Народно благостање

Страна (467 -- _

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 10

III. Сиј гегопте гакопа о гадпјата.

Ako imamo pred očima danas važeće zakone o radnjama u Jugoslaviji i ako pogledamo u nacrt novog zakona, onda možemo reći da ovaj ne približuje te zakone ni engleskom ni francuskom sistemu slobode rada, niti nemačkom sistemu delimičnog ograničenja slobode; on unificira važeće pravo u duhu austriskog sistema strogo ograničene slobode rada i u tom pravcu ide dalje no austriski.

Ako se izuzme privredna delatnost, koja ne potpada pod zakon o radnjama, za koje važe većinom specijalni zakoni, dele se u nacrtu, po ugledu na austriski, zanafti na tri kategorije, i to: 1) za koje se traži dokaz stručne ili posebne spreme, 2) koji se upražnjavaju pod uslovom dozvole i 3) koji se obavljaju na osnovu prijave vlasti bez dokaza spreme ili naročite dozvole. U treću kategoriju spadaju slobodni zanati u smislu au-

striskog zakona; u drugu kategoriju 'Fkoncesionirane

radnje, a u prvu zanatske radnje u smislu austriskoga zakona ili esnafski zanati u smislu zakona o radnjama. U prvu kategoriju je uvrštena pored toga i sva trgovina | za koju se zahteva specijalna sprema u obimu, kakvog nema mi austriski zakon. Isto je tako veći broj zanata za koje se traži dokaz stručne spreme po austriskom da ne govorimo o srbijanskom zakonu o radnjama. 1] u drugim pravcima je ograničena sloboda rada.

IV. Dokaz posebne spreme za trgovačke radnje. Za obavljanje trgovine — osim piljarske i druge

sitne — zahteva se dokaz specijalne spreme. A kao dokaz važi najmanje dvogodišnje učenje i dvogodišnje. uposlenje u trgovačkom preduzeću. Svršena stručna i. škola mogla bi delimično ili u celini da zameni ovo učenje i uposlenje. Ministar trgovine i industrije odnosno Ban može u konkretnim slučajevima osloboditi molioca dokaza spreme. Ali se ne može osloboditi za trgovinu mešovitom robom u detalju, kao i za prodaju šećera, kafe i drugih artikala u krajevima gde je do sada postojala obaveza specijalne spreme za tu vrstu trgovine.

Sa narodno-ekonomskog gledišta teško je obrazložiti zahtev višegodišnje spreme za svaku vrstu trgovine (sem piljarske). Još teže bi bilo obrazložiti propis, da ni Ministar trgovine i industrije ne bi mogao da oslobodi obaveze dokaza spreme kakvog malog trgovca mešovitom robom u detalju u onim krajevima Jugoslavije, u kojima je važila za vreme Austrije i usled zadocnenja unifikacije zakonodavstva važi i danas novela austriska od 1907. godine. Na osnovu te austriske novele moglo bi se lako doći u neobičan položaj da bankarski posao može da obavlja lice, zaslužno poverenja, pouzdano, koje svojim imovnim stanjem pruža dovoljno garancije ali bez obaveze dokaza stručne spreme ako ovaj ne bi bio specijalno propisan od strane Ministra trgovine i industrije, a za obavljanje trgovine mešovitom robom u detalju u selu, na bivšoj austriskoj teritoriji, bila ibi obavezna višegodišnja posebna sprema.

V. Dokaz stručne spreme za zanatske radnje.

Za obavljanje većine zanatskih radnja sa prefežno ručnim načinom rada zahteva se dokaz stručne

spreme. Kao dokaz bi važilo, prema današnjem nacrtu,

dokaz o položenom pomoćničkom (kalfenskom ispitu i majstorskom ispitu). Prvi ispit je mogao polagati svaki koji je učio dotični zanat kod zanatlije ili odgovarajućoj fabrici kao učenik (šegrt) od 2 do 4 godine i svršio zanatsku trogodišnju školu, — ako takva postoji u dotičnom kraju. Majstorski se ispit oglašava za obligatan, dok zakon o radnjama kao i svi partikularni zakoni, zahtevaju majstorski ispit samo za jedan mali broj zanatskih radnji. Majstorski ispit moglo bi polagati lice koje je po položenom pomoćničkom ispitu radilo u dotičnom zanatu ili u odgovarajućoj fabrici kao pomoćnik ili kao stručni radnik najmanje 3 godine. Za neke se zanate to vreme može skratiti, a za neke produžiti na 4 godine. Prema tome bi bila potrebna za obavljanje zanatskih radnji sprema od 6—8 godina; a 8 godina je danas potrebno za polaganje gimnaziske maшге. Skraćeno šegrtovanje :predviđeno je za učenike, koji su svršili više od 2 razreda srednje škole. Pored toga i razne druge olakšice. uživali bi oni koji su svršili stručne kurseve. Vreme provedeno u svojstvu pomoćnika može se skratiti za zanate, kojima se pretežno bave žene, -ali se one moraju podvrći stručnom ispitu. Po tome bez stručnog ispita ne bi mogle ni takve radnje da se vode, kao što je: pravljenje ženskih šešira, VeSštačkog cveća, šivenje ženskih i dečjih haljina, šivenje rublja i pravljenje čipaka.

Zakon ide i dalje. Kad se zabranjuje pravnim licima a naročito društvima sa ograničenim jemstvom i zadrugama (naravno izuzev zanatliske privredne . zadruge) obavljanje zanatskih radnja u uobičajenom obimu zanatskog rada, onda se ne bi moglo ni nekoliko zanatlija udružiti u jedno društvo sa ograničenom odgovornošću u cilju obavljanja takvog zanatskog obrta. A to ne zabranjuje ni austriski zakon. Prema tome ne bi smela ni potrošačka zadruga obavljati kao sporedni zanat pekarski, mesarski, krojački i obućarski. Međutim zanat, za koji se od zanatlije traži stručna sprema, može da se obavlja na fabrički način bez tog: dokaza. Mali zanatlija treba da dokaže stručnu spremu, a fabrikant je slobodan. Društvo sa ograničenom odgovornošću ne bi smelo obavljati zanate u malom obimu, ali u fabričnom bi moglo.

Da takva ograničenja slobode rada, koje епегgično zahtevaju zanatliske organizacije, nemaju za cilj zaštitu interesa mušterija, vidi se po tome što se dozvoljava ne samo udovi zanatlije, već i ženi zanatlije, koji je krivično osuđen, da produži rad bez delovođe i ako nema stručne spreme, dok muž izdržava kaznu lišenja slobode. Izlazi da bi žena krivično osuđenog muža mogla bez spreme i bez delovođe obavljati i najkomplikovanije zanate (čijoj je organizaciji pripadao njezin muž), dok svaka druga žena (čiji muž nije član korporacije) ne bi smela bez stručnog ispita obavljati ni takve zanate, kao što je pravljenje Šipaka ili veštačkog cveća.

Pri tome treba imati u vidu da srbijanski zakon o radnjama zahteva dokaz spreme samo za 48 zanata, a austriski ima 181. Već pri takvom broju zanata uslovljenih stručnom spremom teško |e naći takvih koji bi bili potpuno slobodni. A kad se ide i dalje, onda bi klasa slobodnih zanata ostala bez sadržine.

ФРАНЦУСКЕ КЊИГЕ о ТРУ ЦЕНЕ ВАЈПОВОЉНИЈЕ М д ОБИ

ЧНЕ СЕ у ИТиИ

аориста ка књижари "СРЕМСКА 4. — ТЕЛЕФОН - 51-28.