Народно благостање

Страна 172

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

Бр. 11

— ŽZa preisednika Federalne poljoprivredne direkcije u Americi imenovan je James S. Stone, a za potpretsednika S. G.. Geadie. Stone je dugo vremena bio pretsednik Burley Tobacco Growers Association, zatim upravitelj odelenja za duvan kod Federalne poljoprivredne direkcije.

— Vlada u Čehoslovačkoj rešila je da podeli subvenciju od 10 miliona kruna (16,5 mil. din.) poljoprivrednicima za nabavku poljoprivrednih mašina. Od toga 2 mil. (3,3 mil. din.) za nabavku traktora. Subvencija će se davati grupama poljoprivrednika. Tako će se nabavlienom mašinom služiti više poljoprivrednika тенка је оабла да зидејцје па Медипагодпој Копferenciji za tešenje krize žita, koja će se održati u Rimu 26. o. m.

САОБРАЋАЈ

— Од 1. априла 0. г. ступа на снагу нова путничка тарифа речне пловидбе која је знатно: снижена. Досадашњи сднос између појединих класа био је следећи: :[! класа је била скупља од ИЕ за 50%, а [1 класа за 100% скупља од ШИ. Међутим по новој тарифи [| класа ће бити скупља за 25% од Ш, а 1 за 80%.

— У току идунег месеца васпоставиће се редовни ваздушни саобраћај између Београда и Солуна.

— Према споразуму југословенског друштва за ваздушни саобраћај са аустријским друштвом 1. априла о. г. биће отворен редовни ваздушни саобраћај на међународној прузи Београд—Загреб—Грап—Беч.

— Китштја је одбћа тођи РПипаузкос рагобгодзког |

društva za dozvolu pretovara ruskog žita i пабе и rumunskim lukama radi daljeg transporta uz Dunav.

— Austrija je snizila podvoznu farifu za izvoz građe u Italiju.

КОЊУНКТУРА

— Према извештају новосадске трговачко-индустријске и занатске коморе на територији бивше Војводине било је у 1930. г. 119 случајева инсолвентности са пасивом од 60,4 милиона и активом 27,1 мил. динара (принудних равнања 52, од чега је 5 дошло под стечај, затим поравнања ван стечаја је било 65, од чега је 13 дошло под стечај и најзад стечајева је било два). Према овој статистици највећи број инсолвенција је био у мануфактурној бранши (76 случајева).

— Мостарски рудник угља намерава да отпусти већи број радника и чиновника.

ЗАДРУГАРСТВО

— Према статистичким подацима Главног савеза заватлијских задруга у Београду, на територији Савеза је било 31. децембра 1930. год. 87 занатлијских кредитних задруга, 22 произвођачке занатлијске задруге и 5 потрошачких занатлиских задруга.

— У Београду је основана 8. о. м. живинарска контролно-селекцијска задруга.

ЈАВНИ РАДОВИ

— За довршење бановинске болнице (северно крило) у Сплиту, Министарство грађевина је одобрило кредит од дин. 1,883.897.

— Министарство трговине и индустрије одобрило је кредит од 399.760 дин. за израду калдрме у слободној зоне у Солуну.

— За водоводне радове у Невесињу одобрен је кредит од дин. 499.605 дин.

— Министарство грађевина је отворило разне: кредите у укупном износу од 5.163.695 дин. за подизањем разних царинских објеката у Дравској бановини.

ПРОФЕСИОНАЛНЕ ОРГАНИЗАЦИЈЕ

— Новосадска трговачко-индустријска и занатска комора је израдила преглед стања трговине, индустрије и занатства у току 1930. год. Трговачких радњи је било у почетку године 10.750, а на крају 11,085 (пораст од 335 радњи). Број занатлија је у почетку године износио 22.243, а на крају 23.432 (пораст од 1.189). Шегртских уговора је склопљено 496. Што се индустријских предузећа тиче њих има 527, од чега највише млинарских у броју 174. Нарочито је запажен поред ове горње и развој металне и текстилне индустрије. |

РАЗНО “А 1 Петар Рудченко, саветник Министарства финансија. Међ избеглим Русима Петар Рудченко је један од оних, који је умео да буде максимално користан својој новој отаџбини. Са обилном теориском спремом из економско-финансиских наука, богатим искуством у финансиској администрацији и надчовечанском радном снагом Рудченко је био десна рука наших министара финансија. И ако је имао слабо: срце он се није дао посаветовати да умањи рад. Толико га је во= лео. Министарство финансија губи у њему одличног статистичара и редактора експозеа о финансиским питањима у земљи и на страни. Нарочито истичемо његове неоцењиве заслуге у припремама за законску стабилизацију динара. . == Ртед поушта Hnansiiskim škandalom u Francuskoj. Obustavila je plaćanje Aero-poslal i povukla za sobom tri pariske

banke: Brazilijansku hipotekarnu banku, Caisse Commerciale et ·

industrielle de Paris i Banque Bouillonx-Lafont Freres. Sopstvenik poslednie banke je sam potpredsednik Narodne skupštine. Položaj Ministra finansija g. Flandena pokoleban je, jer je blisko stajao sa ovim bankama.

— Ha дан 18. и 19. марта 0. г. одржаће се у Белу велика средње-европска аграрна конференција под протекторатом савезног канцелара др. Ендера. Између најважнијих тачака дневног реда налази се извештај др. Цезара Попеску-а о резултату рада аграрних конференција и реферат претседника др. Е. Долфуса о Друштву народа и аграрном проблему. Говориће даље и министар Ридел о регионалним споразумима и највећем повлашћењу. Биће 0 дискусија о поднесеним рефератима.

Наш уредник, др. Бајкић узеће такође учешћа у раду конференције.

ИЗ ПОСЛОВНОГ СВЕТА

Скукштине.

15. Ш. Леонард Трепо, уједињене циглане д, д. Карловац (редовна), — Д. Д. за кратку робу, Вел. Бечкерек (редовна). — „Агрикола“ а. д. за трговину машина, Београд, (редовна). — Пивничка штедионица д. д., Пивнице (редовна). Српска задруга за међусобно помагање, Мол (редовна).

16. Ш. Општа кредитна банка д. д., Суботица (редовна), — Аутор централа за ауторска права д. д. Загреб (редовна).

17. 11. „Вуница д. д. за вунене продукте, Сушак (ванредна)

18. Ш. Инжињери Ринд и Фројд д. д. за индустријске уређаје, Загреб (редовна). — Текста д. д., за текстилну про-

изводњу, Загреб (редовна).

20. Ш. „Луцеаферул“ завод за штедњу и кредит, Вршац (редовна).

21. ШП. Прва Југословенска столарска задруга, Загреб (редовна). — Комерцијална банка д. д., Загреб (редовна). —

| Хрватска штедиона д. д., Копривница (редовна). — Даљска

штедионица д. д., Даљ (редовна). Станишићска. штедионица а. д., Станишић (редовна). — Новосадска фабрика "O и гвоздене робе д. д., Нови Сад (редовна).

22. 11. Општа штедионица д. д. Бачка Топола (DE an)

= Оџачка штедионица, Оџаци (редовна). — Прва тителска

Ур к