Народно благостање

"7. март 1931.

·Završavajući proučavanje pitanja o stručnoj spremi moramo na drugoj strani pozdraviti pažnju koju je posvetio projekt zakona stručnoj školi i stručnim te-

Čajevima. Tu u dobro organizovanim stručnim školama, ı

а пе u vraćanju ka esnalskim stegama i u propisima O stručnoj spremi, leži, po našem dubokom uverenju, ključ za brži i uspešniji razvoj zanata u Jugoslaviji. U dobro organizovane stručne škole išla bi zanatska, trgovinska i druga omladina i pri potpunoj slobodi rada ne radi svedodžbe o stručnoj spremi, već da se izobrazi u modernom fehničkom napretku, od čega zavisi uspeh u privrednom radu. Propisi o dokazu stručne spreme i

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

„Страна 147

obaveznom majstorskom ispitu, po našem mišljenju, neće unaprediti zanate niti ih obezbediti od konkurencije novih poduzeća. Odnosno obaveznog majstorskog ispita dovoljno je citirati reči prolesora Sladovića, koji nije pristalica slobode rada a koji ipak veli: „Taj ispit u praksi mogao bi se izroditi u šikane i protekcionizam odnosno postati pukom formalnošću (Zanatsko pravo, strana 96). Nije tačno tvrđenje da bi bez stručne spreme zanata provalili u zanate elementi nevešti, i da bi to bio uzrok propadanju zanata. Na protiv, to bi dovelo do propasti samo nesposobnih zanatlija, a time bi sposobne zanatlije došle do poleta.

В, Бајкић

НАШЕ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ У 1930. ГОД.

— Година 1930, није била рђава —

Две особине човекове ометају стварање правилног суда о компликованим појавама спољњега света. Једна је велика подложност утицају ближњега, а, друга, да се при оцени социјалних појава, полази од себе. Човек се да лако импресионирати од човека. Ништа није лакше него акредитирати у маси невероватне версије, ако су само импресвонистичке. Човек није рођен довољно критичан и због тога, он некритички прима, саопштења. И исто је тако склон да на основу туђих саопштења без довољно критике прави закључке. Огроман је број људи који ништа, друго не раде него репродуцирају мишљења која су чули од других људи или праве погрешне

· вакључке на основу саопштења која су такође чули од других. А да човек при оцени сопијалних појава полази најрадије од себе логички је објашњиво прво због тога, што човек најбоље познаје појаве које су му најближе. А у осуству елемената сазнања, он генералише своје утиске.

Правилан суд о појавама у маси може се ство-

рити само путем статистике. Исто тако и о стању једног сопијално-економског организма не може се путем посматрања, створити правилан суд. Већ само путем статистике.

0 1930. год. у привредном погледу распрострањено је врло неповољно мишљење. Сасвим се другачија. слика, добија кад се наслонимо на статистичке податке. Ми смо већ напоменули да, је врло сиромашна, статистика којом ми располажемо, али је довољна да се добије бар бледа слика стања појава, које нас интересују: у овом случају стања народне привреде у 1930. год.

[ Произведња.

1980. г. била је у погледу пољопривредне про“ изводње добра. Принос житарица је био 10% мањи · нето у 1929 год., али је у толико био бољи принос сточарства, воћарства, сем сувих шљива, хмеља И још неколико специјалних култура, које су већ одавно у кризи. Накратко у пољопривредном потледу тодина, 1980 била је добра. Индустрија, је била, још увек врло добра, управо рег зајдо још онако као у 1929 год. Тако производња бакарне руде достигла, је врхунац у 1980 Toj, Место

тако индустрија гвоздене руде и осталих руда. Ове те гране показују највећи резултат у 1980 год. Али зато четврта, грана екстрактивне индустрије, несразмерно важнија него све три горе поменуте, индус“ трија угља и лигнита, показује назадак. Укупна количина износи 527.800 вагона, а то је 28.120 мање ко у 1929 години, односно за скоро 5% мање. Од осталих индустрија, које раде за, светско тржиште на које дакле није могла бити од утицаја домаћа конкуренција, да поменемо дрварску, која је имала најнеповољнију коњунктуру. Волумен њезиног извоза мањи је у 1930 год. за 22%. Исто тако не повољну коњунктуру имала је цементна индустрија, која такође ради у великом обиму за светско тржиште. |

Сасвим саобразно смањеној напионалној про“ изводњи и извоз је опао за, 6% према 1929 год. Исто тако пад броја утоварених вагона износи 4%.

И. Цене.

Количина, производње је један фактор народног благостања, цене су пак други. Због тога је потребно да, видимо како је било са ценама у 1930 год. Ми смо цене већ проучавали у броју „Народног Благостања од 17. јануара, 0. г. Том приликом смо констатовали да, је год. 1930. била изузетна у кретању цена, односно у паду цена. Она је забележила, велики пад цена, чији је општи ниво пао испод онога у 1918 г. А и код нас је у тој години био пајвећи пад пена, од 1920 год., наиме 14,8%. Пад цена је поремећај у производњи. Он квари калкулације. Али код кретања, цена, је врло важно да ли су поремећене дотадање релације између појединих пена. У 1980 год. то је био случај. Код непрерађених производа пад износи 20.9% од чега је нарочито кукуруз страдао, код прерађених 26,6%, од којих су нарочито страдали кудеља и брашно. Код метала имамо пад од 22,3% ( а гвожђе при томе није пало, него је скочило). Сточарски прерађени производи су пали за 24,7%. при. томе има нарочито велики пад коже, говеђе и овче, док су се вуна и јагњећа кожа држали врло добро. Гориво и мазиво показују врло мали пад од 7%. Ако упоредимо кретање појединих цена. у 1930 год., према, 1929. тод., онда можемо констатовати да,