Народно благостање

Страна 114

okolnosti. Bira se Mis Pariz, gospođica, međutim neudata žena je gospođica — bez obzira na njezine familijarne okolnosti. Bira se najlepša žena, a zato je sasvim irelevantna, da li je ona devojka i kakve su njezine druge okolnosti.

Istina moral osuđuje vanbračni porod; tu se još uvek slažu verski i laički moral, premda oboje pokazuju sve više uviđavnosti za grehe ove vrste. I danas je svakom slobodno da se libi žene koja ima od srca poroda bez venčanoga muža. Ali je socijalno takva žena prestala odavno biti diskvalificirana. Nekada se ona nije mogla ni udati, niti naći posla ni pošteno zarađivati hleb. Savremeno društvo stoji na gledištu, da se takva mati i dete socijalno ne razlikuju od legalne porodice i da se šta više njima ima da posveti kvalificirana nega. U svima zemljama postoje danas javnopravne orgamizacije za pomoć porodilji u vanbračnom opstojanju. U tim se organizacijama takva žena smatra za žetvu posrmuloga morala, te |oj se pruža sva moguća duševna i fizička nega. Na tome gledištu stoji ne

samo moderan građanin već i sama država, ona ista |

koja propisuje kazne za nelegalno stvaranje porodice. U tome |e najdalje otišla baš Francuska. Držimo da ništa lepše neće ilustrovati to naše tvrđenje od sledećega istoriskoga događaja.

Za vreme Svetskoga rata nekoliko puta je — u prekidima — pretresan u francuskom parlamentu pro|ekt zakona o naknadi štete ratom prouzrokovane. Prilikom jednog od tih pretresa — ne možemo da se setimo tačno kada — a pri diskusiji o pitanju: ko sve ima pravo da primi naknadu ratne štete u slučaju da u međuvremenu umre prvi titular, jedan narodni poslanik, u dirljivom govoru opisuje, kako međ industriskim radnicima u severnom delu Francuske — koji je tada bio okupiran od neprijatelja — ima mnogo divljih brakova, — naičešće sa porodicom. To su brakovi idealne međusobne ljubavi i sloze, neopisane roditeliske ljubavi i socijalno potpuno uravnoteženih ljudi. Traju obično do smrti. Ljudi ili nemaju novca ili vremena ili iz drugog kog razloga nisu stigli da ga legaliziraju, — premda se oni na kraju legaliziraju. Prema predloženoj redakciji, veli dalje narodni poslanik, žena sa decom, koja ie provela 20 godina u divljem braku sa čovekom, koji {e poginuo, nema prava da traži od države паКкпаdu za upropašćeni nameštai, posuđe i t. d. koje |e dugogodišnjim naporom i štednjom stekla. –-– Aplauz u svima klupama. Parlament iednodušno rešava, da se žene iz divljih brakova identifikuiu sa ženama iz legalnih. Eto zašto smatramo da će francusko |avno mnenje da stornira storno Mis Pariza.

II. Estetika i Mis Evropa.

Larma oko izbora Mis Evrope ima vrlo mnogo pristalica i van onih, kojima je to u računu. Možda će kogod od njih da nam dobaci, da to nije zamlaćavanie, već kult lepote; lepota ie umetnost a umetnost |edna od viših tvorevina duha čovekovog. Lepotu i umetnost kultivilisali su svi narodi; a bilo ih je koji su najveći deo svog života posvećivali obožavanju lepote. Na primer stari Atinjani.

Na to bismo imali da odgovorimo da je sve to tačno. Ali se pri tome ne vodi računa o osnovnoj razZlici + ekonomskoj i socijalnoi strukturi atinske republike i modernogca društva. Atinski orađani su živeli od robova i morskog razbojništva. Celokupna organizacila države bila {e zasnovana na ropstvu. Briga o nasušnom hlebu odnosno ekonomski deo života, koji čini 90% delatnosti modernog čoveka, u Atini nije ni DO-

Бр. 8

stojao. Atinjani su bili dangube, oni su bili zaludni. Danguba je mati poroka i velikih dela. Iz dangube je iznikla nauka: astrologija, a iz ove astronomija. Ali kad su Španjolci pronašli srebrne rudnike u Meksiku i kad је usled toga prestala potreba za narod da radi, pojavili su se Donkišoti, t. |. ljudi koji su se duelirali sa vetrenjačama — iz dugog vremeha.

Danas samo žene — i to ne sve — pate od dangube. Ali što je glavno „danas nema roblja. Danas je lozinka što veće blagostanje što većeg broja ljudi. Naradno blagostanje je ideal koje se nikad neće ostvariti. U mesto toga imamo bedu velikog broja ljudi, koju je znatno pooštrila svetska depresija. Atinjanin nije smatrao roba za čoveka, Atinjanin nije znao za pojam bližnjega, kojim se obeležava sve ono što je Bog stvorio po podobiju lica svog. Današnji čovek je čovekoljubiv, on nosi crninu, što veliki deo sveta živi u bedi. Danas najveći deo ljudi nema vremena da se bavi estetikom ni da usavršava svoj estetički ukus.

Uostalom izbor Mis Evrope nema nikakve veze sa estetikom. Izbor Mis Evrope, ako nije jedan trik, svaкако je postupak koji nema nikakve veze sa lepotom i sa zakonima estetike, i to iz dva razloga, zbog čega se može mirno {vrditi da nacionalne lepote ni Mis Evropa nisu najlepše žene za okolinu, za koje su proglašene. Prvi razlog leži aı samom načinu izbora. Ni jedan procenat žena u Evropi nije prošao kroz žiri za izbof Mis · Evrope, zbog čega se može uvek s pravom pretpostaviti da je najlepša žena ostala svakako u onih 90%. Mis Evropa može biti samo najlepša žena od onih, koje su se prijavile za konkurs, a to je kao što rekosmo tako mali broj ukupnih žena u dotičnom kraju, da se može fvrditi da je najlepša napolju. Za izbor se javlja ona, koja misli da je najlepša, a čovek uvek misli o sebi najlepše. Notorna je stvar, da su se i rugobe prijavljivale za konkurs.

Drugi razlog leži u načinu izbora. Mi imamo vrlo mnogo žiria. Prvi je lokalni, zatim nacionalni, pa onda је evropski. Kod takvog sistema izbora mnogo је уегоvatnije da su lokalni i nacionalni žiri, slučajno ili usled posuvraćenosti ukusa i naopakih estetičkih pogleda najlepšu zadržali u talonu i onemogućih joj da se роjavi na evropskom konkursu. Kažu da je interesovanje za izbor Mis Evrope jedno uživanje u lepoj ženi. To je iz osnova pogrešno. Postoje lepe žene i van Mis Evrope i to vrlo mnogo. Za uživanje u lepoj ženi nije potrebno da čovek gleda wunakažena lica po novinama niti da meće u džep desetine hiljada franaka da bi mogao olići u Pariz ili u Nicu da ih vidi u prirodi. Lepih žena ima svuda. Za uživanje u lepoti žene čovek ima od vajkada mnogo prilika bez štrapaca i troškova. Lepih žena ima na šetalištima, u pozorištu, na trkama, u dućanima, u biroima i u — spavaćoj sobi. Zlo bi bilo kad bi narod za uživanje lepote žene — u koliko ona postoji — bio upućen na karikature iz dnevnih listova, nad kojima stoji naslov „najlepše žene u Evropi”. Mis

'Evropa nije nikakva estetička kategorija već jedan ku-

riozitet kao najdeblji čovek, brkata žena, najveće dete, čovek sa četiri sise i t. d. Ali dok su najdeblji čovek, najveće dete, brkata žena i t. d. stvarnost, (dotle je najlepša žena u Evropi jedna fikcija. Najlepša žena ne postoji niti ikad može da postoji iz prostog razloga, što je lepota subjektivna kategorija. Lepota nije nikakvo fizičko svojstvo.stvari, već je subjektivni proces onoga koji izriče sud. Ne može da postoji objektivno lepa žena, već lepa žena po oceni Petra, Pavla i Janka. Preterano bi bilo reći da ima toliko lepih žena koliko i ljudi, ali je tačno, da je broj najlepših žena u najmanju