Народно благостање

4. фебруар 1931.

ће Чехословачка узети у комбинацију контингентне уговоре. Југословенску робу би увозиле потрошачке задруге, и слично томе имала би се образовати организација у Југославији за увоз чехословачких индустриских артикала.

__ Поводом снижења извозне премије на вино од 100 на 80. динара Привилег. изв. друштво упутило је претставку председнику владе с молбом да и даље важи премија: од 100 динара за оне закључке, који су учињени још док је важила стара премија, пошто извозници вина у својим калкулацијама нису рачунали да ће премија бити смањена.

_— Привилеговано извозно друштво. упутило је надлежним министарствима молбу, да се и наша држава придружи преговорима који се воде између шпанске и француске владе у циљу укидања члана 4. француског закона о вину, по: коме се забрањује мешање француских и иностраних вина, и увоз. вина у Француску које има више од 12 од сто алко» хола, Укидање овог члана било би корисно нарочито за наша вина, која су баш подесна за мешање и која често: имају више од 12 од сто алкохола.

— Poljska je snizila izvoznu premiju na buter od 20 na 6 zloti (124 odnosno. 38 dinara) па 100: Ке.

— Nemačka vlada utvrdila je kvotu primeljavanja domaće pšenice stranoj za februar i mart na 75%, za april i maj na 65, za juni i juli na 50 procenata.

'__Nemačka je odobrila Rumuniji uvoz od 5000 vagona kukuruza pod uslovom da ova zato uveze nemačkih mašina u vrednosti od 5 mil. maraka (67,5 mil. din.). Rumunija međutim traži mnogo veći kontingent, pa su pregovori zastali.

— „Obzor” javlja da Jugoslovensko društvo Bata, Које sada ima u našoj zemlji 60 filijala, namerava da otvori ove gOdine još. 80.

— U Londonu će se od 16. do 27. februara održati pod protektoratom britanske vlade veliki sajam uzoraka, na koji su od uprave saima pozvane i sve privredne organizacije u па5ој, zemlji. Društvo „Putnik” organizuje ekskurziju pod. vrlo povolinim uslovima. Prijave će se primati do 10. o. m.

— Nemački savezi krznara, ćurčija i farbara krzna zatražili su zaštitu protiv ruske konkurencije, koja se sve jače oseća; veoma je opasna, jer Rusi raspolažu sa velikim količinama prvoklasne robe, u kojoj oskudevaju čak i tržišta. u Leipzigu, Parizu i Londonu,

—Sovjetsko trgovačko zastupstvo u Kairu zaključilo је sa. četiri najvažnija egipatska importera drveta. sporazum za uvoz ruske građe u vrednosti oda 4 miliona engl. funti (1100, miliona dinara) koji se ima obaviti u toku 1931. godine.

CODMJAJIHA ПОЛИТИКА

— Ми смо јавили да је између Рајха и Прајске с једне стране и њихових намештеника с друге стране избио спор због 6 од стотног снижења плата. Суд добрих људи решио је да за месец фебруар и март снижење износи 5, а од 1. априла 6 од сто.

—- Društvo „Privrednik”, koji se već preko 35 godina bavi vaspitanjem. i smeštanjem siromašne, zdrave i sposobne seoske dece kod dobrih trgovaca i zanatlija i time vrši jednu važnu funkciju neprocenjive vrednosti po održavanje i razvoj trgovačkog i zanatlijskog. staleža je u prošloj godini, kao i u 1929. godini, smestilo opet preko 1000 novih šegrta. Sva su

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна 89

deca pre. odlaska na određeno mesto lekarski pregledana i stalno se posvećuje naročita briga o tome kako su smešteni i kako se postupa. s njima. Društvo ima i odelenje za pomoćnike, koje napućuje svoje članove u veća mesta; svi su oni našli zaposlenje i pomoću večernih kurseva. vodi stalno brigu oko proširenja. njihove izobrazbe. Društvo izdaje i svoj dobro uređen mesečni časopis. Članarina iznosi 25 dinara.

ЕКОНОМСКА ПОЛИТИКА

— Ima već godina dana kako Francuska vodi specijalnu brigu oko usavršavanja svoga kolonijalnog režima. izrađeno je. nekoliko planova, čijem provođenju će se uskoro pristupiti. Od ovih su najznačajniji: koncentracija i uprošćavanie kolonijalne uprave. Nova reforma bi se dotakla i mandatskih. oblasti, zbog čega Nemačka protestuje. Značajan je program kolonijalnih zaimova u iznosu od preko 5 milijardi fr. (11,1 milijardi din), koji će se utrošiti većim delom u izvođenje javnih radova. Od celokupnog iznosa otpašće na -

milijardi: . kolonija pokriva: Francusku zapadnu Afriku 2,1 0,5 i Indokinu 1,7 0,5 Madagaskar 0,7 Togo 0,11 0,05 Kamerun 0,02 —

Dakle ukupno kolonije pokrivaju 1,05 milijardi, dok će se ostatak od 4,65 milijardi podmiriti zajmom. Tim će se dati prilika francuskom štediši da svoj novac uloži u sigurne papire, a zakonu je dodata odredba da će literacije za gradnje i izvOđenje radova mogu ' poveriti samo francuskim preduzećima. Značajna je odluka francuske vlade da više ne podeljuje velikih koncesija u kolonijama, i da tamo svaki privredni rad stavi pod

" strogu upravnu kontrolu. Francuska je još daleko da svoje. po- |

trebe u sirovinama uspe pokriti kolonijalnom proizvodnjom, ali se u poslednje vreme oseća sve življi rad u tom pravcu. Mi smo svojedobno pisali o eksperimentu, koji Francuska čini uvozeći ugalj iz Tonkinga namesto iz Engleske. U velikoj meri porastao je i udeo kolonijalnog izvoza; u celokupnog franc. izvozu iznosi 18,9 prema 14,2 1925. godine. Vlada. namerava da putem subvencija razvije kolonijalnu industriju i da temeljito reformiše kolonijalnu carinsku tarifu. U Parizu se priređuje veličanstvena međunarodna kolonijalna izložba. -

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА — Budžet opštine na Bledu za 1931. godinu predvideo je sumu od 2,37 miliona dinara za kanalizacione radove.

ИПДУСТРИЈА

— Шкода намерава подигнути у Румунији једну фабрику аутомобила.

— Kod sela Kosove (Drinska banovina) nađeno je veliko nalazište arsenove rude, koja sadrži 62 od sto arsena, 28 od: sto sumpora i 10 od sto drugih sastojaka. Za iskorišćenje ove rude obrazovan. je jedan koncern ıu kojem učestvuju ,Destilacija” d. d. sa 55 od sto, a Muslimanska poljodelska banka i ostali interesenti sa 45 od sto. Sa eksploatacijom će se početi u proleće.

— Broj novogradnjia u Zagrebu prošle godine iznosi 418 sa 1804 stana, ukupno 3095 soba, dok u Beogradu iznosi 273 sa 988 stanova i 2408 soba. U Zagrebu je prošle godine podignuto. 8 fabrika i 17 velikih radionica, a u Beogradu ni jedna.

U hotelu „Splendid” sobe su vrlo čiste; svaka soba: ima toplu i hladnu tekuću vodu i centralno grejanje.

U hotelu „Splendid” cene su vrlo umerene: soba sa 1 krevetom od din. 40 · do 70, soba sa Ž kreveta od d. 60—100.

Ko samo jedanput odsedne u hotel „Splendid” uvek će posle odsedati u njega, jer se u njemu ima najveća udobnost i nalazi se u centru varošj, sproću Dvora, Brianova (ranije Dvorska) ulica br, 5. — Telefon: 29-44.