Народно благостање

_ Страна 118

свако ће тржиште имати свој курс. На једноме биће већи, а на другоме мањи. За случај да курсеви у Њујорку буду већи настаће извоз доларских папира натраг у Америку. Тиме би се ослободили капитали уложени у те папире и оживеле девизе. Наравно да према данашњем стању оне морају бити предате Народној банци. Обрнуто пак, ако кург у Београду буде већи но у Њујорку, понуда из Њујорка неће моћи да га обара. Ми верујемо да ће пре наступити ово последње, Пре јула 1929. г. зајмови истог типа стајали су на нашем домаћем тржишту 6—7 поена више него у Њујорку. То је сасвим природна ствар. То су наши домаћи папири, они за нас претстављају пласман прве класе, док су у Њујорку девета рупа на свирали као и папири осталих мањих европских држава. Све ово наравно да се не развије кријумчарење девиза. Искуство показује да је власт за то неспособна. У осталом слобода употребе девиза за доларске папире послужила је некима, да дођу до девиза противно законима земаљским. Било да су девизе кријумчарене помоћу доларских папира, било на који други начин, оне би згодно послужиле за увоз доларских папира, у случају да се у Београду васпостави виши курс но у Америци. Зарада на томе послу била би премија за изигравање закона. Због тога би требало предузети још једну меру, па да најновије решење функционира како треба: забранити увоз доларских папира, односно условити увоз одобрењем од стране Министарства финансија, које ће свакако дати одобрење у сваком случају, за који добије доказе, да није изигравање закона.

Решење Министарства финансија значи забрану употребе девиза за набавку доларских папира — сем кад оно то одобри. То значи нострификацију одн. национализацију свију до сада увезених комада — одн. купљених пре 13 т. мес, Како би било тешко обележити комаде у земљи, то би се забраном односно контролом увоза извршила национализација. Њоме би се посредно, али сигурно, спречила злоупотреба девиза. Она је дакле нужна допуна мере од 13. фебруара.

На основу најугледнијих париских стручних листова јавили смо пре две недеље да је румунски зајам готов. Међутим то није случај. Румунски министар финансија је већ три недеље у Паризу и, као што се из дневних листова може видети, води новинарску борбу са банкарима. У последњем свом натпису вели он да париски банкари и сувише много закерају, постављају стално нове услове и да ће он, ако се то продужи, прекинути преговоре, у толико лакше, што Румунија уопште није тражила зајам, (кисело грожђе !), већ јој је он понуђен од стране париских банкара.

Нама су непознати услови које постављају банкари румунској влади за нов зајам, али две ствари знамо из јавности иницијативом самих банкара. Прво је да се Румунији не мисли дати зајам другојаче но под условом, да се ни пара не употреби на текуће државне послове : и друго да банкари не само не намеравају да повуку међународног контролора из Букурешта у лицу г. Обоена, већ да желе да појачају контролу над румунским државним финанса-

Повинарски рат између ру“ мунског Министра финансија и париских

банкара

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 8

јама. Нама изгледа да се положај румунског Министра финансија у Паризу знатно погоршао доласком владе г. Лавала због тога, што је Министар финансија г. Фланден, који је присталица гледишта да се од држава којима Француска даје кредит, траже максималне гаранције — (за разлику од Лушера, који је у томе био много либералнији).

Изгледа да г. Фланден сматра да је за санирање финансија југоисточних држава неопходно потребно да се поставе контролори, који ће се старати да како Министар финансија тако и новчанична банка воде послове по начелима савремене науке. Пољска је имала делегата у лицу Американца Џијуа, коме је ту скоро истекао мандат. Не знамо да ли ће Французи инсистирати да се именује нов, али свакако је добро да водимо рачуна о тој најновијој француској политици при извозу капитала.

Никад пре рата није добијање зајма на француском тржишту био тако тежак порођај као сада.

Немачка аграрна политика последњих година може се окарактерисати тежњом за што јачом заштитом житарица, а специјално ражи, — од чега није могло бити никакве користи. Та је политика погрешна економски и специјално. Економски због тога што не може да води циљу, а социјално због тога што производња житарица није најважнији део аграрне производње. Укупна производња ражи, тога тако размаженога аграрнога производа, износи 7—8% укупне немачке аграрне производње, док на пример млечни производи износе 20—25%. Централни савез немачких индустријалаца доказује у једноме мемоару, да се мудрим мерама за унапређење млекарства може тај део немачке националне производње да повећа за 15 милијарди динара годишње.

Ту калкулацију потврђује и искуство, које се постигло тамо где се је покушала да води аграрна политика у том правцу. Зато служи као најбољи пример политика млека града Манхајма. Циљ који је желела варош да постигне је повећање потрошње млека при непромењеним ценама. Користећи се искуством Данске и Холандије и општина Манхајма је гледала да пре свега побољша квалитет млека. Створен је нарочити тип одличног млека који је имао и нарочито обележје. Друго сретство за постигнуће тог циља било је по могућству ограничење броја произвођача. Оба се сретства остварила следећом организацијом :

Пре свега донесена је одлука по којој се целокупна количина млека за продају у Манхајму има да уступи општини. Нарочито оделење у општини имало је да изводи ту политику. Оно је закључило дугорочне уговоре са свима лиферантима, а њих је било око 5000 ; јер је међу њима сељака који производе свега 20 литара млека дневно. Знајући у напред своје лиферанте општини је било сад могућно да контролише хигијенске услове и квалитет млека уопште на лицу места тамо где се производи. Тако се дошло до тога да се на пример у центрифугама, које имају да ваде нечистоћу из млека, не налази ни 50 килограма нечистоће на 80000 литара млека. Наравно да је општинска управа за снабдевање народа млеком искористила све научне тековине а нарочито је обратила пажњу на рационалну методу

Наопака аграрна политика Немачке,

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ Филнал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 2003; 1929, 21-64,

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВОА.Д.

Глевника м резерве 127.500.000 дишинајроа

Телетрами: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб ЈЕ 5443, 5444, 5446, 5447.