Народно благостање

Орана 168

_ НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

DP |

Posle svega što je napisano o najnovijoj akviziciji brodarskog društva „Jugoslovenski Lojd”, o brodu „Kraljica Marija”, teško je pisati o činu njegovog Кгštenja i njegovom prvom putu. Obično se kaže da će taj brod doprineti turizmu Jugoslavije. Tim se čini nepravda upravi „Jugoslovenskog Lojda”. Nije to samo jedan brod više u kabotaži na našem Jadranskom moru. To je pre svega jedan nov čin ekspanzije našesa nacionalnoga brodarstva. „Kraljica Marija” će usluživati međunarodnu liniju. Po našem mišljenju nigde u svetu nema interesantnije turističke linije no što su Dalmacija, Krf, Korint, Atina. Interesantne su i sa gledišta prirodnih lepota i sa gledišta kulturno-istoriskoga. Ne postoji nigde predela koji tako spaja prirodne lepote sa najinteresantnijim istoriskim 5роmenicima. Jer na putu između Sušaka i Pireja turista ima da se div} isto tako veličanstvenosti vodopada na Krki, kao i Dioklecijanovoi palati na Sušaku i Akropolisu u Atini. Ono čime nama najviše imponuje taj akt „Jugoslovenskog Lojda,, to je fakt da on prvi organizuje fu liniju.

Po sebi se razume da će brod „Kr. Marija” biti od koristi po naš turizam, ali ne onako kako se to obično misli, da će to biti jedna lađa više koja. će omogućiti većem broju turista dolazak u našu otadžbinu. Statistika pokazuje da kod nas turizam stalno napreduje, on premaša naš kapacitet u pogledu konfora i hotela. Mi nemamo mogućnosti da primimo na obalama Jadranskoga mora najbogatije turiste; tu prazninu znatno je popunio brod „Kraljica Marija”, koji je u stvari jedan hotel prvoklasnog konfora. Dosada se turizam obično obavljao na taj način, da su turiste stanovali na kopnu, a brodove upo{irebljavali za putovanje. „Kraljica Marija” biće obrnuto: putnici će stanovati na brodu i silaziti s njega da bi posetili najinteresantnija mesta. Na-

Brod „Kraljica Marija”

cionalno-ekonomski je sasvim svejedno, da li će putnici trošiti na kopnu više a na brodu manje ili obrnuto — kad je brod na- i |них папира у целоме свету дошла као последица наше ин-

cionalan. Brod „Kraljica Marija” znatno će pojačati promei stranaca na liniji Sušak—-KPPirei i to najbogatijih. Ali ne treba gubiti iz vida ,da su pansion i podvoz na brodu „Kraljica Ma-

rija” jeftiniji no sav pansion u hotelima u našoj zemlji. Cena je ı | није било интереса ни од стране француских капиталиста.

tako mala da će iz Srednie Evrope i same Jugoslavije biti stalno znatan broj putnika. Krštenje broda i njegov prvi put od Splita do Kotora i natrag bio je nacionalni praznik na obalama Jad-

Bi BB

ТАЈНА СЛУЖБА

| год. Према томе имамо мало опадање улога према јануару

ОБА!

Е.

НОВЧАРСТВО

— Шпанска новчанична банка даје за прошлу годину дивиденду од 125 пезета (750.дин.) или 25%.

— O4đ 15 miliona turskih lira (400 miliona din.), koliko iznosi glavnica Turske državne banke, upisano je 12 miliona (320 miliona din.), dok se 3 miliona (81 mil. din.) ostavlja za privatni upis. Državnom činovnišivu je dat rok od 20 meseci za upis određene kvote.

— Za pretsednika Saveza mađarskih banaka izabran je ponova Orlando Hegediš.

-— Banca Commerciale Htaliana snizila je dividendu od 13 na 12% odnosno od 65 na 60 lira (195 odnosno 180 din.), dok Credito Italiano daje 8 procenata (40 lira odnosno 120 dinara) kao i prošle godine.

— У Румунији је nana под стечај Банка Дациа. Пасива износи око 500 мил. леја (165 мил, дин.).

— Стање Поштанске штедионице крајем фебруара ов. год. даје следећу слику: број чековних рачуна износи 19.310 (31. јан. 19.224). Улози износе 848,1 мил. према 883,8 мил. крајем јануара односно 978,7 мил. дин. крајем децембра 1930.

rana. Duž cele obale narod je frenetički pozdravio Кга си 1 бгод a u Dubrovniku pojava „Kraljice Marije” izazvala je nečuvene i neviđene ovacije.

У другој недељи месеца марта забележен је снажан скок курсева југословенских др-

и на страни жавних папира у земљи као ааанинаениреарнн Ar rana aa mu=ac; иу Паризу и Њујорку. Најјачи скок је код 4%-ног предратног монополског зајма од 1895. године, којим се тргује у Паризу, Лондону и Женеви. Он је достигао у 1929. години курс од 145, а у 1930. години највиши курс је био 135 а најнижи 98 и по. Крајем децембра 1930. курс је био око 100, а пре неколико дана бележио је једног момента 121, да се после врати на 120. Према најнижем курсу из 1929. године скок износи пуних 22%, а толико није скочио ниједан државни папир за последњих 2 и по месеца. Тај ће папир скакати и даље.

јак скок југословенских државних папира у земљи

Исто је тако јак скок код доларских папира у Њујерку. Они су последњих месец дана стајали око 82, при чему су стално Блерове облигације биле над заложницама Државне хипотекар. банке. У последње време су оба папира достигла у Њујорку курс 83, па 84, с том разликом да за-

"ложнице Државне хипотекарне банке показују много чвр-

шћу тенденцију (и ту смо били пророци, јер смо пре два месеца писали да ће у току ове године Селигманове облигације бележити више но Блерове) и показује врло чврсту тенденцију и даље.

још је снажнији пораст курсева државних и пупиларних сигурних хартија од вредности у Југославији, наравно на челу са рентом Ратне штете. Она је за недељу дана скочила за 4 поена, а за последњих месец дана скоро 9 поена.

Тешко је претпоставити, да је та хоса наших држав-

тервенције, пошто иста за последњу годину дана није могла да покаже ни из далека сличне резултате. Узрок свакако лежи ван наше земље. Није могуће претпоставити да у овоме

Уосталом, као што је познато, румунски зајам је свршен. Пољски је тако исто приведен крају.

за 35,7 мил., а према ултиму 1930. год. за 130,6 мил. динара. Укупан чековни промет је износио у фебруару 4719,2 мил. дин. од чега је 49,23% обављено у безготовинском промету. Штедни промет показује леп напредак. Број отворених штедпих књижица, који је на дан 31. дец. 1930. износио 127.196 је порастао крајем јануара на 132.084, а крајем фебруара на 137,331 — дакле за два месеца на преко 16 хиљада. Укупан износ штедног промета је од краја децембра 1930. г. порастао за 22,6 мил. и износи 232,2 милиона дин. Просечан износ улога на штедњу је у штедном промету крајем 1930. г. износио 1647 дин., а крајем фебруара о. г. 1690 дин.

— Удружење грчких бродарских друштава намерава основати поморско осигурање без учешћа државе. Главница је утврђена на 100.000 ф. ст. (27 мил. ДИН.) а уписаће је бро-

дари сразмерно величини тонаже. Једна већа комисија бави

се израдом статута.

— Узалудан покушај да се учврсти цена сребра. Нагли пад цене сребра изазвао је стварање безбројних планова за уклањање кризе, Међународна трговачка комора у Па-