Народно благостање

Страна 170

— Između Francuske i Italije došlo je do sporazuma u . pogledu carina na vino i testenine.

— Poliska je podvostručila carine na uvoz upotrebljenih tekstilnih mašina, koji je osobito iz Čehoslovačke u poslednje vreme znatno porastao.

— Vlada u Braziliji potpisala je ugovor o kupovini 11 talijanskih hidroplana, koji su leteli preko okeana. Cena poje„dinom aparatu je 8,7 mil. lira (26,1 mil. din.), plativo u 4 rate počev od juna delom u gotovu a delom u zamenu za kafu.

— Талијански министар за привредне организације поднео је парламенту пројект закона о заштити ознаке свиле у трговини. Свилени производи ће бити снабдевени специјелном заштитном марком. Ознаку свила имаће право да носи само свила од чаура.

— Француском парламенту поднесен је предлог да се царина на бутер повиси на 200 фр. од 100 кг. Ова мера би најтеже погодила дански бутер, који је због свог квалитета и јефтиноће (2 до 3 франка јефтинији од францускога) јако тражен у Француској.

— Према обавештењу које су добиле привредне оргапизације у нашој земљи, чехословачка влада је забранила увоз закланих свиња у комадима, као и сланине од меса. Ова одлука је ступила на снагу 11. 0. м.

— Ешиштја је ганнстаја (гоомпзји ртоуржонит 24аključen sa Belgijom.

СОЦИЈАЛНА ПОЛИТИКА

— Све америчке грађане сиромашног стања који су суделовали у светском рату, осигурала је држава на извесну суму, сразмерну дужини времена, које су пробавили у рату. Осигурања била би исплаћена 1945. год. Тада би на свакога ветерана отпало просечно 1.000 долара (56.000 дин.). Међутим је претставничка кућа изгласала ових дана закон, по коме ће се ветеранима из државне касе исплаћивати 50-%-ни предујам на осигурање. Овај закон је једном већ био изгласн, али президент Хувер није хтео дати свој потпис. Парламенат га је понова изгласао, јер стоји на гле дишту да ће јачањем куповне снаге толиких хиљада ветерана оживети привреду. Хувер је против закона, јер ће исплата готовине ветеранима оптеретити државну касу, по рачуну Министра финансија Мелона, са округло 1 милијардом дол. (56 милијарди динара).

— Немачком парламенту поднесен је пројект закона по коме се двоструко зарађивање дозвољава само у томе случају, ако је неопходно потребно за опстанак фамилије дотичног лица.

— Amerikanska vlada je uspostavila Ured za stabilizaciju radnog tržišta. Zadaća mu je da ispita kako ima da se u vremenu slabe konjunkture suzbija nezaposlenost.

КОМУНАЛНА ПОЛИТИКА

— У Београду је за време од 1927. г. до 1930. год. асвалтирано 1.103.000 кв. метара, од чега 763.000 кв. мет. модерног и 370.000 кв. мет. обичног асвалта (1921. год. било ја свега 73.000 кв. мет. модерног асвалта). За асвалтирање је потрошено 222 мил. динара. Затим је за то време израћено 11 нових мостова и пропуста (за 72,6 мил. динара). У Београду има још 900.000 кв. мет. турске калдрме, за чије би асвалтирање било потребно од 300 до 350 мил. динара.

НАРОДНО БЛАГОСТАЊЕ

_ Бр. 14 |

—-" Фонд за подизање занатлијског ученичког дома, који је још крајем прошле године основан на иницијативу

београдских занатлија, отпочеће у пролеће са подизањем

истога. Београдска општина је за ове сврхе закупила 900 квадр. метара у Ратарској улици.

— Према статистици коју је израдила Новосадска општина за период од 1919. г. до 1931. г. — у Новом Саду је. 1919. г. било 36.000 становника, а од 1930. г. 62.080. Затим финансијско оптерећење становништва износило је 1919. г. 278.233 дин. да се 1930. г. попне на суму од 8.750.401 дин.. Буџети расхода и прихода показују знатан пораст. Тако

1919. год. расходи су били 833.242 а приходи 555.0009 дин. ·

Међутим у 1930. г. расходи се попели на 35.002.138, а приходи на 26.251.737 дин. Градска канализација у киломе-

трима је износила 1919. г. 13 км. а 1930. год. 16.700 ме- ·

тара. Стање калдрмисања улица било је следеће: 1919. год. било је калдрмисано 173.237 кв. м, а у 1930. год. 314.625 кв. метара. Затим 1919. г. трамваји су превезли 1,216.712 путника, а електрична централа је продала струје за осветљење 910.800 киловата, а за индустрију 842.100 киловата. Међутим 1930. год. превезено је 2.971.755 путника, за осветљење продато струје 1.966.000 кил., а за индустрију 2.757.500 киловата. Дужина трамвајске пруге је износила 1921. год. 3,5 к. м. а 1929. г. 7,3 к. м. Грађевинска делатност креTama се овако: у 1919. г. подигнуто је 103, а у 1930. год. 604 куће. |

— Варахждинска општина је решила да закључи зајам од 2,5 мил. динара са 8% камате и 1 од сто провизије код Вараждинске опће штедионице.

СПОЉНА ТРГОВИНА

— Руси су почели да извозе раж у Беликим KOJIHUHнама. Са једним холандским конзорциумом закључили су уговор о лиферовању већих количина ражи уз цену од 83,5 дин. по товару франко лука. |

— Husi sti skoro jedini producenti 'platine u Evropi. Proбје софпе је ргодапо na berlinskom tržištu 42.000 unca (unca — 28 grama) ruske platine. Ovih dana su Rusi sklopili ugovor sa nekim engleskim firmama o prodaji 30.000 unca platine. Stoga su se berlinski interesenti zabrinuli.

ТРГОВИНА

— Управа града Београда је издала наредбу о трговању са јајима од кокошака, пловака, гусака и ћурана на пијацама и по радњама. Забрањено је продавати нештамблирана јаја. Пре пуштања у промет трговац је дужан да прегледа јаје на лампи, да га класифицира, утисне свој штамбиљ и тек тада пусти у промет. Јаја се класифицирају свежа и конзервирана. Флекава, крвава, црвено или црно узму» ћена јаја, као и она где се распознаје зачетак, имају се сматрати као укварена и не смеју се пуштати у промет као животна намирница. Продавац је дужан да стави ознаку које су класе јаја и њихову цену. По кућама и улицама је најстрожије забрањена продаја. За прекршење наредбе казне су од 10 до 1000 дин. или затвор од 1 до 20 дана.

— Београдска Трговачка комора је одржала 4. 0. м. своју седницу, на којој је поред осталих предмета расправљано и о питању примене Закона о сузбијању нелојалне

конкуренције у вези са разним огласима појединих трговач- _

впипнпнвшвосоввсши вв ваипивовопсоквапипипввиооноиџи=—ипнипаинанвншншвннининвнипивиинипвинннинаннишпанивиншавзнииннинннашиишвннниана

сива стек викк ДОМБАРДУЈЕ "а ||

Доларске 7%, Облигације Државне Хипотекарне Банке 1927. год. (Селитмавњ 2). |

Доларске 7; и 8, Облигације Државног Спољног Зајма од 1922. године (рлеров) |

2:/2 %/, Обвезнице Ратне Штете (КАО И СВЕ ОСТАЛЕ ОБЛИГАЦИЈЕ КРАЉ. ЈУГОСЛАВИЈЕ) |

випанипианинпппиниввансаипанинанипинавпвициннинливпинивициаванинилнинницинцини