Народно благостање

Страна 84

| НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ ___

Бр. 6

ствима, а не само на међународним конференцијама. Мусолини није више жељан сировина, јер их има и сувише и по пелом свету. Али место тога доживели смо данас да Италија, држава која се пре рата рачунала у ред великих сила, не може добити зајам на страни. Јер ако Америка и Француска не буду дале зајам Италији, онда наступа буквално необична ситуација да једна држава од 50 милиона становника не може добити капитала.

још очајније је стање за земље, које имају и сувише радне снаге, јер морају да гледају како се њени становници гуше без посла док у другим земљама наднице износе и по 10 долара.

Данас већина држава води следећу политику: не пуштам туђу робу ни радну снагу у земљу и не дам злату да иде из земље. При данашњој јако развијеној међународној подели рада таква политика значи сумрак западне цивилизације. a Ko O O

"Ministar Manojlesko kao 'Keoretičar carinske zaštite.

'Postoji jedno desetak pokušaja ftćoriskog obrazloženja protek'cionizma. Bez obzira na to što oni u tome nisu uspeli, svakako Š je, s obzirom na obilnost ekonomske literature uopšte, broj ovih teoriskih pokušaja vrlo mali. U toliko veću pažnju zaslužuje sličan pokušaj Rumuna g. Dr. Manojlesko (koji je u ime agrarnog bloka u Ženevi zastupao Sistem ·preferencijala u svojstvu rumunskog ministra trgovine a koji je sada ministar saobraćaja. On je napisao pre ·godinu i po dana studiju pod naslovom: Thćorie. du protectionisme et de Pechange international nomie politique. Paris 1929). On počinje sa opšte priznatim stavom Političke Ekonomije da svaka zemlja treba da razvija onu privrednu granu, koja je najproduktivnija. A najproduktivnija ie ona privredna grana koja pri istom utrošku rada i kapitala daje najveći prinos. Kako je vrlo teško utvrditi tačno iznos kapitala koji ić upotrebljen u industriji, onda ne ostaje drugo no da se produktivnost meri utrošenim radom.

Кад зе (ако 'грозтира, veli g. Dr. Manojlesko, onda se dolaži do zaključka da u agrarnim zemljama 52 od sto stanovništva žaposleno u·poljoprivredi daje samo 20 od sto nacionalnog dohotka, a 48 od sto stanovništva u industriji daje ostalih 80:od sto nacionalnog dohotka. Očigledno da je prosečni produktivitet industrije mnogo veći nego poljoprivrede. Iz toga izvođi g. Dr. Manojlesko da se u agrarnim zemliama mora raZvijati industrija i onda kad inostranstvo proizvodi u istoj jeftinije, Za rumunski nacionalni dohodak je mnogo korisnije, ako Rumunija proizvodi ugalj i ako jedna tona uglja košta 7500 leja, a inostranstvo proizvodi za 6000 leja, naravno pod pretpostavkom da je produktivitet ugljene industrije u Rumuniji veći no poljoprivreda. Po njemu nije problem da se Što jeftinije kupi, već da se stvori što više kupovne snage u zemlji, a industrija uglja po njegovom mišljenju stvara mnogo veću kupovnu snagu nego poljoprivreda.

Očigledno je da je za Rumuniju korisnije da proizvodi ugali nego da ga kupuje iz inostranstva, kad za isti mora da 44 и Zamenu pšenicu, čija je proizvodnja skuplja nego proizvodnja domaćeg uglja. Kad jedna zemila proizvodi jeftinije ugalj nego pšenicu, kako to pretpostavlia g. Manojlesko, onda je Očigledno da je za nju rentabilnije da se baci na proizvodnju uglja misto pšenice. Ali je isto tako po starim ekonomskim zako-

(Bibliothčque internationale d'ćco- '

nima jasno, da će se život sam po sebi okrenuti ·proizvodnji uglja kao rentabilnijoi privrednoi grani. To uostalom nije ništa novo, to je politička ekonomija konstatovala pre čitavog 510leća, ali je baš to saznanje poslužilo za Tormiranje argumenta slobodne trgovine — sa svim protivno zaključku do koga dolazi g. Manojlesko. Argumenat slobodne irgovine kaže da jedna zemlia može da ostane pri proizvodnji jednoga artikla koji druga zemlja jeftinije proizvodi, ali pod pretpostavkom da fa druga zemlja drugo riešto proizvodi jOš jeftinije. Ako Rumunija proizvodi ugalj sa 800 dinara po ioni, a Jugoslavija sa 700 dinara, ali ako Jugoslavija proizvodi pšenicu sa 200 dinara po tovaru a Rumunija sa 250 dinara, onda je očigledno da Rumunija ima računa da proizvodi ugalj, jer bi u zamenu dobila |eftinu pšenicu iz Jugoslavije. U tome bi se slučaju Jugoslavija odala is-

'ključivo proizvodnji pšenice. Sve je to mogućno samo pod pret-

postavkom potpune slobodne trgovine. Ako bi Rumunija ugali opterefila carinom, kako to preporučuje g. Manojlesko, to bi Jugoslavija ubrzo imala računa, da pristupi proizvodnji uglja.

Uzgred budi rečeno 8. Dr. Manojlesko је zaboravio da izvuće konzekvence iz svoje teze, naime, da je poljoprivreda nerentabilna grana i da bi je sledstveno trebalo napustiti — po teoriji maksimalnog produktiviteta.

Međutim celokupna teza Dr. Manojleska ima jedan Veliki nedostatak. Kao što smo napomenuli on smatra da je kriterijum za produktivitet jedne privredne grane broj ufrošenog rada. On potpuno ignoriše kapital i zemljište. Međutim to su isto tako produkcioni elementi. Prema tome nemogućno је meriti produktivitet poduzeća ignorišući potpuno upotrebu zemljišta i kapitala. Produktivitet se meri samo tako kad se prinos jedne privredne grane uporedi sa ukupnim troškovima.

(air ri e —

Ту божићњем броју бечког

Увознице место преферен- — тасописа „Der Oesterreichiцијала sche Моша“ објавио је аустриски _„економист Д-р

Ролф Штарке чланак под насловом „Један предлог место преференцијала“. Услед претрпаности материјалом нисмо могли да га саопштимо чи У изводу и ако налазимо да је врло оригиналан. Међутим пре кратког времена имали смо прилике да говоримо са једним старим и искусним трговцем и директором једне београдске банке, кога сматрамо за најбољег познаваоца "прилика у Средњој Европи и који се од вајкада бавио трговинском политиком, Он нам рече да је једини трговинско-политички модус за излаз из данашње ситуације увођење тако звачих увозница у трговинском промету између нас и Немачке. Он је на ту идеју дошао сасвим независно од чланка д-ра Штарке (који му је био непознат), размишљајући. Како је после тога и гроф Бетлен, — вероватно на основу чланка г. д-р Штарке-а, — у једном говору нагласио да би се зближење између Аустрије и Немачке извршило најбоље путем увозница, то смо нашли за потребно да најкраће изложимо план о увозницама као сретство за обилажење клаузуле највећег повлашћења без повреде исте.

Под увозницом се разуме исправа коју добија извозник од царинске власти, коју има право да употреби за плаћање царина при увозу тачно одређене робе. Ако на пример увозна царина на пшеницу износи 5 дин. на товар, онда извозник за сваки извезени товар добија увозницу гласећу

на 5 динара, коју може употребити он или друго лице (коме

Љубљана Шеленбургова бр, 7. Застунништво Београд; ТЕЛЕФОН 5-78

ваеаата

Телеграмн ШКОДОВКА, Љубљана Телефони: 29-36 н 27-37

А, Д. ПРЕЂЕ ШКОДИНА ФАБРИКА У ПИЛЗ

e. : · Рачкога бр. 2 | Кнез Михаилов Венац 13-14 Е 5 Телетрани: ШКОДА Београд + ШКОДА — Загреб Телефон 4!-97

израђује све жројехте п шаље ка захтев своје стручне мижињере

загреб

ЕНУ