Народно благостање
21. фебруар 1931.
ruku 25% od ukupnog broja ljudi, koji o tome iskazuju svoje mišljenje. O najlepšoj ženi u Evropi moglo bi biti govora samo onda, kad bi postojao Катетаг t. |. metar za merenje lepote, kao što postoji termometar, barometar, taksametar, manometar i t .d. Bez toga ne može da postoji objektivno najlepša žena.
Mis Evropa nije ništa drugo nego žena koja je imala sreću da se čitav niz slučajnosti okrene u njezinu korist. Mis Evropa je žena koja je imala sreće da bude proglašena za najlepšu ženu u svom mestu u SVOijoj državi i u Parizu. Međutim najlepša žena, koja je daleko lepša nego Mis Evropa, sedi neznana i nepoznata u kakvom kutku Evrope — možda i me sanjajući da |e najlepša.
Socijalna psihologija nije obratila dovoljno pažnje jednoj važnoj čovečijoj osobini na ime interesovanju za nadmetanje. To se najbolje može da posmatra na trkama. Zabluda je da je kocka privlačna snaga tnka. Koска је došla docnije a nadmetanje je glavno. I danas se može nedeljom da posmatra po našim palankama kako | ludi satima stoje oko kuglane koja je takođe jedno poprište nadmetanja. Izbor najlepše žene nema nikakve veze sa estetikom. To je jedna vrsta nadmetanja. Masa bi se isto tako interesovala za izbor naiglupljeg čoveka ili najveće prostitutke.
„Narodno Blagostanje” je više puta konstatovalo, da je međunarodnost posle rata znatno porasla. Tome su naročito doprineli sport i poduzeća za društvena putovanja. Sport je uzeo oblik međunarodnog takmičenja i otuda fanaftično oduševljenje za njim kod mase... Boji se bije o prvenstvo u veštinama, ikoje sve spadaju u grupu fizičkih osobina čovečijega tela: u brzini i jačini tela i pojedinih delova. I lepota |e jedna od fizičkih : osobina čovečijeg tela.
Međutim čovek ima i duh sem tela i reklo bi se da nikad u prošlosti duh nije imao tu nadmoćnost nad - telom kao u naše doba. Ali bi se došlo do sasvim protivnog zaključka, ako bi se to cenilo po međunarodnim utakmicama. Još se niko nije odlučio da priređuje utak-
НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ
Страна 115
mice, u kojima bi se konstatovalo prvenstvo inteligencije, pameti, znanja pa najzad i vrlina. U Americi se na
· primer priređuju utakmice za konstataciju čoveka koji
је najviše ljudskih života spasao ili koji je učinio najviše dobra bližnjim. U Evropi toga nema. Verovatno zbog toga što to nije tako unosno za organizatore kao što je konkurs ženske lepote.
Na kratko izbor Mis Evrope ničem i nikom ne služi sem priređivačima. Visoko moralne zemlje smatraju celu stvar za nemoral. Tako |e Mis Holandiji — koja uči jednu srednju školu — zabranjeno da učestvuje u konkursu Mis Evrope pod pretnjom da će biti izbačena iz škole, a za kaznu što je učestvovala u izboru Mis Holandije, morala je da napiše sto puta rečenicu: „Меću učestvovati u konkursu Mis Evrope”.
Uostalom ko je čitao detalje izbora Mis Evrope u Parizu, taj je morao konstatovati da cela stvar sa moralom nema ničeg zajedničkog. Po svom kulturnom značaju izbor Mis Evrope ni u koliko se ne razlikuje od rimskih cirkusa i španske borbe bikova.
Primedba.
Kad je ovaj članak bio složen dobili smo časopis „Privrednik” za februar, u kome se pod naslovom „Mis” oštro kritikuje institucija Mis Evrope, naročito sa gledišta moralnog i ekonomskoga. Pisac stoji па gledištu da negovanje lepote vodi gizdavosti, a gizdavost neradu. I navodi čitav niz narodnih izreka iz kojih se da izvesti zaključak, da naš seljački narod ne samo da nema nikakvog smisla za kult lepote ženske, već šta
više ima 'kraj|nje nepoverenje prema lepoj ženi. To se
ogleda u sledećim rečenicama: Lijepe kolo vode a ružne kuću drže. — Bolje malo
: i slijepa nego premnogo lijepa. — Ko ima lijepu kuću
i lijenu ženu nije gospodar od nje. I najzad „,Alaj mati, alaj ti, alai ti je lepa kći, u kolu joj para nema, za đervom drema.
Mi upozoravamo naše folkloriste na ovu interesantnu okolnost.
Мил. Б. Тошић,
#
САМОУПРАВНЕ ФИНАНСИЈЕ
— Самоуправни издаци расту
| Новим законом о непосредним поревима из 1928. године, законом и законским изменама о државној трошарини из 1929. год. и једним делом 831кона о таксама, из 1980. године скоро је завршен отроман посао око унификације државних пореза. Али те законске реформе обухватају само 53% целокупног пореског терета, становништва. Оне не тангирају заостали део од 47% — самоуправних дажбина, које у апсолутним цифрама, износе 3 милијарде 949.224.000 динара годишње и се из године у годину повећавају. Па не само то, већ самоуправни терети, под режимом многобројних наслеђених још и данас важећих законодавстава, показују крајњу неравномерност у расподели терета, на становништво. моменту, када се форсирано ради на изграђивању државног и девет бановинских буџета, није без интереса бацити један поглед на стање само-
управних финансија у 1980. години. |
брже и јаче од државних —
Имамо објављене цифре предвиђене бановинским буџетима, за 1930./81. годину, а прикупљени су и сређени остварени резултати финансирања општина, у целој земљи. Комбиноване све ове цифре, са, корекцијама, које се морају извршити у рачунима општинског финансирања између 1929. године за коју су рачуни свршени и 1930. године за коју податци још нису могли бити сређени, даће јасну слику стања самоуправних финансија у 1980. год.
Према, сређеним податцима за 1929. годину општински расходи износили су:
19 Код сеоских општина,
2.) Код градских опттина,
Укупно Динара
3.) Овој суми треба додати приреве трговачких комора, црквених општина, водопловне допри-
646.200.000.1.870.100.000.— 2,516.300.000.—