Народно благостање

Страна 104

— Mi smo javili o protestu bečkih obućara protiv osnivanja Batine fabrike u Austriji. Bata je ovih dana odustao od osnivanja filijale, i ako je ova već upisana u trgovački registar Bečkog suda. _

— Zapadno-memački cementni kartel produžen je na godinu dana. Nekoliko poduzeća, koja su nesmetano nastupala na tržištu privučena su sada u kartel.

— U nemačkoj industriji cigareta od 1. marta zavešće se peto-dnevni rad. Dakle radiće se 421, časa nedelino na mesto 48 kao dosada. Radnici će za 421|, časa biti plaćeni kao da su radili 45 časova.

ПОЉОПРИВРЕДА

_—_ Nemački Privredni savet podneo je vladi svoje mi= šljenje o rešenju krize lana. On predlaže da se ukine carina na lan a da se proizvođačima podeli premija na obradu od 150 maraka (2025 din.) od hektara što čini 1 /3 troškova proizvodnje, i 60 do 65 maraka (815 odnosno 883 din.) po hektaru kvalitetske premije. To bi državu stalo godišnje 2 mil. maraka (27 mil, dinara). Premije bi trebalo davati 5 godina. Osim toga preporučuje zavođenje carine na predivo u interesu domaćih prediona.

—- Уклоњен је сукоб, који је настао између Хувера и опозиције која се састоји од демократа и независних републиканаца. Како је познато, Хувер није пристао да санкционише закон о подели 25 мил. дол. живот. намирница међу фармере, који трпе од глади, јер би их тим ставио, како и вели, у ранг просјака. У последњи час опозиција је одустала од свог захтева, а Хувер је као компензацију зато обећао певисити за 20 мил. дол. (1120 мил. дин.) фармерски зајам.

— Велики конгрес Савеза аграрних заједница одржаће се 30. марта ов. год. у Велесу.

— У Мостару је одржана 8. 0. м. скупштина Удружења садилаца дувана из целе Херцеговине на којој су допесени следећи закључци: да се тражи од владе да се садиоцима доплати још 25 од сто за откупљени дуван, да се 06разује специјална комисија од претставника управе монопола и садилаца дувана, које ће извршити поновну процену, затим да се тражи да се ове године још 20 милиона струкова више засади, поред већ одобрене количине, као и да се побољша скала откупних цена. Изабрана је депутација која ће у Београду поднети ове захтеве.

— Жито за гориво, а шећер за исхрану стоке. Ми смо донели вест да канадски пољопривредници у неким крајевима употребљавају пшеницу као гориво. Јефтинија је од дрвета, а служи веома добро за огрев. У Чехословачкој која је највећи европски продуцент шећера, појавила се слична идеја за упторебу вишкова шећера. Рачуна се да ће бити заведена облигатна употреба шећера при исхрани стоке. У. Чехословачкој има данас 6 мил. комада стоке. Ако се од комада буде трошило дневно само 140 гр., износиће годишња потрошња 30.660 вагона шећера. Исхрана ће се вршити на следећи начин: пр преради репе неће се из ње извући сав шећер, већ ће се један део оставити у отпацима, којим ће се хранити стока.

— У Румунији је израђен пројект закона, који предвиђа присилно стварање житарских синдиката. Извозне таксе, које износе 2600 леја (860 дин.) од вагона, опраштају се члановима синдиката, који стоји под државном контролом, Он врши преговоре, прима поруџбине из иностранства, па их дели међу чланове према утврђеном кључу. Ми смо још пре извесног времена писали, да је Министар пољопри-

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_Бр. 1

вреде обећао житарима и млиновима снижење извозних такса само под условом да створе заједничку организацију за. извоз. Пошто акција у овом правцу није напредовала, влаца ће да реши то питање путем закона. Присилном синдикализацијом млинске индустрије она хоће да ускори рационализацију. Великим млиновима допуштено је млети само властито жито, док мали и сељачки не смеју куповати жито него мељу само муштеријско. Од брашна се плаћа држави такса од пола леја (17 пара) по кили, која се извозницима при извозу враћа.

Дозвољава се рад само оним млиновима, који су чланови синдиката. Оснивање ни градња нових млинова неће се дозволити. Закон предвиђа и оснивање једног акцијског друштва са 100 мил. (27 мил, дин.) главнице, чија сврха ће бити искључиво, да војску снабдева житом. Држава ће му ставити на расположење обртни капитал од 400 мил. леја (108 мил. дин.). Синдикат млинске индустрије ће вероватно покривати своје потребе код овог друштва.

— Савез пекара у Маџарској решио је да повиси цену белог пецива на 6 хелера (60 пара) по комаду. То је изазвало негодовање у мађарској јавности.

-— Хипотекарно задужење мађарске пољопривреде изнеси просечно за добра до 25,5 ха 135 пенге (7350 дин.) по ха; од 25,5 до 51 ха 532 пенге (5320 дин.); од 51 до 510 ха 459 пенге (4590 дин.) по ха; преко 510 ха 514 пенге (5140 дин.) по ха. 1

Из горњих цифара се види да је најјаче задужење код ситних добара. Томе је једним делом узрок аграрна реформа. Мали сељаци добили су земљу уз обавезу да је потпуно отплате. Поред тога не могу добити обртни капитал, ако за то не дају потпуну гарантију, а то је хипотека. Напротив велика газдинства добију много лакше обртне кредите.

— Енглеска производња свиња за производњу беконсувог меса налази се у опасности због превелике конкуренције пољских и данских свиња и готових бекон-продуката. Прошле, године увезено је 5,38 мил. товара у вредности од 58 мил. фунти ст. (15,7 милијарди дин.). То је разлог да енглески произвођачи траже царинску заштиту. Колико је у Енглеској и Шкотској смањена производња свиња показују следеће цифре: 1928. год. износио је број свиња 3,11 мил. комада, 1929. год. 2,51 мил. или за 19,4 од сто мање, а 1930. год. 2,45 мил. комада. Напротив број свиња у Ирској порастао је прошле године за 11,6 од сто на 1,26 мил. комада. Домаћим продуцентима најопаснију конкуренцију чини дански увоз, који је сам прошле године имао вредност од 27,5 мил. ф. ст. (1,43 милијарди дин.). Данска производња свиња се рапидно повећава користећи се данашњом врло ниском ценом сточне хране на светском тржишту. Прошле године је увезено у Данску ражи 329.000 тона (према 222,000 1929. год.), зоби 110.000 (према 53.000 год. 1929.), кукуруза 310.000 (према 187.000 1929. год.), али најјаче је порастао увоз јечма, главне свињске фуражи — од 40.000 1929. год. на 517.000 тона 1930. год.

— Будући да је разлика између нивоа цена пољопри“ вредних и индустријских продуката у Пољској врло велика глада је повела. акцију да је смањи. Ради се у првом реду на снижавању цена вештачког ђубрета. У ту сврху влада ће до маја поделити бонификације, које ће индустрији омогућити снижење цена шалитре за 19%, нитрофосфата за 20 и азота за 11%. j

1ZVO

ADRIATIC OVER.S

+ У FIRMA LONDONSKIH JUGOSLAVENA Telegrani: ADRIACORP LONDON | Op GOV ARA? BESPLATNO, BRZO,

Kodeke: ,.A.

POVEĆAJTE

K.AS CORPORATION Ltd.

оУО%

a

Pišite: HAYMA/ RET _HOUSE STVARNO 2,Haymarkei, LO" DOM, S, W. LL