Народно благостање

28. фебруар 1931.

10%. Naše su banke zadovoljne kad mogu plasirati na hipoteku u Vojvodini novac sa tom kamatnom stopom. Kolika bi bila kamata kod Međunarodne hipotekarne banke? Mi smo već jednom prilikom rekli da će ti zaj'movi biti i suviše skupi. Za to nalazimo punu potvrdu u jednome članku 'koji je izišao u broju 125—127. „Frankfurter Zeitung”, pod naslovom „Stvaranje jednog međunarodnog agrarnog instituta” u kome se veli: „Namerava se ,da obligacije koje se budu izdavale, nose 6% i da se hipotekarni kredit daje sa 7*/, do 10%. To je stopa i suviše visoka, ali se računa s tim da u južnoevropskim državama kamata iznosi 10 do 50%”. To isto donosi i Žezov „Journal des Finances”.

Istina je da kod nas ima slučajeva da seljak plaća kamate 20 do 50%, ali je potpuno isključeno da se ta kamata plaća na hipotekarne dugove. Mi ne verujemo da ima slučajeva u našoj zemlji da se na hipotekarna potraživanja plaća veća kamata od 12%. Preko 12% plaćaju oni koji nemaju da dadu hipoteku, kakvu će tražiti ta nova banka i sledstveno njima ništa neće ni pomoći kredit od 10%. Kod nas je problem, kako ćemo Snabdeti kreditom seljaka koji ima rasparčano imanje, a nema katastra. Za nas ne postoji problem Како сето

· kreditirati poljoprivrednika koji ima sigurnu hipotekarnu podlogu. Prema tome i posle pojave Međunarodne banke u Ženevi postojaće kamatna stopa u Rumuniji, Poljskoj, Mađarskoj i Jugoslaviji do 50% kao i pre toga.

III. Pitanje prelerencijata i ekonomski komitet Društva | Магода. | | |

Ima još ljudi u ovoj zemlji koji veruju ili imaju računa da veruju, — da je preterencijal u formi u kojoj

"је оп formulisan od strane nekoliko država agrarnog bloka u Bukureštu i Ženevi, izvodljiv, t. |. da će biti priznat od država članica Društva Naroda. Međ te lju· de spadaju i delegati nekoliko agrarnih država istočne polovine Evrope. Nekakav „staları komitet agrarnih država” održao |e između 16. i 18. februara ikonferenciju u Varšavi, kojoj su prisustvovali delegati Bugarske, Mađarske, Estonske, Poljske, Rumunije, Čehoslovačke i Jugoslavije. Oni su se složili u svima tačkama rezolucije, a njih ima devet, sem u jednoj, u pitanju prelerencijala. Letonija i Čehoslovačka nisu htele da potpišu i usvoje gledište delegata ostalih pet država, koji su ponovo istakli gledište da preferencijal „pretstavlja najbolji način za oporavljenje današnje ekonomske situacije Evrope”. Danas je opasno biti prorok, ne smemo tvrditi da neće jednog dana preferencijal s kontingentom biti ostvaren u dvama, trima trgovinskim ugovorima, ali ono o čemu smemo biti prorok, to je, da nikad u Ženevi neće biti priznat preferencijal kao legalno . izuzeće od klauzule najvećeg povlašćenja. Prema tome smatramo da je teško kvalilicirati gubljenje vremena delegata pojedinih država po tom pitanju.

Koliko je beznadežno potrzanje i po stoti put preferencijala najbolje pokazuje sledeća činjenica. Istovremeno sa radom tog stalnog komiteta agrarnih država radio je ı glavni organ za ekonomska pitanja pri Društvu Naroda, Ekonomski komitet u Ženevi. On je

· istovremeno pretresao pitanje prelerencijala i oglasio ga za protivnog klauzuli najvećeg. povlašćenja.

Ili. Društvo naroda osniva međunarodnu produktau . berzu sui generis,

» Јапнага-17.0. 2. ц рородпеупој sednici Komisije za Evropsku Uniju održao je g. Dr. Maririković jedan

___НАРОДНО_БЛАГОСТАњЕ

Страна 133

govor. On je ubacio tom prilikoM pitanje unovčenja žita od strane centralnih jugo-istočnih evropskih država kao najaktuelnije od sviju pitanja kojima se bavi Društvo naroda. Naravno da preko takvog govora nisu mogli preći članovi Komisije za Evropsku Uniju. Formirana su dva odbora, od kojih je jedan već završio rad, a "агиот са офросео 26.1. тше5. Ргуј је, мес роше'nuti odbor (koji je 23. februara počeo da radi u Parizu, a 25. završio rad) sa zadatkom da reši pitanje unov čenja stokova žitarica istočnog dela Evrope, A drugi je počeo posao 26. sa zadatkom da reši pitanje uhovče-

nja evropske žetve žitarica, uopšte. ;

"Treba imati samo malo zdravog razuma pa uvideti da se od takvih komisija apsolutno ništa ne može pozitivno i konkretno očekivati. To nije više trgovinskopolitički posao, to je trgovački posao, to je Geschait,

·'Kod Geschiftca nema ni teorije a ni sentimentalnosti.

Mogu proizvođači žitarica apelovati do mile volje na sentimentalnost i međunarodnu solidarnost od strane drugih država, ove će odgovoriti: Geschaft je Geschaft. Kupiću onde gde mi najviše konvenira. Ja u Geschatftu ne praktikujem ni inat ni sentimentalnost. Sastali su se delegati raznih država. Ovoga puta je došao nov element. Do sada su bili samo teoretičari, sad su se pojavili i — trgovci. Od naše strane bio je Generalni direktor izvoznog društva. Prvi su uzeli reč teoretičari, ali se ubrzo pokazalo da je ovde reč o pitanju hoće li ko da kupi robu koja se nudi ili ne. Traži se kupac. Čeka se reč država uvoznica. Ove jedna za drugom izjavljuju

“beskrajnu gotovost da preuzmu robu, ali kad pretstavici država izvoznica pružiše ruku da prave pazar, onda im se odgovori da za to nisu opunomoćeni.

Berza, ali bez prava na poslove! Nije ostalo drugo nego da se pristupi starim osveštenim metodama u ovakvim slučajevima, na ime: da se donese rezolucija i da se konferencija učini permanentnom. Tako je učinjeno. U rezoluciju su unesene pre svega stvari, koje su poznate

i deci iz osnovne škole. Bilo je i novoga: konstata-

cija velikog raspoloženja država uvoznica. Kao da to štogod znači! Dalje je konferencija pretvorena u komitet koji će imati češće da se sastaje. Kako je reč o jednom prostom Geschšflt-u, to komitet dobija karakter senzala — postednika. Ali on neće da uzima proviziju, već će se zadovoljavati dnevnicom. Poslednja je sigurnija, pošto se provizija isplaćuje samo kad se zaključi. Geschaft, međutim članovi odbora nisu sigurni da će i jedan Schluss pasti za vreme njegovog postojanja. Vrhunac se nalazi u onom delu rezolucije, po kome komiftet ima s vremena na vreme da referiše konferenciji za Еугорзки Uniju o svome radu. Evropska Unija nije mogla godinu dana naći sebi cilj. G. Dr. Marinković je uspeo da joj priveže pitanje neprodatih viškova žitarica Istočne Evrope; a to |e odista uspeh!

P. S. I bez ove međunarodne produktne berze Nemačka, Čehoslovačka i Austrija kupovale su od ze> malja jugoistočne Evrope žitarice. Za što da to ne bi ra“dile i u buduće! Ali sada posle Pariske konferencije роgoršaće se položaj poslednjih u toliko, što će zemlje uvozhice tražiti u buduće kompenzacije za svaki kilogram ktpljene robe. Do sada smo izvozili franko, a u buduće će biti trampa. No to nije ništa novo: trampa je bila nekada jedini oblik razmene dobara.

Извештавају се, п. читаоци, да је услед нагомиланог материјала прошли број изашао на 30 стра-

на а данашњи на 32 стране,