Народно благостање

7 фебруар 1931.

дупирање тиче привредне делатности или потрошачког газдинства (Егу/егђ5- одет Нацзулизспаћ) чланова. Због свега тога би било боље формулисати тај део дефиниције тако: „да унапређује или подупире привредну делатност или потрошачко газдинство својих чланова".

6. Ад бр. 4 првог става и други став.

Овај део 5 1. говори о томе, како задруга дели свој пословни вишак. Више пута се о томе ништа не говори у дефиницији задруге, пошто је делење вишака сразмерно обављеном промету са задругом логична последица горе поменуте сврхе задруге. Ипак је специфични начин на који се дели пословни вишак тако важан и карактеристичан знак задруге, да је нацрт добро учинио што га је уврстио у дефиницију задруге. Тиме се бар у извесној мери онемогућава задружна мимикрија, наиме да обично предузеће, којему је сврха добит од капитала, искоришћава под задругарском маском олакшице задружног закона.

Само би нешто требало променити у формулисању ове тачке. Најпре није разумљиво, зашто се укамаћење пословних удела чланова до висине есконтне каматне стопе Народне банке не сматра делењем пословног вишка. Оно је несумњиво делење тог вишка, нарочито с обзиром на пропис нацрта, да се укамаћење врши само онда када се пословна година сврши са одговарајућим пословним вишком. Даље није (из аустријског закона преузета) норма

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Страна. 83:

есконтне каматне стопе Народне банке увек примерна. Сада она износи 5),%. Ако би стопа Народне банке премашила 7—8%, она би била виша. него просечна дивиденда коју исплаћује већина дионичких друштава у земљи. Боље би било да се одреди фиксна стопа, на пр. 6%. Још једна примедба. Делење пословног вишка сразмерно обављеном промету са задругом је већином потпуно правилно (произвођачке, набављачке, продајне, потрошачке задруге и др.). Ипак у некојим случајевима није то тако. Зашто би се на пр. код задруга за подизање кућа делио пословни вишак међу оним задругарима, које је задруга потпомогла да дођу до сопствене куће, а не и међу оне, чији су улози омогућили тог Или зашто би се код кредитних задруга пословни. вишак делио само међу оне, који су добили: од задруге зајам, а не и међу чланове — улагаче2 Због тога би можда било боље додати још речи „а такође сразмерно ма којој другој помоћи коју су чланови учинили задрузи". Коначно, ако задруга врши послове са незадругарима „она може делити један део пословног вишка и међу нечланове.

Дотични део 8 1. могао би дакле гласити: „које укамаћује пословне уделе чланова само онда када се пословна година сврши одговарајућим пословним вишком са највише 6%, а остали се пословни вишак или уопште не дели или се дели сразмерно обављеном промету чланова одн. и нечланова са задругом, а такође сразмерно којој другој помоћи, коју су чла-

нови учинили задрузи."

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

om" rena

Један од најстаријих ставова Политичке економије гласи да су природа, рад и капитал елементи производње. Они су неравномерно подељени на кугли земљиној. Природа је непокретна, док су рад и капитал покретни. Усавршавањем саобраћајних сретстава и јачањем међународности све је већа покретност последњих двају продукционих елемената. Неједнакост у раду и капиталу међ појединим земљама нивелисала се у току Х1Х века аутоматском миграцијом капитала и рада. Према томе може се рећи да је то била база цивилизације кроз цео ХЛХ век,

Сумрак цивилизације 2

a ir IRTL o ЕЛИ Ona

Светски рат је имобилизирао рад и капитал, јер су обоје били врло важни елементи рата. Одмах после рата капитал је остао и даље везан док је миграција људства била почела поново да се развија, премда у много мањем обиму него што је то било пре рата.

Међутим 1929. и 1930. година донеле су у томе велике промене. Што се тиче миграције капитала о томе смо већ Врло много писали поводом дискусије о злату. Миграција капитала немогућна је, бар не на дуже рокове због тога, што се злато збило у главном у две државе, а ове неће или не могу да учине што треба да би миграција злата кренула путем којим је ишла пре рата. Као што смо у прошлом броју напоменули данас има држава које не могу ни на који начин ни под којим условима доћи до зајма. Али изгледа да ће 1931. година бити катастрофална по миграцију људства.

Из наше обавештајне службе читаоци виде да је на пример Америка за 1931. годину свела максимум имиграције Ha 10%, Скоро ништа, Аргентина јавља да неће пустити

исељенике, ако немају најмање 7000 долара од чега би могли да живе а да не траже рада. Канада пак саопштава да се не може уселити ко нема најмање 3000 долара и ко не да обавезу да жели да се ода пољопривреди. Швајцарска: и Белгија дале су ових дана коминике целокупној европској штампи да се ниједан стран раденик не може више да прими, Па чак и Француска, у којој се појавила незапосленост у минималном обиму (према најновијем податцима 45.000 радника) почела је не само да затвара улаз страним радницима, већ шта више да их избацује и то чак и белгиске.

Зар није очигледно да ће у 1931. години наступити стање горе но што је било за време рата, јер тада је самд у зараћеним земљама била забрањена миграција људства, а у неутралним је била слободна 2 У 1931. години ћемо доживети да ће се страни радник сматрати за највећу националну опасност и да ће му се забранити улаз као заразним 60лестима. - '

Колико је човечанство за последњих 10 година културно назадовалог! Одмах после рата Мусолини је на .пример формулисао као главну базу међународне политике обезбеђење равномерног учешћа свију народа у сировинама и гаранцију усељеницима интегритет њихове националности, Оба су захтева изгледала мало претерана, али је на пример у Друштву народа 1923. и 1924. год. велики део држава сматрао да су Мусолинијеви захтеви оправдани. Било је врло много мислилаца који су тврдили ако се италијанској редној снази, која је суфицитарна, не допусти нормална експанзија, уз чување националности, да Италија има потлуно право да постави захтеве нове поделе територије у свету и

да на остварењу тих својих захтева ради и другим срет-