, које припадају разним савезима. За. то је докав „Централно млекарско друштво“ у. Љубљани, које има за задатак да потпомаже млекар. ство а у коме су млекарске задруте Задружне свеве