Народно благостање

7. март 1931.

- Profesor Dr Aleksandar Bilimović, Ljubljana, ·

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

___ Страна 145

| PRED REFORMOM ZAKONA O RADNJAMA |__ Važeće zakonodavsivo o radnjama u Jugoslaviji. Namere koje se žele postići teformom. Pitanje dokaza stručne spreme —”

(Drugi

1. Unifikacija zakonodavstva o radnjama. · Sa gledišta zakona o radnjama Kraljevina Jugo-

slavija pretstavlja nekoliko različitih pravnih područja.

Pravni pluralizam je škodio konsolidaciji države i nor" тајпот razvoju narodne privrede. Naročito je štetan bio po narodnu privredu partikularizam zakona koji su od velikog uticai{a na ekonomski život, kao što je to sa zakonom o radnjama. Zbog toga što su se u “pojedinim

krajevima osnivala poduzeća pod raznim 'pravnim re-

žimima, stvorena je nejasnost i nejednakost pravnog položaja — a to je ometalo iskorišćavanje produktivne

shage naroda. Zbog toga se ne može dovoljno да ро-'

zdravi namera vlade da zavede jedinstven zakon o radnjama. Zbog njegove važnosti smatramo Za potrebno da iznesemo nekoliko misli i da bacimo pogled na cili koji se želi postići ovom reformom i da iznesemo načela koja bi po našem mišljenju trebala biti merodavna pri izradi jedinstvenog zakona o radnjama. Мата је poznato da projekt tog zakona koji je bio razaslat pro-

· fesionalnim organizacijama na mišljenje ne pretstavlja definitivnu redakciju. Zbog toga mi uzimamo njega samo za polaznu tačku.

II. Današnie važeće zakonodavstvo o radnjama.

Danas važe u raznim krajevima naše države sledeći zakoni o radnjama: 1. Srpski zakon o radnjama od 29. juna 1910. godine proširen na Južnu Srbiju 16. avgusta 1919. godine i na Crnu Goru 31. marta 1925. godine. 2. Austriska obrtna uredba od 20. decembra 1859. godine sa docnijim novelama, a naročito od 20. marta 1883. godine i 5. februara 1907. godine. 3. Hrvatski obrtni zakon od 18. maja 1884. godine (zakonski član XVII. od 1884. godine) sa naredbom o izvršenju tog 2а· kona od 20. septembra 1884. godine i 4. Zakon od 20. novembra 1908. godine o obavljanju zanata proglašen naredbom Bosansko-hercegovačke zemaliske vlade od

. 3. februara 1909. godine. U prvom članku već smo opisali austriski zakon _ o radnjama. Hrvatski zakon bio je izrađen po ugledu na austriski, posle novele od 15. marta 1883. godine s tom razlikom, da ne nabraja zanate koji su uslovljeni stručnom spremom, već prepušta upravnoj vlasti da ih

· ustanovi. Uredba o izvršenju zakona i kasnije naredbe su io učinile (vidi profesor Dr. Eugen Sladović: Za-.

- nafsko pravo, Beograd 1926. godine). Ipak je hrvatski

zakon u više pravaca liberalniji od austriskoga. Tako

· na primer odobrava on vođenje zanata vezanog 7а 40-

kaz o sposobnosti i licu koje nije u stanju da pokaže

šegrisku svedođbu, ako dokaže da je navršio 21. go-

- dinu i da je barem 3 godine radio u fabrici (radionici) и zanatskom poslu, kojim se želi baviti (8 6.).

Što se tiče srpskog zakona o radnjama, ofi je Za-

menio staru esnaisku uredbu od 14. avgusta 1847. go-

__dine, noveliranu zakonom od 20. februara 1840. go.

_ dine, 30. aprila 1853. godine i 12. oktobra 1870. godine. Bilo ie pre toga projekata zakona o radnjama: krajem

članak)

osamdesetih godina prošlog veka (T aušanović) i početkom XX. veka (Milić Radovanović, Radivojević,

Kosta Stojanović). Tek je Jaša Prodanović, ministar

narodne privrede uspeo da pomoću jedne naročite komisije izradi nacrt, koji je 1910. godine postao zakonom (vidi Jovan Krikner, Industrie und Industriepolitik Serbiens 1013. g.; prof. Dr. Eugen Sladović, Naučničko (šegrisko) pravo, Zagreb 1925., str. 32., Dragiša Lapčević, Položaj radničke klase i sindikalni pokret u Srbiji, Beograd, 1928., str. 273—411). U mnogom pravcu, a-specijalno u pogledu terminologije, nosi zakon o radnjama tragove staroga srpskoga prava, које Se razvijalo pod vizantiskim i turskim uticajem, a njegova glavna karakteristika ie uređenje esnalfa. u duhu austriskog zakona. ·

Ali u pogledu slobode rada zakon o radnjama ie mnogo liberalniji od austriskog; on odvaja radnje esaafskih zanata i ostale industriske i zanaiske radnje. 'U prve ubraja 45 zanata (S 12), dakle manje no austriski zakon. Kao dokaz stručne spreme služi za esnatske zanate: a) svedodžba o svršenoj stručnoj školi i b) majstorski ispiti. Na ispit se pušta onaj koji dokaže da ie proveo najmanje tri godine kao pomoćnik u dotičnom zanatu. Za pomoćnika se pak normalno zahteva 'da je bio dve do tri godine šegrt i da je položio pomoćnički ispit. Pripušta se majstorskom ispitu i onaj koji dokaže da je kao samouk radio dotičan zanat najmanje tri godine. Eto u tome je zakoh o radnjama, koji uvodi obligatni majstorski ispit, ipak liberalniji od austriskoga.' Zakon o radnjama ne zna za slobodne zanate, koje poznaju austriski i hrvatski zakon. Za ostale vrste zanata, industriske i zanaiske radnje On traži Samo dokaz da se dotično lice zanimalo tom vrstom radnje najmanje 6 meseci. A to je odista jedan liberalan DroOpis. Osim toga zakon o radnjama poznaje 'koncesionirane zanate za koje se postavljaju naročiti uslovi. Ti su zanati izričito označeni i u malom broju. Tu spadaju one frgovačke radnje, pri čijem se upražnjavanju moraju imati: u vidu obziri javne bezbednosti, zdravlja i morala i interesi zemaljske trgovine; naime sitna prodaja alkoholnih pića, radnje тећапзко-кајапзке, 20-

| stiohičarske, prodavnice predmeta za ishranu, starinar~

ske radnje, apotekarske i drugeriske, radnje za zabavu publike, izvozničke i komisiono-špediterske. Prethodno odobrehje је рак potrebno za poduzeća: 1) kojima su potrebna velika ognjišta, 2) koja upotrebljavaju motorne snage ili kazane za kuvanje i destilaciju, 3) koja bi kužila okolna zemljišta, vazduh ili vodu, 4) čije bi uređenje moglo biti opasno po zdravlje ili život radnika i 5) koja bi bila dosadna okolnom stanovništvu.

| Dalje zakon sadrži propise u pogledu lokala i postro-

jenja koje bi moglo ugrožavati zdravlje i javnu 51ош-

151 510

To su ftaravno sem zakona O zaštiti radnika i

drugog pomoćnog ošoblja, — sva ograničenja slobode

rada u srpskom zakonu o radnjama.