Народно благостање

14. март 1931. НАРОДНО ких кућа. После многобројних жалби трговаца Управа је решила: да комора објави у виду комуникеа још једну опомену трговцима у погледу огласа наводећи конкретне случајеве недозвољеног оглашавања, и да настави најенергичнију акцију против свих случајева нелојалне утакмице.

— Budimpeštanski mlinovi povisili su cene brašna: nule za 1,50 penge, dvojke za 50 helera, petice za 2 i šestice za 3,5 penge na 100 kilograma.

ИНДУСТРИЈА

— Француски социјалисти затражили су од владе да ради решења кризе угља контингентира страни увоз, да понова заведе повлашћене тарифе за превоз домаћег угља на железницама, да се држава обавеже на потрошњу домаћег угља, а да у замену она према свом нахођењу одређује ње» гове цене.

— У Загребу је одржана 5. 0. м. седница Секције за грађевинску делатност Земаљског савеза индустријалаца у Загребу на којој су учествовали претставници из Савске, Дунавске и Дравске бановине. Расправљало се питање нормализације цигле за целу државу. Решено је да се предузме акција за што хитније доношење Закона о нормализацији цигле. Затим да се тражи од владе да одобри посебне повлашћене тарифе за превоз цигле и црепова у Приморје, као и да реши покренуто питање смањења стопе скупног пореза на пословни промет за циглу и цреп.

— У Београду је основан Савез индустрије камена Краљевине Југославије.

— У Министарству шума и руда почела је 2. о. м. рад анкета о пројекту рударског закона.

— Комора за трговину, обрт и индустрију у Загребу решила је да приреди у Загребу југословенску недељу за пропаганду домаће робе, која би се имала вршити у локалима трговаца купаца домаће робе. Свака ће трговина за време од 30. о. м. па до 5. априла аранжирати излоге само домаћом робом, уз ознаку фабрике, која дотичне артикле производи.

— Земаљски савез индустријалаца у Загребу је подвео претставку Генералној дирекцији држ. железница у којој моли да се укине наплата 10%-тног повишења за употребу затворених вагона при превозу пареног дрва и парене буковине.

— У Ваљеву и Бјељини ће се одржати 15. о. м. занатлијске конференције на којима ће учествовати и делегати Занатске коморе као и претставници разних занатлијских удружења и еснафа. На дневном реду је: 1) положај занатгства у прошлости, садашњости и будућности, 2) значај занатске литературе и 3) бесправан рад.

— Прва бугарска фабрика стакла у Гебеџе намерава да производи и стакло за прозоре, које је Бугарска досада увозила из Чехословачке и Белгије. Прошле године увезено је 4,5 мил. кг. у вредности од 37,5 мил. лева (15 мил. дин.). На то су чехословачки картел стакла Витка и Белгиско- бугарска фабрика стакла у Бриселу, чији интереси у главном леже у Бугарској решили су се да подигну властите фабрике у Бугарској.

— Из годишњег извештаја Савеза индустријалаца у Бугарској види се да је прошле године основано: 125 текстилних фабрика, 63 хемијске, 43 дуванске, 35 за прераду коже, 8 папирних, 114 за прераду метала, 28 керамичких, 39

БЛАГОСТАЊЕ Страна 171 рудника, 27 пилана и 7 електричних друштава. Нас би интересовало шта се то све убраја у фабрике.

— Крајем прошле године су у Гурској основане две фабрике цемента поред 3 већ постојеће. Укупни капацитет свих пет фабрика цени се на 450 до 500 тона дневно, што значи 125 до 140.000 тона годишње. Пошто Турска у годинама најживље градње није требала више од 135 до 140 хиљада тона годишње, значи да фабрике могу лако покривати домаћу потребу.

—- Док су досада у Пољској важиле две конвенције за оба угљена ревира: горњо-шлески и краковско-домбравски, ових дана је закључена једна конвенција за читаву државу. Влада ју је одобрила. Велики део Пољске индустрије угља основаће кровну организацију, са задаћом да заступа љене интересе на домаћем тржишту. Најкасније до 1. априла биће проведено снижење цена.

— Поводом сукоба у баварској текстилној индустрији изборни суд решио је да се радницима снизе наднице за 5,5 од сто, а радницама 4,2%; акордним радницима да се смањи зарада за 8%. Одлука ступа на снагу 12. ов. мес.

— Како „Ргасег Ргеззе" јауЦа, сезка tekstilna firma Gustav Dojč kupila je Mariborsku tekstilnu fabriku, Који се proširiti i povećati kapacitet. Zbog toga je Mariborska firma pretvorena u akcionarsko društvo.

— Firma Tomaša Bate u Zlinji pretvorena je u akcionarsko društvo sa 100 miliona kruna (168 mil. din.) glavnice.

ПОЉОПРИВРЕДА

— Главни део американских шума налази се у јужним државама, чији су предели 50% покривени шумом. Ту се налази и велики део шумске индустрије. Карактеристично је да ова прелази све више у руке ситних подузетника, којих данас има око 7000.

Број великих подузећа пао је на 400. Прашума не постоји више у Америци. Уништиле су је ситне т. зв., помичне пилане, које се по потреби врло лако преносе. Због опасности коју оне претстављају за американску шуму, велики предузетници су затражили да им се ограничи сеча. Тим више што се скоро никаква брига не води око одржавања шуме.

— У Мостарској општини је одржан 5. о. м. састанак претставника свих општина мостарског котара, као и садилаца дувана и задруга. Расправљало се питање оснивања водних задруга, које би извршиле мелиорацију херцеговачких поља. Основан је одбор, који ће вршити пропаганду за оснивање истих. |

— У Загребу ће се одржати 17. о. м. конференција пољопривредних стручњака по питању оснивања пољопривредних комора. Као што је познато Хрватско господарско друштво и Удружење агронома у Загребу су отворили анкету међу привредним организацијама по овом питању, те ће на овој конференцији претресати и резултат те анкете.

— Иницијативом Министарства пољопривреде одржана је 1. 0. м. у Рогатици (Дринска бановина) сточарска конференција, на којој је учествовао већи број сточара из Дринске бановине. Утврђено је да је најбоље средство за унапређење коњарства оснивање коњарских селекцијских задруга. Затим је решено да се у четири места рогатичког среза одрже општинске сточарске изложбе, на којима ће поделити и новчане награде одгајивачима. За ове сврхе Министарство је одобрило кредит од 60.000 динара.

У хотелу „Сплендид" собе су врло чисте; свака соба има топлу и хладну текућу воду и централно грејање, У хотелу „Сплендид“ цене су врло умерене: соба са 1 креветом од дин, 40—70, соба са 2 кревета од д. 60—100

ХОТЕЛ

„СПЛЕНДИД“

БЕОГРАД

Ко само једанпут одседне у хотел „Сплендид“ увек ће после одседати у њега, јер се у њему има највећа удобност и налази се у центру вароти, спроћу Двора, Брианова (раније Ма ска) удица бр, 5. — Телефон 29-44.