Народно благостање

Страна 148

је општи ниво цена јако пао, али да су се маказе ублажиле. То је добро, јер је тиме само побољшан положај пољопривредника. | | | Што се тиче цена на мало (коштање живота) оне показују у Београду пад од 14% према 1929 год., али према јануару 1930 год. — а горе при проучавању цена на велико ми смо упоређивали јануар са децембром 1930 године — пад износи само 4,4%. Код осталих пет градова пад износи само 8,2% према, 1929 години, али према јануару свега 3,8%. А пошто је Београд био најскупљи, то. су се сад изједначиле. Али оно што је главно, то је, да је пад цена у детаљу много мањи но оних на велико.

|. Наднице.

Један од важнијих фактора народног благостања су наднице. Оне су код нас одавно врло ниске, али У 1930 год. оне нису показивале велике промене према, статистици Радничке коморе у Загребу. Она показује да су за прва три тромесечја ове год. наднице остале готово исте. Међутим у току 1930 тод.. као што знамо из других извора, било је великих покрета за смањењем наднипа, нарочито у поје диним дрварским предузећима. Код Гутмана, Белишће и Шипада смањене су наднице. Нарочито у трећој четврти било је смањење надница и акоу мањем обиму.

Пад цена на детаљ при непромењеним надницама значи повећање куповне снате индустријског радништва. Али Ta повољна појава била је у неколико погоршана, јачим отпуштањем радништва при крају године.

МУ Куповма снага народа.

Смањење маказа цена утицало је на побол• шање куповне снаге сељака, јер је тиме појачана куповна снага земљорадничких производа према индустријској производњи. Кад се има при томе у виду

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ |

да. су се сточни и воћарски производи држали у 1930 тод. врло повољно, онда излази да је положај сељака У 1980 год. био релативно добар. 1930 год. није била тако лоша, као што тврде појединци на основу брзе тенерализације појединих утисака. Наш закључак потврђују и следећи статистички подаци о куповној снази народа у 1980. години.

Потрошња, шећера је опала, за. 5,4%, али је скочила, потрошња пива, за 34%, бензина за. 36%, дувана за 3,8%, док је нешто опала потрошња, воли, петролеума, за 3,5%, жижица, је нешто скочила, хартија за цигарете опала, је за 20% (зато што се пуше више цигарете). |

А увоз је опао само за, 8%.

Да 1930 год. није била рђава доказује даље и статистика стечајева. Укупан број стечајева, износи 608 према 1063 у 1929. год. и 917 у 1928. год. У септембру, новембру и децембру 1930 год. најмањи је број стечајева за последње три године.

Наше кредитне установе жале се на смањену тражњу за кредитима. То је сасвим у складу са оним што смо до сада констатовали. У неколико је сма њен волумен производње, знатно су пале цене и при томе је тражња, кредита морала бити смањена.

Најзад кретање државних прихода стоји потпуно у сагласности са подацима, које смо горе изло“ жили. У паду је само приход од парина и то за, непуних 65 милиона динара, према, 1929 год. На супрот теме приход од такса показује вишак од преко 80 милиона динара ; приходи од трошарине су се повећали за, скоро 43 милиона динара ; оне од непосредних пореза показују вишак од скоро 320 милиона динара; а државни монополи показују такође вишак према, 1929 год. од 34 милиона динара.

Као што видимо у 1980 год. сви су државни приходи (сем царина) дали вишак.

гвав

Indeks cena na veliko

—- ili -— poena u jan. prema dec.

Decembar 1930. 1, Poljoprivredni prođukti

Januar 1931.

bez prerade 44.38 46.05 +. 1,67 sa preradom 6171 71.60 += 9.89 Il. Stočarski produkti

bez prerade 91.50 89.01 — 249 за ргетадот 67.05 66.31 ==" 074 Il. Povrće, voće i produkti 73.82 84.49 —- 40.67. IV. Gorivo i mazivo 92.11 86.77 5.34 V. Kolonijal. produkti .80.73 79.93 ' | 0:80

VI Industrijski produkti: a) drvo i građ. mat. 83.20 81.58 = | 1.62 b) metali 7811 79.75 4- 1.04 v) ostali ind. prod. 79.95 76.52 — 9,43 Totalni indeks 75,13 76:32 — 1.19

Cene u januaru pokazuju znatno poboljšanje prema onima u decembru.

Opšti nivo cena u januaru ove godine porastao je prema đecembru prošle godine za 1,19 poena (od 75,13 na 76,32). U

tome porastu nivoa cena ne bismo imali razloga da gledamo |

u lanuaru 1930. godine

liku promenu imamo kod prerađenih poljoprivrednih proizvoda: skok od 9,79 poena, koji je došao usled skakanja cena brašna. Još je veća promena kod voća, povrća i produkata: skok iznosi 10,67 poena, koji dolazi uglavnom usled porasta cene krompira, luka, izvesnih vina i rakije. Zatim dolazi grupa gorivo i mazivo, koja pokazuje pad od 5,34 poena usled pada uglja, drva za gorivo, nafte, benzina i mašinskoga uglja. Drvo i građevinski materijal pokazuju pad od 1,62 poena, industriski proizvodi padaju za 3,43, metali pak pokazuju povećanje od 1,04 poena (usled poskupljenja gvožđa). Ali je najvažnija Dromena ako ne i najveća: povećanje cena neprerađenih poljoprivrednih proizvoda za 1,67 poena, kao posledica skoka cena žitarica sa kukuruzom. Skok cena prerađenih i neprerađenih poljoprivrednih proizvođa, povrća i produkata svakako je vrio povoljna pojava zbog toga što ona umanjuje makaze cena, dok je skok cena metala skroz nepovoljna pojava, u toliko pre što se ona odnosi na gvožđe čija je cena inače vrlo visoka. Isto tako је povoljan pad cena goriva i maziva, kolonijalnih proizvoda, jer se oni velikim delom uvoze. Nepovoljan je pad cena stočarskih proizvoda neprerađenih i prerađenih, prvih za 2,49 a drugih za 0,74 poena, usled pada cene volova (Beograd i Zagreb

neku naročito povoljnu okolnost. Povoljno u promenama cena | bosanskih prima), cena Svinja (vrlo malo), teladi i jaja, dok je u januaru leži u promeni odnosa između pojedinih cena. Va- | cena živine i ovaca skočila. A kod prerađenih stočarskih proiz-