Народно благостање

Бр. 9

Страна 134

ДОГАЂАЈИ И ПРОБЛЕМИ

Неуспех Друштва Народа у раду на разоружању дао је повода с милитаристичким и империјалистичким духовима Европе за продукцију безброј карикатура на рачун богиње мира, а на славу Марса. Ми смо једном писали да бе англосаксонски народи постепено униформисати цео свет на демократској бази н да не само не треба потцењивати напор двеју великих држава, Америке и Енглеске, у корист разоружања, већ да ће оне са својом вером у божанство светскога мира ни својом уздржљивошну

— успети. Наивно је било и помислити да ће Америка н Ен- | сазвана

глеска допустити, да се сврши на првом покушају — у Лондону.

Неуспех лондонске конференције за њих је био само знак да треба поћи другим путем — појединачним преговорима. М ту је први покушај (ланске године) пропао, али је ове године потпуно успео. У ствари питање ограничења поморског наоружања највећим делом је било већ решено (споразум између Америке, Енглеске и Јапана). Његовом извоћењу сметале су само Француска и Италија. Према новнарским вестима и са Француском је постигнут споразум. Остаје јеш само Италија чија ратна тонажа — ефективна и потенцијална — тако рећи не броји. Не апелује се сада на Италију, што се не би могао без ње да уведе у живот четворни споразум, већ што Енглези сматрају да н Мталију треба убедити, да би ограничење наоружања било свесно дело великих народа.

Нама се чини да Италија неће моћи да прими ризик изолације. Она је истина до сада неодступно тражила паритет са Француском, али ако би Америка и Енглеска нашле да Италија треба да да Француској фор од 180.000 тона, онда је тешко за њу и финансијски, а и на дивану народа да се издвоји из поморског споразума.

Свршиће и то Англосаксонци !

Наши читаоци су свесни домашаја тог споразума. Тиме се прешло пола пута к „неостварљивом'“ идеалу мира међу народима. Вара се ко мисли, да ће Америка н Енглеска које изгледа да су збринуле своје ствари у односу према Европи — да остану на овоме. Акција на ограничењу поморског наоружања није дошла из рачуна већ из идеологије. Само су ограничени људи могли мислити, да ће долазак на власт енглеских радника н великог филантропа Хувера да пређе преко кугле земљине као лански снег. Још се веће неправда наноси нашој пријатељици Француској, кад се мисли да је она за наоружање по сваку цену. Варају се они, који мисле да је Бријан усамљен. Истина је да у Француској има данас много милитариста и империјалиста, али иза њих није француски народ. Уосталом да су којим случајем Америка и Енглеска биле примиле 1919 г. француски предлог пакта, данас би Француска стајала ненаоружана као и Немачка.

Европи је Француска дала демократију и слободу. Франнуска је у очи Светског Рата била најпацифистичнија земља у Европи. На влади су били левичарски елементи, који непрекидно јачају. Француска неће допустити да на њој

остане одијум ометања највеличанственије акције за мир међу народима, На против она ће поћи напред,

Док се дефинитивно не онемогући рат, човек се неће морално разликовати од животиње. А док се не престане са наоружањем не може бити народног благостања,

Због тога је четворни споразум о ограничењу поморског наоружања највеће дело човековог духа,

Papa Pjius XI. objavio je 31. decembra prošle godine encikliku o hrišćanskom braku. Papa ustaje u odbranu hrišćanskog braka, napadajući oštro sve ostale doktrine o braku i sve druge bračne veze. Enciklika je u našoj javnosti pozdravljena zbog brige koju pokazuje u pogledu „moralnosti i opšteg interesa” — kao da brak ne može, čuvajući moral i opšte interese, biti regulisan kao društvena ustanova zakonima državnim, van crkve i nezavisno od makakvih religioznih dogma! A upravo, tek kao društvena institucija, regulisana samo ljudskim zakonima, promenljivim i prilagodliivim potrebama društvenog razvitka i ciljevima zajednice, brak će biti moralno visoko uzdignut i moćiće ispuniti korisno svoje socijalne funkcije.

Inače enciklika ije ispunjena načelima katoličke crkve o braku, koja su odviše kruta i nemogućna za današnje odnose. Život ih je davno i nepovratno pokršio i polomio. Kad se katolicizam u ovoj dogmi nije hteo privoleti životu, život je prešao preko njega. I najbolji katolici su izdali dogmu O večnoj nerazdvojnosti bračne veze. U zalud bi Papa sada hteo da ovom ućenju povrafi važnost: život je jači i od verskog fanatizma.

Ali u ovoj težnji, da živi život okuje ovim okamenjenim dogmama, kojima katolička crkva ostaje nepromenjeno i fana| tično verna, Papa ustaje protiv pokreta, koji ženi u izvesnim prilikama daje pravo raspolaganja svojim plodom u utrobi, i osuđuje pobačaj na jedan apsolutan i nehuman način. Zar је gresno izvršiti pobačaj i onda, kad postoji za majku opasnost smrti? -—- 1 tada, odgovara Papa. Žao mi je majke, ali nema se pravo da se ubije dete kao ni majka. — Ali majka bi se mogla spasti pobačajem začetka. Ne, kaže enciklika, jer je zapovest: ne ubi! formalna i ne trpi nikakav izuzetak. Ni u kom slučaju, ni po ceni spasa života maičinog, ne sme se ubiti dete, ma i u zacetku samom.

Strašan primer Јапанске logike.

Papina enciklika Casti connubi i pobačaj

Дванаест милијарди динара за раздружење пољопривреде — у Немачкој

OSE renee:

Источна Пруска била је од вајкада маза Прајске и немачкога царства, које због тога што неки сматрају да је ту била колевка Немачке које због тога што су великопоседници из тих крајева, такозвани Јункери, били најутицајнији елеменат на двору последњих Хоенцолерна.

После рата источна Пруска постала је у тој мери маза Немачке, да то, по нашем мишљењу, угрожава и гледиште Немаца на међународни положај и финансије Прајске и Рајха. Зато што је источна Пруска пољским коридором одвојена од Немачке, и како се то обично каже, опкољена не-

БЕОГРАД — ЗАГРЕБ | Филнал: НОВИ САД

Телефон интерурбан Београд: 16-23, 20-02, 20-03, 16-25, 21-64,

ОПШТЕ ЈУГОСЛОВЕНСКО БАНКАРСКО ДРУШТВО АД.

Глевииа ж резерве 127.500.000 дииајрг

Телеграми: БАНК-ФЕРАЈН

Телефон интерурбан Загреб 5442, 5443, 5444, 5446, 5447.